Гроссглоцкнер
Гроссглоцкнер
| |
|---|---|
 Поглед на врх | |
| Координате | |
| Висина | 3798[1] м |
| Највиши врх | Гроßглоцкнер |
| Остали врхови | Клеинглоцкнер, Глоцкнерхорн, Теуфелсхорн, Глоцкнерwанд |
Локација
| |
| Држава |  Аустрија
|
| Регија | Источни Тирол, Корушка |
| Најближа мјеста | Зелл ам Сее |
Планинарење
| |
| Први успон | 28. јула 1800. браћа Сепп и Мартин Клотз, П. Хорасцх и двоје анонимних планинара[1] |
| Планинарски домови | Адлерсрухе |
Карта
| |
  Гроссглоцкнер Гроссглоцкнер на карти Аустрије | |
Гроссглоцкнер с висином од 3798 метара надморске висине је највиши врх Аустрије и највиши врха Алпа источно од Пријевоја Бреннер.
Гроссглоцкнер лежи на граници између Корушке и Источног Тирола и највећи је врх Групе Глоцкнер. Сам врх лежи на бразди Глоцкнер, а Пастерзе, највећи ледењак у Аустрији, лежи у подножју Гроссглоцкнера.
Карактеристичан врх облика пирамиде се заправо састоји од два врха, Гроссглоцкнер и Клеинглоцкнер (3770 метара), који су раздвојени формацијом попут седла која је позната као Глоцкнерсцхарте.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Име Глоцкнерер први је пут забиљежено на карти из 1561. године коју је израдио бечки картограф Wолфганг Лазиус. Ознака Глоггер спомиње се у опису тиролског округа Калс из 1583. године, а односи се на читав гребен јужно од алпског главног ланца. У 1760-има Атлас Тyроленсис наводи Глоцкнер Берг, префикс Гросс- ("велик") не спомиње се прије прве експедиције 1799. године. Према знанственику Белсазару Хацqуету (1735–1815), Глоцкнер је вјеројатно изведен из њемачког: Глоцке („звоно“), према карактеристичном облику планине. То је такођер можда германизирана иначица алпско-славенске ријечи "клек" ("планина"), како се одржава у словенском имену Велики Клек.
Географија
[уреди | уреди извор]Локација
[уреди | уреди извор].png)
Гроссглоцкнер лежи на граници између аустријских држава Корушке и Тирола (Источни Тирол). Врх је дио гребена Глоцкнеркамм у скупини Глоцкнер који се одваја од главног ланца Алпа на Мт. Еискöгеле, усмјерен у југоисточном смјеру и творећи границу између источнотиролске опћине Калс ам Гроßглоцкнер, око 8 км на југозападу на 1324 м, и корушке Хеилигенблут, око 12 км на сјевероистоку на 1.291 м. Ова је уједно и граница граница уједно и слив између долине Калс и њезиних бочних долина Теисцхнитз и Кöднитз на тиролској страни и долине ријеке Мöлл с ледењаком Пастерзе на корушкој страни.[2][3]
Регија око планине чини дио посебног заштићеног подручја Гроссглоцкнер-Пастерзе у Националном парку Високи Тауерн од 1986.[4]
Глоцкнер је највиша планина у Алпама источно од ланца Ортлер, удаљеног око 175 км, а након Монт Бланца има другу највећу топографску изолацију од свих планина у Алпама. Чак је и његова топографска истакнутост, на 2.424 м, друга по висини након Монт Бланца у цијелим Алпама. То га чини једним од најнеовиснијих врхова у Алпама.[5] Поглед с врха Гроссглоцкнер пружа један од најудаљенијих обзора у источним Алпама. Видокруг се простире на 220 км или, узимајући у обзир атмосферски лом свјетлости, готово 240 км. Његов поглед на више од 150 000 км2 земљине површине сеже све до Горње швапске висоравни на сјеверозападу, до Регенсбурга и врхова Бохемијске шуме на сјеверу, до Мт. Ортлер на западу, до долине ријеке Пад на југу и до планине Триглав и ланца Тотес Гебирге на истоку.[6][7]
Топографија
[уреди | уреди извор]
Врх стијена Гроссглоцкнер, која је јако залеђена, често се успоређује с планинама западних Алпа. Заједно с Клеинглоцкнером на југоистоку чини осебујни двоструки врх. У литератури постоје различита гледишта о томе је ли Клеинглоцкнер подврх или засебни главни врх. Због своје мале топографске истакнутости и изолираности, као и због уских веза у повијести пењања, у повијесним је публикацијама убрајан у дио Гроссглоцкнера; међутим, с обзиром на одвојене стазе за пењање, он се у планинарској литератури рачуна као неовисан врх.
