Хонг Конг

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Хонг Конг специјална административна област Народне Републике Кине
中華人民共和國香港特別行政區 (лангуаге?)
Hong Kong Special Administrative Region of the People's Republic of China  (лангуаге?)
Застава Грб
Државна химна: "Марш добровољаца"
Положај Хонг Конга
Службени језици кинески и енглески[ноте 1]
Вође
 -  Шеф администрације Хонг Конга Царрие Лам
Површина
 -  Укупно 1.104 км2 (191.)
 -  Вода (%) 4,58 (50 км²)[2]
Становништво
 -  Попис из 2010.  7 061 200[3]
 -  Густоћа 6480[4]/км2
БДП (ППП) процјена за 2008.
 -  Укупно 293,311 милијарди УСД[5] (38..)
 -  Пер цапита 44 413 УСД[5] (10..)
Валута хонгконшки долар
Временска зона ХКТ (УТЦ+8)
Позивни број +852
Wеб домена .хк

Хонг Конг (или Хонгконг[ноте 2]; кинески: 香港) је град, и заједно с Макаом, једна од двију специјалних административних регија Народне Републике Кине. Смјештен на јужној обали Кине и окружен делтом Бисерне ријеке и Јужним кинеским морем,[6] познат је по својој небодерској архитектури и великој природној луци. С површином од 1104 км² и седам милијуна становника, једно је од најгушће насељених подручја на свијету.[7] Становништво Хонг Конга 95% је етнички кинеско док се преосталих 5% односи на друге националне групе.[8] Хонгконшка Хан кинеска већина потјече углавном из градова Гуангзхоу и Таисхан у сусједној провинцији Гуангдонг.[9]

Хонг Конг је постао колонија Британског империја након првог опијумског рата (1839.–42.). Изворно ограничене отоком Хонг Конг, до 1898. границе колоније постепено су ширене на полуоток Коwлоон и Нове територије. У доба другог свјетског рата, тијеком рата на Пацифику био је окупиран од стране Јапана. 1945. Британија је поново успоставила своју власт до 1997., када је Кина поново успоставила суверенитет.[10][11] Регија је тијеком колонијалног доба прихватила политику минималне интервенције власти под етиком позитивног неинтервенционизма.[12] То раздобље снажно је утјецало на актуалну културу Хонг Конга, који се често описује као мјесто гдје "Исток сусреће запад",[13] и образовни сустав, до реформи имплементираних 2009.[14] слободно темељен на Енглеском суставу.[15]

Иако је дио Кине, Хонг Конг функционира као самостална држава, са својим законима, валутом, спортским репрезентацијама, док према остатку Кине и данас постоје гранични пријелази и наплата царине. Према принципу "једна земља, два сустава", Хонг Конг има друкчији политички систем од континенталне Кине.[16] Хонгконшко неовисно судство дјелује под суставом обичајног права.[17][18] Темељни закон Хонг Конга, уставни документ који прописује "висок ступањ аутономије" у свим питањима осим вањских односа и обране, управља политичким суставом територија.[19][20] Премда располаже с растућим вишестраначким суставом, уски круг бирачког тијела контролира половицу легислатуре. Изборни одбор с 800 чланова бира шефа администрације Хонг Конга, тј. шефа владе.[21][22]

Као једно од водећих свјетских међународних финанцијских средишта, Хонг Конг располаже са значајном капиталистичком економијом услуга, карактеризирану ниским порезима, слободном трговином, док је валута, Хонконшки долар, према промету девета на свијету.[23] Недостатак простора увјетовао је гушћу изградњу, што је Хонг Конг развило као средиште модерне архитектуре и град с највећим постотком небодера.[24][25] Збијен простор такођер је довео до високо развијене транспортне мреже са стопом кориштења јавног пријевоза од изнад 90%,[26] највишом у свијету.[27]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Име "Хонг Конг" приближан је фонетски пријевод кантонског или Хакка израза назива "香港", што на хрватском значи "мирисна лука".[28] Прије 1842., име се односило на мали морски рукавац - данас Абердеен Харбоур или Литтле Хонг Конг – између отока Ап Леи Цхау и јужне стране отока Хонг Конг, једне од првих точака контаката између британских морнара и локалних рибара.[29]

Мирис из назива може се односити на лучке воде освјежене водом из естуарија Бисерне ријеке, или на тамјан из творница дуж обале сјеверно од Коwлоона, који је прије обраде у Вицториа Харбоуру био ради извоза ускладиштен у околици луке Абердеен.[28] 1842., потписан је уговор у Нанкингу, те је име Хонг Конг први пута забиљежено на службеним документима као назив цијелог отока.[30]

Повијест

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Повијест Хонг Конга

Предколонијално доба

[уреди | уреди извор]
Један од петроглифа откивен на подручју Хонг Конга.

