Губитак свести
 Угриз језика у току епилептичким нападом изазваног губитка свести | |
| МеСХ | Д014474 |
|---|---|
Губитак свести је епизодичан поремећај у виду изненадног (пароксизмалног) и пролазаног прекида континуитета свести праћеног нестабилношћу, падом на тло и често различитим моторним манифестацијама. У дијагностици губитка свести најважнија је клиничка процена: да ли се ради о правом губитку свести какав се виђа код синкопе и епилепсије или о паду са привидним губитком свести који може бити праћен моторним симптомима (психогени неепилептички напади) или само губитком мишићног тонуса.[1]
Основни појмови о свести
[уреди | уреди извор]Појмови „свест“, „свесност“, „несвесност“ и „будност“ имају велики број значења, па се понекад јавља двосмисленост при њиховој употреби. У медицини свест се дефиниша као: „тренутно стање свесности, себе и своје околине и одговор на спољне стимулусе и унутрашње потребе.“[2]
За свест, односно свесност себе и своје околине, неопходна су два основна фактора: будност и ментални садржај свести.
| Појам | Значење |
|---|---|
| Стање свести здраве особе |
|
| Анатомски супстрат свести |
|
| Губитак будности |
|
Епидемиологија најважнијих губитака свести
[уреди | уреди извор]Епидемилошки гледано огромну већину правих узрока епизодног губитка свести чине синкопе и епилептички напади.
- Синкопа
Релевантни подаци о учесталости синкопе у општој популацији који су добијени из седамнаестогодишње Фраминганске студије, на основу праћења 7.814 пацијената старијих од 20 година није откривена значајна разлика учесталости међу половима. Око 80% особа имало је само једну епизоду синкопе.[3] Од укупног броја особа са синкопом, у овој студији само 56% њих, обратило се за помоћ лекару. Упоређивањем ових података са укупним бројем посета лекару провцењено је да сваки лекар опште праксе најмање једном месечно има болесника са знацима прве епизоде синкопе.[4]
- Епилепсија
Према старијим подацима из литературе око половина болесника са епилепсијом преве знаке болести испољавало је до своје 15-те године. Међутим новија епидемиолошкешка истраживања утврдила су да расте број новооткривених случајева у старијем животном добу. То је највероватније последица све веће заступљености особа старије животне доби у општој популацији као и повећана инциденција цереброваскуларних болести, које су важан узрок епилепсије.
Истраживањима нису утвршђене значајне разлике у учесталости епилепсије између полова.
Само 30 до 50% деце и одраслих особа јавља се лекару након доживљеног првог епилептичког напада. Код већине болесника који се обрате лекару ради дијагностике првог епилептичког напада, дераљном анамнезом откривен је најмање један претходни напад.
На основу животне преваленције епилепсије која се креће од 2 до 5% процењено је да ће сваки лекар опште праксе имати једном годишње током свог радног века око 10 болесника који се активно лече од епилепсије и још 15-25 болесника који су раније имали епилептичне нападе али им терапија више није потребна.[5]
Учесталост епилептичких напада током године код истог болесника
| Учесталост напада | У процентима |
|---|---|
| < 1 годишње | |
| 1 - 12 годишње | |
| > 1 годишње |
- Остали узроци
Осталих узрока губитка свести могу бити:
- Транзиторна исхемијски атаци у вертебробазиларном сливу. Они су одговорни за 1-2% свих губитака свести.[6]
- Привидни губици свести условљени психогеним неепилептичним нападима. Њихова инциденција јављања је 1,4 на на 100.000 становника.[7]
- Губиртак свести изазван хипогликемијом. Јавља се у склопу лечења шећерне болести инсулином у просеку код 1 болеснику годишње.[8]
Етиологија
[уреди | уреди извор]Губитак свести је доста чест клинички проблем, најчешће са повољном прогнозом, који може бити иазван следећим (види табелу) најчешћим узроцима, према доминантно захваћеним системима:
Поремећаји који могу да изазову губитак свести или да у великој мери подсећају на губитак свести
| Узроци | Поремећаји |
|---|---|
| |
| |
| |
| |
|
Најчешћи узроци губитка свести
[уреди | уреди извор]Два најважнија узрока епизодног губитка свести у клиничкој пракси су синкопа и епилептички напад.
Синкопа
[уреди | уреди извор]Синкопа је нагли и пролазни губитак свести праћен губитком постуралног тонуса услед компромитоване циркулације крви изазване глобалном хипоперфузијом мозга. У пракси се јако често за синкопу користи и израз колапс.