Обере Глоцкнерсцхарте између два врха, на 3.766 м, највиши је пролаз између планина у Аустрији, с којег се коридор до 55° у нагибу и 600 м надморске висине спушта до ледењака Глоцкнеркеес, тзв. Паллавициниринне по аустријском планинару Алфреду вон Паллавицинију (1848–1886). Иде према сјевероистоку и граничи се са сјевероисточним и сјеверним лицем Гроссглоцкнера. Потоња лица омеђена су Сјеверозападним гребеном, дијелом главног гребена Глоцкнера, који пролази преко Грöгерсцхнеида, 3.660 м, и гребенима узвишења Глоцкнерхорн (3.680 м), и Теуфелсхорн (3.677 м), до Унтере Глоцкнерсцхарте (3.598 м), који се повезује с 3.721 м високим Глоцкнерwандом.
Истакнути гребен, Стüдлграт, назван по прашком алпинисту Јоханну Стüдлу (1839. - 1925.), протеже се од Гроссглоцкнера на југозападу. Заједно са својим продужетком, Луисенграт, одваја западно лице и ледењак Теисцхнитзкеес у његовом подножју од Јужне стране и ледењака Кöднитзкеес. Коридор познат као Пиллwаxринне пролази Јужном страном испод Обере Глоцкнерсцхарте; већи дио Јужне стене лежи источно од овог жлијеба испод Клеинглоцкнера. Источна страна Клеинглоцкнера, Глоцкнерлеитл, залеђена је до испод врха, а настављају је Клеинглоцкнеркеес и Хофманнскеес прије него што досегну Пастерзе.
Вањске повезнице
[уреди | уреди извор]
- Гроссглоцкнер (en)
- Гроссглоцкнер Хигх Алпине Роад Архивирано 2016-04-17 на Wаyбацк Мацхине-у (en)
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 „Гроссглоцкнер” (енглески). СуммитПост. Приступљено 06. 01. 2016.
- ↑ Алпенвереинсфüхрер, п. 37
- ↑ „Дер Тиролер Грензберг Гроßглоцкнер ин алтен Картен унд Гесцхицхтсqуеллен : Зум 175-јäхриген Јубилäум дер Ерстбестеигунг дес Гроßглоцкнерс ам 28. Јули 1800” (Герман), Лебендиге Гесцхицхте (12): 25, 1978
- ↑ А. Тсцхуггуел. „Дас Сондерсцхутзгебиет "Гроßглоцкнер-Пастерзе"”. Öстерреицхисцхер Алпенвереин. Архивирано из оригинала на датум 27 Септембер 2011. Приступљено 9 Марцх 2009.
- ↑ „Цоре Еуропе Ултрас - Пеакс wитх 1500 метерс оф Проминенце”. пеакбаггер.цом. Приступљено 15 Марцх 2009.
- ↑ Алпенвереинсфüхрер, п. 262. Гроßглоцкнер, 3798 м Архивирано 2021-08-30 на Wаyбацк Мацхине-у, аццессед он 2 Марцх 2009
- ↑ Кüхлкен: Дас Глоцкнербуцх, п. 53