Археолошким истраживањима на простору Хонг Конга, пронађени су на отоку Цхек Лап Кок остаци прачовјека стари 35 000 до 39 000 година, и на полуотоку Саи Кунг стари 6000 година.[31][32] Wонг Теи Тунг и Тхрее Фатхомс Цове двије су најстарије локације људског боравка у палеолитику. Вјерује се да је Тхрее Фатхом Цове било насеље у долини ријеке а Wонг Теи Тунг мјесто израде камених предмета. Пронађени неолитски артефакти упућују на културне разлике у односу на културу Лонгсхан у сјеверној Кини и насеље народа Цхе прије миграције народа Yуе.[33][34] Осам петроглифа, датираних у доба династије Сханг, откивено је на околним отоцима.[35]

Кинези су на тај простор дошли у доба династије Qин у 3. ст. пр. Кр., када је 214 пр. Кр., Чин Ши Хуангди, први кинески цар, освојио стотину племена Yуе у подручју Јиаозхи (модерна регија Лианггуанг), и први пута териториј прикључио кинеском царству. Локација модерног Хонг Конга била је смјештена у заповједништву Нанхаи (модерни округ Нанхаи), крај древног главног града Пун Yуе.[36][37] Подручје је уједињено под краљевством Нанyуе, које је након пада династије Qин, 204. пр. Кр. основао генерал Зхао Туо.[38] Када је 111. Пр. Кр. краљевство освојио цар Wу од Хана, земља је додијељена заповједништву Јиаозхи по династијом Хан. Археолошки налази индицирају да је у то доба број становника растао и цвали производња соли и вађење бисерних шкољака. Лука Таи По Хои на простору Хонг Конга постала је највећи кинески извор бисера. Гроб Леи Цхенг Ук Хан на полуотоку Коwлоон вјерује се да је изграђен за вријеме династије Хан.[39]

У доба династије династије Т’анг, регија Гуангдонг развила се као регионално трговачко средиште. 736., цар Xуáнзōнг од Танга основао је ради обране обалних подручја у регији, војни град у Туен Муну.[40] Прва сеоска школа, Ли Yинг Цоллеге, основана је на Новим Територијима око 1075. за вријеме сјеверне династије Сунг.[41] Број становника повећао се у доба монголског освајања Кине кад у тај простор долазе избјеглице из сјеверних дијелова Кине. Тијеком монголске инвазије 1276., двор јужне династије Сунг пресељен је Фујиан, потом на оток Лантау и касније у Сунг Wонг Тои (модерни Коwлоон Цитy), али је цар дјечак Џао Бинг од Сунга након пораза у битци код Yамена заједно са својим дужносницима извршио самоубојство утапањем. Хау Wонг, царев дужносник, и данас је предмет обожавања у Хонг Конгу.[42]

Најранији забиљежени еуропски посјетитељ био је 1513. португалски истраживач Јорге Áлварес.[43][44] Након оснивања насеља у регији, португалски су трговци започели трговати у јужној Кини. У исто вријеме, запосјели су Туен Мун и тамо изградили војне утврде. Војни сукоби између Кине и Португала довели су до протјеривања Португалаца. Средином 16. стољећа, заповијед Хаијин забрањује поморске дјелатности и додир са странцима, и такођер ограничава локалне морске активности.[42] 1661.–1669., териториј је био погођен великом евакуацијом обалних подручја Гуангдонга, наређеном од цара Канг-сјиа. Забиљежено је да је око 16 000 особа из округа Xин'ан одведено у унутрашњост, док их се, након што је евакуација повучена 1669., вратило 1648.[45] Данашњи териториј Хонг Конга, за вријеме забране насељавања постао је углавном пустопољина.[46] 1685., Канг-сји постао је први цар који је дозволио ограничену трговину са странцима, најприје на кантонском територију. Такођер је наметнуо стриктне увјете трговини, као обавеза страним трговцима да живе у ограниченим подручјима, с дозволом боравка само у сезонама трговине, забраном ватреног оружја, и с плаћањем искључиво у сребру.[47] Британска Источноиндијска компанија подузела је прво путовање у Кину 1699., те се убрзо потом нагло развила регионална трговина с Британцима. 1711., компанија је основала свој први трговачки пункт у Кантону. До 1773., Британци су у Кантону досегли трговину 1000 сандука опијума, док је 1799. цијела Кина годишње трошила 2000 сандука.[47]

Британско колонијално доба

[уреди | уреди извор]
Поглед на оток Хонг Конг из Коwлоона 1840.

Године 1839., одбијање власти династије Qинг да увози опијум резултирало је првим опијумским ратом између Кине и Британије. Оток Хонг Конг британске су снаге окупирале 20. сијечња 1841. те је испрва предан под конвецијом Цхуенпее као дио договора о примирју између капетана Цхарлеса Еллиота и гувернера Qисхана, али договор није никада био формално одобрен ради несугласица међу високим дужносницима обије владе.[48] Тек је 29. коловоза 1842., уговором у Нанкингу, оток формално у трајну власт предан Уједињеном Краљевству. Британци су утемељили крунску колонију оснивањем Вицториа Цитyја идуће године.[49]

Година 1856. - 1860. водио се други опијумски рат, те су након кинеског пораза, према Пекиншкој конвенцији полуоток Коwлоон и Стонецуттер'с Исланд предани у трајну власт Британији. 1898., према увјетима конвенције за проширење територија Хонг Конга, Британија је испословала 99 годишњи најам отока Лантау и сусједних сјеверних земаља, касније познатих као Нови Територији.[50] Такав териториј Хонг Конга остао је непромијењен до данас.[51][52] 1894., смртоносна трећа пандемија жљездане куге проширила се из Кине у Хонг Конг, узрокујући 50 000–100 000 мртвих.[53]

