Everyone Says I Love You

Еверyоне Саyс I Лове Yоу
Омот ДВД-а
Режија	Wоодy Аллен
Продуцент	Роберт Греенхут
Сценарио	Wоодy Аллен
Улоге	Алан Алда Wоодy Аллен Дреw Баррyморе Лукас Хаас Голдие Хаwн Габy Хоффманн Натасха Лyонне Едwард Нортон Наталие Портман Јулиа Робертс Тим Ротх Давид Огден Стиерс
Музика	Дицк Хyман
Монтажа	Сусан Е. Морсе
Дистрибуција	Мирамаx Филмс
Датум(и) премијере	6. 12. 1996 (1996-12-06) (САД)
Трајање	101 мин.
Језик	енглески
Буџет	20 мил. $ (проц.)[1]
Бруто приход	34.633.353 $[1][2]

Еверyоне Саyс I Лове Yоу је амерички филмски мјузикл снимљен 1996. у режији Вудија Алена са Дру Баримор и Едвардом Нортоном у главним улогама. Снимљен је у Њујорку, Паризу и Венецији. Радња прати доживљаје двоје главних протагониста - Холдена Спенсија и његове девојке Скајлер Дендриџ - и њихових породица који припадају менхетенској вишој класи.

За филм је карактеристично да се "нормална" радња прекида музичких бројевима, односно класичним поп песмама из прве половине 20. века које изводе глумци, од којих многи нису професионални певачи. Филм је зарадио 9,8 милијуна $ чиме је био тек 128. најкомерцијалнији филм у америчким кинима 1996.^[1] али је номиниран за Златни глобус за најбољи филм - комедија или мјузикл.

На простору бивше Југославије је дистрибуиран под насловима Сви кажу волим те или Свако каже волим те.

Писац Јое Берлин живи на релацији Неw Yорк-Париз али након развода од супруге Стеффи никако не може наћи праву жену. Стеффи и њен нови супруг Боб Дандридге повремено Јоеу дају савјет у партнерима. Боба кћер Скyлар жели се удати, али њен заручник Холден Спенце скрива заручнички прстен у порцији сладоледа, те га Скyлар забуном поједе.

Једног дана, Јое у Венецији упозна удану умјетничку повјесничарку Вон Сиделл из Неw Yорка те се заљуби. Испоставља се да његова кћер зна психијатра код којег Вон Сиделл иде на терапије. Тако Јое то искориштава како би поправио навике у складу с њеним жељама те тако стекао њену наклоност.

Боб има својих проблема: он је увјерен либерал и Демократ те је згрожен што је његов син одједном промовира десничарске ставове и Републиканску странку. Међутим, након једног прегледа испоставља се да мозак његовог сина није имао довољно опскрбе кисиком. Након операције, син опет почне мислити као љевичар. Обитељ Дандридге проводи Божић у Паризу. Јое и Стеффи се опет нађу и говоре о прошлим временима. Почну плесати на обали Сеине.

Филм почиње, признајем, збуњујуће. Не зато што је мјузикл, на чијем почетку гледамо Еда Нортона и Дреw Баррyморе како заљубљено пјевуше око фонтане, него зато што за призоре пјевања и плеса уистину на почетку не налазимо посебан разлог. Аллен не ужива у екранизирању глазбених точака, већ пушта да кореографија у једном широком плану чини своје. Његови глумци не пјевају боље од аматера, заједно с њим самим, јер их је бирао као глумце, уопће не марећи како стоје са слухом. Циљ му очито није био вратити живот некада врло популарном жанру, као што су то покушали посљедњих година учинити неки други мјузикли и изгорјели у својој амбициозности, а нити је у свом "немарном" односу према свему ишао за пародирањем. Но, одједном све постаје јасније када схватимо да смо глазбеним точкама несвјесно увучени у прекрасну филмску чаролију и благост некадашњих холлywоодских мјузикала, који фантастично истичу фину емоционалност приче, уз неизбјежан хумористички дух.

– Арсен Оремовић^[3]

Ја не знам пјевати. Не знају ни неки ликови у Алленовом филму. Зашто би их то спријечило? Тко жели проћи кроз живот без пјевања? Овдје је филм који ми је дао безазлен осмијех на мојем лицу тијеком већине времена својег трајања. Филм који се сјећа невиности старих холлywоодских мјузикала и спаја ју са неколико од Алленових најсмијешнијих и најзамршенијих радњи, у којима сложени становници Неw Yорка покушавају ухватити једноставност прве љубави. Требали би имати срце од камена да одолите овом филму.

– Рогер Еберт^[4]

• Свако каже волим те на сајту ИМДб
• Сви кажу волим те на Роттен Томатоес