Накаон синкопе опоравак свести обично подразумева готово тренутно враћање одговарајућег (нормалног) понашања, менталних способности и оријентације. Временски период комплетног губитка свести код најчешћих синкопа је кратак (код вазовагалне синкопе он обично не траје дуже од 20 секунди).[9]
Патофизиолошки механизам који доводи до губитка свести, а карактеристичан је за скоро све синкопе, је компромитована циркулација крви праћена дифузном хипоперфузијом можданое коре и ретикуларног активирајућег система услед редукције (смањења) системског артеријског притиска и последично можданог перфузионог притиска, због смањења срчаног минутног волумена и/или тоталног периферног васкуларног отпора.
Синкопе може настати и услед пролазних поремећаја протективних механизама или као последица утицаја других факора (лекови, крварења, хипоглимија) који доводе до снижења систолног крвног притиска испод прага ауторегулације.[10][11][12]
Епилептички напад
[уреди | уреди извор]Епилептички напад је , краткотрајна, пароксизмална и стереотипна промена моторне активности, сензибилитета, понашања или свесности, узрокована нарушеном електричном хиперактивношћу мозга.
Било који симптом може да буде епилептички уколико се јавља нагло (пароксизмално) и спонтано (непровоцирано), траје кратко, има тенденцију да се понавља на стереотипан начин и по правилу је праћен постикталном исцрпљеношћу.
Неки симптоми епилептички напад су од већег дијагностичког значаја зато што се чешће јављају (класични симптоми):цијаноза, конвулзије, „деја ву“ феномен, олфакторни и густаторни симптоми, гастрична аура, напади у спавању, инконтиненција мокраће, угриз језика, теже повреде (преломи костију и опекотине).[13]
Дијагноза
[уреди | уреди извор]Како се ради о пролазном поремећају најчешће се губитака свести непосредно не опсервира од стране лекара, па се дијагноза мора постављати ретроспективно-ретроградно, најчешће детаљним узимањем анамнезе од самог болесника и евентуалних очевидаца. Веома је важно у дијагностици утврдити јасну разлику ризмеђу синкопе [14] и епилепсије [15] због могућих различитих дијагностиких приступа, узроку настанка и терапији ова два поремећаја. Применом једноставног клиничког поступка у већини случајева искусном лекару је лако да разликују поједини узроке губитака свести.[16]
Након сусрета са болесником који је доживео краткотрајан губитак свести треба обавити детаљан преглед и:[17]
- Проценити постиктално стање свести.
- Узети кратку хетероанамнезу/анамнезу о околностима, факторима ризика и продромалним симптомима.
- Обавити основни физикални преглед са мерењем крвног притиска у лежећем и усправном положају
- Снимити електрокардиограм (ЕКГ) а по потреби и електроенцефалограм (ЕЕГ).
Овакав рутински преглед би требало да да одговоре на следеће питања:
- Да ли је губитак свести синкопалне природе?[18]
- Да ли постоји обољење срца?[19]
- Да ли постоје одређене клиничке карактеристике које сугеришу дијагнозу?[20]
Диференцијална дијагноза
[уреди | уреди извор]Диференцијална дијагноза синкопе и епилептичког напада је од критичне важности због даљег испитивања, лечења и прогнозе ових поремећаја На доњој табели приказане су главне клиничке карактеристике од значаја у диференцијалној дијагнози између епилептичких напада и синкопе.[21]
Диференцијална дијагноза између епилептичких напада и синкопе
| Клиничке карактеристике | Епилепсија | Синкопа |
|---|---|---|
| Преципитирајући фактори |
|
|
| Положај тела |
|
|
| Време јављања |
|
|
| Трајање |
|
|
| Аура или премониторни симптоми |
|
|
| Период без свести |
|
|
| Боја коже |
|
|
| Конвулзије |
|
|
| Повреде |
|
|
| Угриз језика |
|
|
| Симптоми по повратку свести |
|
|
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Топалов V, Радишић Б, Ковачевић D, Ковачевић D. Изненадна срчана смрт. Мед Прегл 1999;52(3-5):179-83
- ↑ 2,0 2,1 Радна група за израду водича, руководилац Драгослав Сокић (2005). Губитак свести Национални водич за лекаре у примарној здравственој заштити. Београд: Српско лекарско друштво. стр. 6-21. ИСБН 978-86-85313-32-5. Приступљено 30. 4. 2014.
- ↑ Сотериадес ЕС, Еванс ЈЦ, Ларсон МГ, ет ал. Инциденце анд прогносис оф сyнцопе. Н Енгл Ј Мед 2002;347:878-885.
- ↑ Статистички годишњак Србије 2004. Републички завод за статистику, Београд 2005;381-392.
- ↑ Броwн С, Беттс Т, Цхадwицк D, Халл Б, Схорвон С,Wаллаце С. Ан епилепсy неедс доцумент. Сеизуре л993;2:91-103.
