Еqуитес

Еqуитес је био назив за коњицу у вријеме Античког Рима. Коњица је првобитно била престижна јединица у којој су римски младићи могли показати и доказати своје вјештине и снагу и можда тако отворити себи пут за евентуалну политичку каријеру. Сваки је коњаник набављао своју опрему, и то: округли штит, шљем, оклоп, мач и једно или више копаља. У легијама није било много коњаника. У првим легијама које су укупно бројале око 3000 ратника (4200 ако урачунамо и лаку пјешадију, велитес) коњаника је било само око 300, подијељених у 10 јединица од по 30 људи.

Поред тешке коњице, била је ту и лака коњица коју су чинили сиромашнији грађани и богати момци који нису били довољно стари да би били хастати или еqуитес. Њихова улога у борби била је ометање, разбијање и обилажење непријатељских јединица пјешадије као и борба против противничке коњице. У наставку борбе често су силазили с коња и настављали борбу на ногама, на први поглед чудан избор али сасвим логичан, јер прије него што су изумљене узенгије није било лако одржавати равнотежу у борби на коњу.

Римски коњаници припадали су нижој од двије аристократске класе, изнад њих били су сенатори. Ријеч еqуес (еqуитес је множина) је на латинском језику означавала било којег јахача на коњу (еqус - коњ), али у контексту о којем овдје говоримо ова ријеч је значила "витез".