Хелсингøр
Хелсингøр
| |||
|---|---|---|---|
 | |||
|
|||
| Координате: 56°02′Н 12°36′Е / 56.033°Н 12.600°Е | |||
| Држава |  Данска
| ||
| регија | Ховедстаден | ||
| Опћина | Хелсингøр | ||
| Власт | |||
| - градоначелник | Бенедикте Киæр | ||
| Површина | |||
| - Подручје утјецаја | 121.61 км²[1] | ||
| Висина | 8 | ||
| Становништво (2014.) | |||
| - Урбано подручје | 46,407[1] | ||
| - Подручје утјецаја | 61,519[1] | ||
| - Густоћа подручја утјецаја | 505.9 стан. / км²[1] | ||
| Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+1) | ||
| Поштански број | 3000 | ||
| Позивни број | (+45) 49 | ||
| Службене странице www.хелсингøр | |||
| Карта | |||
  Хелсингøр | |||
Хелсингøр је град на сјеверу Данске од 46,407 становника у ужем центру, док као опћина има 61,519 становника.[1]
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Хелсингøр лежи на сјевероистоку највећег данског отока Зеланд, на најужем дијелу тјеснаца Øресунд, точно преко пута шведског Хелсингборга са којим је повезан трајектима.[2]
Хелсингøр је широм свијета познат по утврди Кронборг, која је 2000 увршена на УНЕСЦО-ву Листу мјеста свјетске баштине у Европи.[3]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Хелсингøр се из скромног трговишта 13. вијека, почео убрзано развијати још за средњег вијека и то захваљујући приходима од наплате бродовима за пролаз кроз Øресундски тјеснац, тако да је 1426. повељом добио статус града.[2] Град је напредовао све до 1857. кад му је укинуто право на наплату пролаза.
Најпознатији становник опћине била је книжевница - Карен Блиxен, која је живјела у недалеком Рунгстеду.[2]
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Највећа знаменитост града је већ споменута ренесансна утврда Кронборг подигнута између 1574. - 1585., славни Хамлетов замак Елсиноре. [2]
Остале хисторијске знаменитости града су готичка црква св. Олафа, некадашњи кармелићански самостан (Кармелитерклостер) из 1430. и краљевски дворац Мариенлyст, подигнут око 1587., у ком је данас смјештен музеј посвећен Хамлету.[2]
Град такођер има и Дански музеј технологије, који је дио Националног музеја науке и технологије.[2]
Привреда и образовање
[уреди | уреди извор]Данашњи Хелсингøр је трговачко - административни центар, у ком је највећи привредни погон лука.[2]
Значајан дио прихода доноси и туризам.[2]