Тијеком прве половице 20. стољећа, Хонг Конг се брзо развијао као британска трговачка постаја на далеком истоку и слободна лука, служећи као ентрепôт Британског империја. Британци су увели образовни сустав темељен на властитом моделу, док локално кинеско становнишво није имало много контаката с еуропском заједницом имућних таи-пана насељених крај брда Вицториа Пеак.[50]

У склопу својих војних похода, Јапанско Царство напало је Хонг Конг 8. просинца 1941. Хонгконшка битка завршила је британско-канадском предајом власти колоније Јапану 25. просинца исте године. Тијеком јапанске окупације, цивилно је становништво трпјело велике несташице хране, рационирање и хипер-инфлацију ради присилне размјене валуте за војне бонове. Ради недостатка хране, политиком присилне репатријације незапослених у континеталну Кину, у то је доба број становника опао с 1,6 милијуна 1941. на 600 000 ин 1945. када је Уједињено Краљевство поново успоставило власт у колонији.[54]

Одобрени од Цоллеге оф Армс 21. сијечња 1959., Блуе Енсигн колонијална застава и грб Хонг Конга кориштени су од 1959. до 1997. Одобрени од Цоллеге оф Армс 21. сијечња 1959., Блуе Енсигн колонијална застава и грб Хонг Конга кориштени су од 1959. до 1997.
Одобрени од Цоллеге оф Армс 21. сијечња 1959., Блуе Енсигн колонијална застава и грб Хонг Конга кориштени су од 1959. до 1997.

Становништво Хонг Конга повећало се како су пристизали валови миграната из Кине, избјеглица кинеског грађанског рата. Након проглашења Народне Републике Кине 1949. и доласка комуниста на власт, у Хонг Конг из страха од прогона долази велик број избјеглица.[50] Многе твртке из Шангаја и Гуангзхоуа своја су пословања преселила у Хонг Конг.[50]

1950-их, рапидна индустријализација била је вођена извозом текстила и других растућих производних индустрија. Како је становништво расло а цијена рада остала ниска, животни је стандард био у сталном порасту.[55] Изградња насеља Схек Кип Меи 1953. након великог пожара слумова, означила је почетак програма изградње јавних државних станова ради прихвата великог броја имиграната. Даљни напредак трговини Хонг Конга донијело је оснивање посебне економске зоне у Шенжену, непосредно сјеверно од Хонг Конга, те се британска колонија учврстила као главни извор страних улагања у Кини.[56]

Конкурентност производње у Хонг Конгу постепено се смањивала развојем индустрије у јужној Кини од почетка 1980-их. За разлику од тога, услужне дјелатности доживјеле су 1980-их и 1990-их, након запошљавања бивших индустријских радника, високе стопе раста.[57]

Оток Хонг Конг 1986.

Године 1983., када је Велика Британија Хонг Конг прераспоредила из крунске колоније у териториј, владе Велике Британије и Кине већ су разговарале о питању суверенитета Хонг Конга ради предстојећег истека рока (унутар два десетљећа) закупа Нових Територија. 1984., потписана је заједничка кинеско-британска декларација - споразум о преласку суверенитета Народној Републици Кини 1997.[50] Споразум је предвидио управу Хонг Конга као специјалне административне регије, задржавајући своје законе и висок ступањ аутономије најмање 50 година након преласка власти. Темељни закон Хонг Конга, који ће након преласка суверенитета служити као уставни документ, прихваћен је 1990.[50]

Од 1997.

[уреди | уреди извор]

1. српња 1997., проведен је пријенос суверенитета с Велике Британије на Народну Републику Кину, означивши службени крај 156 година британске колонијалне владавине. Хонг Конг је постао прва кинеска специјална административна регија, те је Тунг Цхее Хwа преузео дужност као први шеф администрације Хонг Конга. Исте године, Хонг Конг је претрпио двоструки економски ударац ради азијске финанцијске кризе и птичје грипе Х5Н1.[50] 2003., био је тешко погођен појавом тешког акутног респираторног синдрома (САРС),[58][59] те је Свјетска здравствена организација извјестила је о 1755 заражених и 299 умрлих.[60] Процијењује се да су ради епидемије изгубљени уговори вриједни 380 милијуна Хонгконшких долара (48,9 милијуна УСД).[61]

10. ожујка 2005. Тунг Цхее Хwа најавио је своју оставку на дужност шефа администрације из "здраствених разлога".[62] Доналд Тсанг, у то доба главни тајник администрације, изашао је на изборе 2005. без противника и постао 21. липња 2005. други шеф администрације Хонг Конга.[63] Године 2007., Тсанг је поново побиједио изборе за шефа администрације и наставио своју дужност у другом мандату.[64]

Године 2009., Хонг Конг је био домаћин петих источноазијских игара, на којима су се натјецале репрезентације пет земаља. То је био први међународни вишеспортски догађај икада одржан на територију.[65] Данас, Хонг Конг је и даље значајан глобални финанцијски центар, али је суочен с несигурном будућности с обзиром на растућу економију континенталне Кине, и однос с владом НР Кине у питањима као што су демократске реформе и опће бирачко право.[66]

Управа

[уреди | уреди извор]
Зграда законодавног савјета у округу Централ, сједиште законодавног савјета Хонг Конга од 1985.

