Франз Сцхуберт
Франз Сцхуберт (Беч, 31. 1. 1797. – Беч, 19. 11. 1828), је аустријски композитор чији таленат се распознавао у музицирању од најранијих дана. Отац му је био учитељ, који је у обитељи одржавао музику. Сцхуберт је рано учио свирати виолину и клавир, и у доби од 9 година подучавао га је Мицхаел Холзер, свирању оргуља и контрапункту. 1808 примљен је у сјемениште (богословију) царске капеле као хориста, и ту је свирао виолину у оркестру, а некад и замјењивао диригента. Виолу је свирао код куће у гудачком квартету. Године 1812. умрла му је мајка, а отац се сљедеће године поново оженио, те 1813. пише прву симфонију, напушта богословију, настављајући да ради са Салиеријем.
Изучавао је више музичких праваца одједном, студирао је клавир, виолину, оргуље, пјевање и хармонију, био је пјевач у дворској капели, гдје му је подуку из композиције давао Салиери. Финансијски није био особито способан уздржавати се од писања музике, тако да су бројни његови пријатељи помагали му и тако омогучавали композиторов рад. Радио је у младости са 17 година и као помоћни учитељ код оца у школи, чиме је избјегао војну обавезу. Године 1816. напушта школу. Сцхуберт се често са својим друштвом, (које се по његовој вољи састојало пре од умјетника и књижевника него музичара), састајао на Шубертијадама, гдје су извођене његове композиције. Његова музика се чула ван круга његових пријатеља, али издавачи нису били ти, већ пријатељи његови, на њихов трошак, који су издали прву његову збирку пјесама 1821. године.
Живио је у Бечу читав свој живот, осим неких љетних екскурзија и двију посјета Угарској као кућни музичар породице Естерхазy (1818–1824). Никад није био посебно финанцијски стабилан, али имао је увијек зараде довољно за живот.
Кажу да се композитор редовно свако јутро врло рано будио и посвећивао складању до у подне, кад се прикључивао својим пријатељима.
Млади композитор брзо је освојио бројне својом музиком. Живот Сцхуберта је на осебујан начин тајанствен. Није био ожењен. Иако је кратко живио, оставио је дјела више него ли иједан композитор.
Опус му броји преко 900 дјела, у чему прво треба истаћи Велику девету симфонију, једну од свјетски најљепших симфонија, и не мању вредну, чак и бољу 8 недовршену симфонију. Ту су и остала дјела и пјесме, квартети као: Гретцхен ам Спиннрад, Дие Ерлкониг, Wинтереиссе, Импромптус, Моментс Мусицауx, Троут, Сцхwаненгесанг, Дие јунге Нонне, Аве Мариа, Дер Wандерер, Дие Зауберхарфе, Сцхöне Мüллерин, итд.
Сцхуберт је обожавао Беетховена, кад је Бетовен умро, носио је његов ковчег, да би недуго потом, након годину дана и сам био покопан покрај њега по вл��ститој жељи.
Надгробни споменик Сцхуберта каже: Музика је закопала овдје велико богатство, али још веће наде, тако су пријатељи Сцхуберта угравирали на његову споменику, обзиром да кратак млад живот, нас је ускратио за ово стабло у врхунцу његовог плодоношења – или је врхунац већ достигнут?
Припадао је раздобљу романтизма, односно са Беетховеном је био главни преносник периода класицизма у романтизам.