- ↑ Броwн РД Јр, Петтy ГW, О'Фаллон WМ, Wиеберс ДО, Wхиснант ЈП. Инциденце оф трансиент исцхемиц аттацк ин Роцхестер, Миннесота, 1985- 1989. Строке. 1998;29:2109-2113.
- ↑ Сигурдардоттир КР, Олафссон Е. Инциденце оф псyцхогениц сеизурес ин адултс: а популатион-басед студy ин Ицеланд. Епилепсиа 1998;39:749-752.
- ↑ Доннеллy ЛА, Моррис АД, Фриер БМ, Еллис ЈД, Доннан ПТ, Дуррант Р, Банд MM, Реекие Г, Леесе ГП; ДАРТС/МЕМО Цоллаборатион. Фреqуенцy анд предицторс оф хyпоглyцаемиа ин Тyпе 1 анд инсулин-треатед Тyпе 2 диабетес: а популатион-басед студy. Диабет Мед. 2005;22:749-755.
- ↑ Топалов V, Живков Шапоња D, Ковачевић ВД. Синкопе. Нови Сад: Агора; 2007
- ↑ Доннеллy ЛА, Моррис АД, Фриер БМ, Еллис ЈД, Доннан ПТ, Дуррант Р, Банд MM, Реекие Г, Леесе ГП;ДАРТС/МЕМО Цоллаборатион. Фреqуенцy анд предицторс оф хyпоглyцаемиа ин Тyпе 1 анд инсулин-треатед Тyпе 2 диабетес: а популатион-басед студy. Диабет Мед. 2005;22:749-755.
- ↑ Капоор WН. Сyнцопе. Н Енгл Ј Мед 2000;343:1856-1862.
- ↑ Цолман Н, Сцхолтен РПЈМ, Реитсма ЈБ, Схен WК, Wиелинг W. Другс анд пацемакерс фор неураллy медиатед сyнцопе. (Протоцол) Тхе Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс 2003, Иссуе 2. Арт Но.: ЦД004194.ДОИ: 10.1002/14651858.ЦД004194.
- ↑ Бирос МХ, Хеегаард WГ. Хеад ињурy. Ин: Марx ЈА, Хоцкбергер РС, Wаллс РМ, ет ал., едс. Росен'с Емергенцy Медицине: Цонцептс анд Цлиницал Працтице. 7тх ед. Пхиладелпхиа, Па: Мосбy Елсевиер; 2009:цхап 38.
- ↑ Бригноле M, Албони П, Бендитт ДГ, ет ал. Гуиделинес он манагемент (диагносис анд треатмент) оф сyнцопе-упдате 2004. Еуропаце 2004;6:467-537.
- ↑ Манфорд M. Ассессмент анд инвестигатион оф поссибле епилептиц сеизурес. Ј Неурол Неуросург Псyцхиатрy 2001;70(суппл II):3-8.
- ↑ Хаусер WА. Схоулд пеопле бе треатед афтер а фирст сеизуре? Арцх Неурол 1986;43:1287-1288.
- ↑ Цооке ЈЛ. Депрессед цонсциоуснесс анд цома. Ин: Марx ЈА, Хоцкбергер РС, Wаллс РМ, ет ал., едс. Росен'с Емергенцy Медицине: Цонцептс анд Цлиницал Працтице. 7тх ед. Пхиладелпхиа, Па: Мосбy Елсевиер; 2009:цхап 14.
- ↑ Линзер M, Yанг ЕХ, Естес НАМ III ет ал. Диагносис сyнцопе. 2. Унеxплаинед сyнцопе Анн Интерн Мед 1997;126:989-996.
- ↑ Албони П, Бригноле M, Меноззи C ет ал. Тхе диагностиц валуе оф хисторy ин патиентс wитх сyнцопе wитх ор wитхоут хеарт дисеасе. Ј Ам Цолл Цардиол 2001;37:1921-1928.
- ↑ Берг АТ, Схиннар С. Тхе риск оф сеизуре рецурренце фоллоwинг а фирст унпровокед сеизуре: А qуантитативе ревиеw. Неурологy 1991;41:965-972.
- ↑ Котхари РУ, Цроццо ТЈ, Барсан WГ. Строке. Ин: Марx Ј, ед. Росен'с Емергенцy Медицине: Цонцептс анд Цлиницал Працтице. 6тх ед. Пхиладелпхиа, Па: Мосбy Елсевиер; 2006:цхап 99.
Литература
[уреди | уреди извор]- Радна група за израду водича, руководилац Драгослав Сокић (2005). Губитак свести Национални водич за лекаре у примарној здравственој заштити. Београд: Српско лекарско друштво. стр. 6-21. ИСБН 978-86-85313-32-5. Приступљено 30. 4. 2014.