У складу са заједничком кинеско-британском декларацијом, и темељним начелом једне земље, два система, Хонг Конг, као специјална административна регија, располаже с "високим ступњем аутономије у свим подручјима осим обране и вањских послова."[ноте 3] У декларацији се утврђује да регија задржава свој капиталистички господарски сустав те јамчи права и слободе својих људи најмање 50 година након примопредаје 1997.[ноте 4]

Јамства аутономије територија и индивидуалних права и слобода зајамчена су уставом, темељним законом Хонг Конга (Хонг Конг Басиц Лаw), који одређује сустав управљања Специјалном административном регијом Хонг Конга, али је подложан тумечењима Сталног комитета Свекинеског народног конгреса.[67][68]

Главни су ступови власти извршно вијеће, цивилна служба, законодавни савјет и судство. Извршним вијећем предсједа шеф извршног вијећа којег бира изборни одбор и потом именује Централна народна влада.[69][70] Цивилна служба, гдје се службеници именују на темељу заслуга, политички је неутрално тијело које проводи политику и осигурава владине услуге.[21][71] Законодавно вијеће има 60 чланова, од којих се половица непосредно бира на темељу опћег бирачког права сталних становника Хонг Конга у складу с пет географских јединица. Друга половица, позната као функционалне јединице, изравно се бира од мањег електората, који се састоји од корпоративних тијела и особа из различитих уговорених сектора. Цијелим вијећем предсједа предсједник законодавног вијећа као служи као предсједник парламента.[72][73] Суце именује шеф администрације на препоруку неовисног одбора.[17][74]

Владина зграда (Говернмент Хоусе), службена резиденција шефа администрације.

Примјена темељног закона, укључујући и како и када ће се постићи обећано опће право гласа, велико је политичко питање од примопредаје власти. 2002., владин предложени закон против субверзије сукладан чланку 23. темељног закона, који је захтијевао доношење закона који забрањују дјела издаје и субверзије против кинеске владе, наишао је на оштро противљење, те се од закона одустало.[19][75] Хонгконшку политичку сцену карактеризира дебата између про-пекиншких група, које теже подржавању извршне власти, и све-демократског табора (пан-демоцрацy цамп) који се залаже за бржи ритам демократизације и начело један човјек, један глас.[76]

2004., влада није успјела добити све-демократску подршку за доношење свог такозваног "модела окружног савјета" за политичке реформе.[77] 2009., влада је обновила приједлоге као "Савјетодавни документ о методама избора шефа администрације и формирања законодавног савјета 2012." У документу се предлаже проширење изборног одбора, хонгконшког изборног колегија с 800 на 1200 чланова 2012. и проширење парламента с 60 на 70 заступничких мјеста. 10 нових мјеста састојати ће се од пет мјеста географских једница и пет мјеста функционалних јединица, које ће међу собом одабрати изабрани чланови вијећа округа.[78] Приједлози су били осуђени на одбацивање од стране све-демократа, али значајан се продор догодио након што је Централна Народна Влада прихватила протуприједлог Демократске странке. Конкретно, табор све-демократа био је подијељен када приједлог изравног избора пет новооснованих мјеста функционалних јединица није био прихватљив двјема конститутивним странкама. Демократска странка први је пута након преласка суверености стала на страну владе и прихватила приједлоге с гласањем 46-12.[79]

Правни сустав и судство

[уреди | уреди извор]
Суд посљедњег призива, у округу Централ, врховни је суд Хонг Конга.

Хонгконшки правни сустав у потпуности је независан од правног сустава у Кини. За разлику од сустава цивилног права континенталне Кине, Хонг Конг наставља пратити традицију енглеског обичајног права установљену под британском влашћу.[80]

Хонгконшки судови могу се као на преседане позивати на одлуке донесене на другим судовима јурисдикција обичајног права,[17][81] и суци из других јурисдикција обичајног права могу вршити дужност не-перманентних судаца Суда посљедњег призива.[17][81]

Судски систем састоји се од Суда посљедњег призива, Високог суда, састављеног од Призивног суда и Суда првог ступња, и Окружног суда који укључује и Обитељски суд.[82] Остала судска тијела укључују Земаљски суд, Прекршајни суд, Суд за малољетнике, Истражни суд, Суд рада, Суд малих потраживања и Суд за опсцене чланке.[82] Суце Суда посљедњег призива именује шеф администрације Хонг Конга.[17][81]

Министарство правосуђа одговорно је за управљање правним питањима за владу. Дужности министарства укључују пружање правних савјета, казнени прогон, државно заступање, реформе и планирања политике и права, и међународну правну сурадњу између различитих јурисдикција.[80] Осим казнених прогона, правници Министарства правосуђа дјелују у име Владе у свим грађанским и управним споровима против владе.[80] Као заштитник јавног интереса, министарство може захтјевати понављање суђења и може интервенирати у свим случајевима који укључују већи јавни интерес.[83] Темељни закон штити Министарство правосуђа од било каквог мијешања владе у своју контролу казненог прогона.[84][85]

Административни окрузи

[уреди | уреди извор]
Неw ТерриториесИсландсКwаи ТсингНортхСаи КунгСха ТинТаи ПоТсуен WанТуен МунYуен ЛонгКоwлоонКоwлоон ЦитyКwун ТонгСхам Схуи ПоWонг Таи СинYау Тсим МонгХонг Конг ИсландЦентрал анд WестернЕастернСоутхернWан ЦхаиИсландсИсландсИсландсИсландсИсландсИсландсИсландсИсландсИсландсИсландсИсландсКwаи ТсингНортхСаи КунгСаи КунгСаи КунгСаи КунгСаи КунгСаи КунгСаи КунгСха ТинТаи ПоТаи ПоТаи ПоТаи ПоТаи ПоТаи ПоТсуен WанТсуен WанТсуен WанТуен МунТуен МунТуен МунТуен МунYуен ЛонгКоwлоон ЦитyКwун ТонгСхам Схуи ПоWонг Таи СинYау Тсим МонгЦентрал анд WестернЕастернСоутхернСоутхернWан Цхаи
 Статистике

Хонг Конг има унитарни сустав власти; након што је су 2000. укинута два опћинска вијећа, не постоји нити једна локална влада. Ради тога нема формалне дефиниције за градове и мјеста. Административно, Хонг Конг је подијељен на 18 географских округа, заступана окружним вијећима која владу савјетује о локалним питањима, као што су јавни објекти, програми заједнице, културне активности и побољшања заштите околиша.[88]

Укупно је 534 мјеста у вијећу округа, од којих је 405 изабрано, док су остали имененовани од шефа администрације и 27 еx оффицио предсједника сеоских одбора.[88]

Министарство унутарњих послова кроз окружне уреде јавности објављује владину политику и планове.[89]

Војска

[уреди | уреди извор]

Када је Хонг Конг био британска колонија, и касније териториј, обрану је осигуравала британска војска под заповједништвом гувернера Хонг Конга који је био еx оффицио врховни заповједник.[90] Када је 1997. НР Кина преузела суверенитет, британску је војску замијенио гарнизон Народне ослободилачке војске, укључујући копнене, поморске и зрачне снаге, под заповједништвом Централне кинеске војне комисије.[11]

Темељни закон заштићује локалне цивилне послове од интерференција гарнизона, те су чланови гарнизона подложни законима Хонг Конга. Влада Хонг Конг остаје одговорна за одржавање јавног реда, ипак, може затражити од владе НР Кине помоћ гарнизона у одржавању јавног реда и у случају катастрофа. Влада НР Кине одговорна је за трошкове одржавања гарнизона.[19][91]

Земљопис и клима

[уреди | уреди извор]
Подручја урбаног развоја и вегетације видљиви на сателитској снимци у лажним бојама.

Хонг Конг је смјештен на југу Кине, 60 км источно од Макаа на супротној страни великог и дубоког заљева названог Бисерна ријека, заједничког ушћа ријека Xи Јианг, Беи Јианг и Донг Јианг. Окружен је Јужним кинеским морем на истоку, југу и западу, док сјеверно преко ријеке Схензен граничи с градом Схензхеном у покрајини Гуангдонг. Површина територија од 1104 км² састоји се од отока Хонг Конг, полуотока Коwлоон, Нових територија и преко 200 отока, од којих је највећи Лантау. Од укупне површине, 1054 км² односи се на земљу, док се 50 км² односи на унутарње воде. Појас територијалних вода широк је 3 наутичке миље (5,6 км). Површина земље, Хонг Конг чини 179. највећим насељеним територијем на свијету.[2][6]

Како је већина подручја Хонг Конга брдовито или планинско са стрмим падинама, мање од 25% територија копнене масе је урбанизирано, док је 40% резервирано за државне паркове и природне резервате.[92] Већина урбанизираног подручја налази се на полуотоку Коwлоон, сјеверном крају отока Хонг Конг и по распршеним насељима диљем Нових територија.[93] Највећа надморска висина на територију је 957 м на врху планине Таи Мо Схан.[94] Хонгконшка дугачка и неправилна обала ствара многе заљеве, ријеке и плаже.[95]

Унаточ томе што је Хонг Конг познат као врло урбанизирано подручје, териториј је настојао промовирати зелени околиш.[96] Како ради свог земљописа и високих зграда Хонг Конг трпи повећање загађења, у порасту је свијест о околишу те је недавна растућа јавна забринутост потакла строга ограничења даљњег насипавања мора у Вицториа Харбоуру.[97] Око 80% смога долази из других крајева делте Бисерне ријеке.[98]

Смјештен јужно од ракове обратнице, Хонг Конг има влажну суптропску климу с великим утјецајем монсуна (Кöппенова класификација Цwа). Љета су врућа и влажна с повременим пљусковима и гмљавинским невременима с топлим зраком који пристиже с југозапада. Љети је највећа могућност тајфуна, који понекад узрокују поплаве или одроне. Зимско је вријеме у почетку уобичајено сунчано, док у вељачи постаје облачније с повременим хладним фронтама с јаким хладним сјеверним вјетровима. Најумјеренија годишња су доба прољеће, могуће промјењиво, и јесен, углавном сунчана и суха.[99] Просјек сунчаних сати је 1948 годишње,[100] док су највиша и најнижа температура икад забиљежене на Хонгконшком опсерваторију (Хонг Конг Обсерваторy) 36,1 °Ц и 0,0 °Ц.[101]

Поглед с отока Хонг Конг преко централног округа према сјеверу на луку и Коwлоон.


Климатолошки медијани за Хонг Конг
Мјесец јан-сиј феб-вељ мар-ожу апр-тра мај-сви јун-лип јул-срп ауг-кол сеп-руј окт-лис нов-сту дец-про година
Средњи максимум (°Ц) 18,6 18,6 21,5 25,1 28,4 30,4 31,3 31,1 30,2 27,7 24,0 20,3 25,6
Средња дневна (°Ц) 16,1 16,3 18,9 22,5 25,8 27,9 28,7 28,4 27,6 25,3 21,4 17,8 23,1
Средњи минимум (°Ц) 14,1 14,4 16,9 20,6 23,9 26,1 26,7 26,4 25,6 23,4 19,4 15,7 21,1
Преципитација (мм) 24,9 52,3 71,4 188,5 329,5 388,1 374,4 444,6 287,5 151,9 35,1 34,5 23827
Извор: Хонг Конг Обсерваторy[102]


Економија

[уреди | уреди извор]
Интернатионал Финанце Центре у округу Централ.

Милтон Фриедман једном је Хонг Конг описао као највећи свјетски експеримент лаиссез фаире капитализма.[103] Високо развијена капиталистичка економија Хонг Конга, била је тијеком 15 година прва на Индексу економске слободе.[104][105][106] Као значајно средиште међународних финанција и трговине, с једном од највећих концентрација корпорацијских сједишта у азијско-пацифичкој регији,[107] ради својих високих стопа раста и наглог развоја од 1960-их до 1990-их познат је и као један од четири азијских тигрова. Од 1961. до 1997., хонгконшки бруто домаћи производ порастао је 180 пута док је БДП по глави становника порастао 87 пута.[108][109][110]

Хонгконшка бурза, седма је највећа на свијету, с тржишном капитализацијом од 2,3 трилијуна УСД просинца 2009.[111] Те године, Хонг Конг је прикупио 22% свјетског капитала иницијалних јавних понуда, поставши највеће свјетско тржиште за иницијалне јавне понуде.[112] Локална валута је Хонконшки долар, који је од 1983. везан уз Амерички долар.[113]

Влада Хонг Конга традиционално је играла углавном пасивну улогу у господарству, с малим интервенцијама у индустрији и готово без икакве контроле увоза и извоза. Тржишним снагама и приватном сектору било је дозвољено утврдити практични развој. Према службеној политици "позитивног не-интервенционизма", Хонг Конг се често наводи као примјер лаиссез-фаире капитализма. Након другог свјетског рата рапидно се индустријализирао као производни центар потакнут извозом, а потом је 1980-их био подвргнут брзом пријелазу на услужну економију.[114]

1990-их постао је финанцијским средиштем, али је био тешко погођен азијском финанцијском кризом 1998. и епидемијом САРС-а 2003. Оживљавање вањске и домаће потражње довело је до снажног опоравка, јер је смањење трошкова ојачало конкурентност извоза а дуги дефлацијски период завршио.[115][116] Владине интервенције, започете каснијим колонијалним владама и настављене након 1997., у порасту су, увођењем извозних кредитних гаранција, обвезног мировинског осигурања, минималних плаћа, анти-дискриминацијских закона и јамцем државне хипотеке.[103]

Територија нема много обрадивих површина и природних ресурса, тако да увози већину своје хране и сировина. Хонг Конг је једанаести највећи трговачки ентитет у свијету,[117] с укупном вриједности увоза и извоза већом од бруто домаћег производа. Хонг Конг је највећи свјетски центар реекспорта,[118][119] већином за производе израђене изван територија, посебно у континенталној Кини, и дистрибуирани путем Хонг Конга. Чак и прије пријеноса суверенитета, Хонг Конг је установио опсежне трговачке и инвестицијске везе с Кином, што му сада омогућује да служи као улазна точка за инвестиције на континенту. Крајем 2007., У Хонг Конгу је било 3,46 милијуна запослених на пуно радно вријеме, с просјечном стопом незапослености од 4,1% за четврту узастопну годину пада.[120] Економијом доминира услужни сектор, који доноси више од 90% БДП-а, док индустрија доноси 9%. Инфлација је 2007. била 2,5%.[121] Континентална Кина, Сједињене Државе и Јапан, највећа су извозна тржишта Хонг Конга.[2]

2009., Хонг Конг је био пети најскупљи град за стране запосленике иза Токија, Осаке, Москве и Женеве. 2008., био је рангиран на шестом мјесту док 2007. такођер на петом.[122] 2009., заузео је треће мјесто на индексу једноставног бизниса (Еасе оф Доинг Бусинесс Индеx).[123]

Демографија

[уреди | уреди извор]
С 6480 становника по квадратном километру, Хонг Конг је једно од најгушће насељених подручја на свијету.
Тиан Тан Буддха на отоку Лантау.

Териториј насељава 7,03 милијуна становника. 2009., стопа наталитета била је 11,7 на 1000 становника, а стопа фертилитета 1032 дјеце на 1000 жена.[124] Становници из Кине немају право пребивалишта у Хонг Конгу, нити смију слободно улазити на териториј.[75] Међутим, прилив имиграната из Кине, од око 45 000 годишње, значајан је допринос порасту броја становника - дневној квоти од 150 континенталних Кинеза с обитељским везама у Хонг Конгу одобрава се "дозвола у једном смјеру".[125] Очекивани животни вијек у Хонг Конг је 2009. био 79,16 година за мушкарце и 84,79 година за жене, што га чини једним од највиших у свијету.[2]

Око 95% становништва кинеског је поријекла,[8] од којих су већина Таисхан, Цхиу Цхоw, други Кантонски Кинези, и Хакка. Хонгконшка Хан већина углавном потјече из регија Гуангзхоу и Таисхан покрајине Гуангдонг.[9] Преосталих 5% становништва чине не-етнички Кинези, који су унаточ мањем броју врло примјетна група.[8] То су јужноазијска популација Индијаца, Пакистанаца и Непалаца, и нешто вијетнамских избјеглица који су постали стални становници Хонг Конга. Такођер и Еуропљани (већином Британци), Американци, Канађани, Јапанци и Кореанци на раду у градском трговачком и финанцијском сектору.[ноте 5] 2008., на раду у Хонг Конгу било је процијењених 252 500 кућних помагаћа из Индонезије и Филипина.[127]

Хонгконшки де фацто службени језик је кантонски, кинески језик који потјече из покрајине Гуангдонг, сјеверно од Хонг Конга.[128] Енглески је такођер службени језик, и према међу-попису из 1996. њиме као свакодневним језиком говори 3,1% становништва и 34,9% становништва као другим језиком.[129] Знакови који приказују кинеске и енглеске натписе уобичајени су на цијелом територију. Од 1997., повећање досељеника из Кине и већа интеграција с економијом континенталне Кине довели су у Хонг Конг све већи број људи који говоре Мандарински.[130]

Хонг Конг ужива висок ступањ вјерске слободе, зајамчене темељним законом. 90% становништва практицира мјешавину локалних религија,[2] већином Будизам, али такођер и Конфуцијанизам и Таоизам.[131] Кршћанска заједница од око 600 000 људи чини око 8% укупног становништва,[132][133] и скоро је равномјерно подјељена између Католика и Протестаната, премда постоје мање заједнице, укључујући Свеце посљедних дана[134] и Јеховине свједоке.[135] Англиканска и Римокатоличка црква, за разлику од континенталне Кине, слободно имененују своје бискупе. Постоје такођер и Сикх, Муслиманске, Жидовске, Хинду и Бахá'í заједнице. Допушта се практицирање Фалун Гонга.[136]

Статистички, хонгконшка разлика у приходима једна је од најгорих у азијско-пацифичкој регији. Према извјештају програма Уједињених народа за људска насеља 2008., Гини коефицијент од 0,53, био је највиши у Азији и "реалтивно висок према међународним стандардима".[137] Међутим, влада је истакнула како несразмјер прихода није сукладан ситуацији погоршања сиромаштва, те да Гинијев коефицијент није строго успоредив међу регијама. Влада је указала на реструктурирање господарства, промјене у величини кућанстава, те повећање броја радних мјеста високих прихода као факторе који искривљују Гинијев коефицијент.[138][139]

Образовање

[уреди | уреди извор]
Свеучилиште у Хонг Конгу.

Образовни сустав Хонг Конга био је донекле сличан енглескоме,[15] премда постоје међународни сустави. Влада води политику "учења материњег језика" (Кинески 母語教學) према којој је језик наставе кантонски,[140] уз писање кинеског и енглеског. У средњим школама, потиче се знање више језика, те је у порасту и учење мандаринског.[141] Програм за Међународну процјену студената (ПИСА), хонгконшки је образовни сустав рангирао као други најбољи на свијету.[142]

Државним школама у Хонг Конгу управља Образовни уред (Едуцатион Буреау). Сустав је подијељен на необавезне три године вртића, након чега слиједи обавезних шест година основног образовања, три године нижег средњошколског образовања, необавезне двије године вишег средњошколског образовања које доводе до хонгконшког цертификата образовних испита (Хонг Конг Цертифицате оф Едуцатион Еxаминатионс) и двије године курса пријемног испита које воде ка хонгконшким испитима напредне разине (Хонг Конг Адванцед Левел Еxаминатионс).[143] Нова виша академска структура и наставни план, примјењени рујна 2009., свим студентима пружају три године обавезнога нижег и три године вишег обавезног средњошколског образовања.[14][144] Под новом наставном плану постоји само јавни испит, хонгконшка диплома средњег образовања (Хонг Конг Диплома оф Сецондарy Едуцатион).[145]

Кампус Хонконшког универзитета знаности и технологије.
Кампус Хонконшког универзитета знаности и технологије.

Већина опћих школа у Хонг Конгу спада под три категорије: рјеђе државне школе, чешће субвенциониране школе, укључујући и владине аидс-анд-грант школе, и приватне школе, често под управом кршћанских организација с уписима темељеним на академским заслугама умјесто финанцијским средствима. Изван су тог сустава школе под схемом директне субвенције (Дирецт Субсидy Сцхеме) и приватне међународне школе.[144]

У Хонг Конгу дјелује девет јавних свеучилишта, и одређени број приватних институција високог образовања које нуде разне ступњеве диплома, магистерија и доктората, других високошколских диплома, и везане академске течајеве. Свеучилиште у Хонг Конгу, најстарију институцију високог образовања на територију, Qуацqуарелли Сyмондс је описао као "опће истраживачко свеучилиште свјетске класе"[146] те је 2009. према попису Тимес Хигхер Едуцатион-QС Wорлд Университy Ранкингс било рангирано на 24. мјесту у свијету,[147] и на првом мјесту у Азији.[148] Хонгконшки универзитет знаности и технологије (Хонг Конг Университy оф Сциенце & Тецхнологy) био је 2009. рангиран на 35 мјесту у свијету и 2010. на другом мјесту у Азији. Кинески универзитет у Хонг Конгу (Цхинесе Университy оф Хонг Конг) био је 2009. на 46. мјесту у свијету и 2010. четврти у Азији.[148]

Култура

[уреди | уреди извор]
Статуа на Авенуе оф Старс, постављена у част хонгконшкој кинематографији.

Хонг Конг се често описује као мјесто гдје "исток сусреће запад", што је одраз културне мјешавине кинеских коријена и утјецаја из времена британске колоније.[13] Уравнотежује се склад модерног начина живота с традиционалним кинеским обичајима. Вјештине као фенг схуи схваћају се врло озбиљно, вјерује се да могу утјецати на пословање те скупи грађевински пројекти често унајмљују стручне конзултанте.[149] Други предмети, као Ба гуа огледала, још се увијек редовито користе за одвраћање злих духова,[150] док се у зградама често избјегава нумерирање катова било којим бројем који садржи 4,[151] ради сличности с ријечју "умријети" на кантонском.[152] Спој истока и запада такођер карактеризира и хонгконшку кухињу. Дим сум, хот пот, и брза храна коегзистирају заједно с хауте цуисине ресторанима.[153]

Осим што је признати трговачки и финацијски центар, Хонг Конг је и средиште индустрије забаве.[154] Хонгконшки филмови о борилачким вјештинама стекли су велику популарност крајем 1960-их и 1970-их. Неколико истакнутих холивудских глумаца, извођача и мајстора борилачких вјештина потјече из хонгконшке кинематографије, посебно Бруце Лее, Јацкие Цхан, Цхоw Yун-фат, Мицхелле Yеох, Маггие Цхеунг и Јет Ли. Такођер, неколико хонгконшких филмаша, као Јохн Wоо, Wонг Кар-wаи, и Степхен Цхоw, постигло је велику славу у Холлywооду,[154] док су локални филмови као Цхунгкинг Еxпресс, Инфернал Аффаирс, Схаолин Соццер, Румбле ин тхе Бронx и Ин тхе Моод фор Лове стекли међународно признање. Хонг Конг је средиште међународно популарне Цантопоп глазбе, која своје утјецаје црпи из других врста кинеске глазбе и западних жанрова.[155]

Влада Хонг Конга подржава културне институције као Хонгконшки музеј насљеђа (Хонг Конг Херитаге Мусеум), Хонгконшки музеј умјетности (Хонг Конг Мусеум оф Арт), Хонгконшка академија сценских умјетности (Тхе Хонг Конг Ацадемy фор Перформинг Артс) и Хонгконшки филхармонијски оркестар. Владино министарство за слободно вријеме и културне дјелатности субвенционира и спонзорира међународне извођаче на гостовању у Хонг Конгу. Многе међународне културне активности организиране су од стране владе, конзулата, и приватно.[156][157]

Хонг Конг има двије земаљске телевизије с концесијом на разини територија - АТВ и ТВБ, те три локална и неколико страних концесионара кабелских и сателитских услуга.[158] Продукција хонгконшких сапунских драма, хумористичних серија и забавних емисија нуди се публици диљем кинеског говорног подручја. Магазини и новински издавачи пишу и дистрибуирају се и на кинеском и на енглеском, с нагласком на сензационализму и целебритy трачу.[159]

Медији у Хонг Конгу релативно су слободни од службених интервенција у односу на континенталну Кину, иако Фар Еастерн Ецономиц Ревиеw указује на знакове аутоцензуре у часописима чији власници имају блиске везе или пословне интересе у Народној Републици Кини, те наводи да чак и западни медији нису имуни на растућу кинеску економску моћ.[160]

Унаточ ограниченој површини, Хонг Конг нуди велике могућности рекреације и натјецатељског спорта. Своје делегације шаље на међународна натјецања као што су Олимпијске игре и Азијске игре, те је био и домаћин коњичких натјецања тијеком Олимпијских игара 2008.[161]

Постоје велики вишенамјенски објекти као Хонг Конг Цолисеум и МацПхерсон Стадиум. Такођер, стрми терен и опсежна мрежа стаза с атрактивним погледима привлаче планинаре, док разведена обала нуди многе плаже за пливање.[162]

Архитектура

[уреди | уреди извор]
Колонијална архитектура у Хонг Конгу, чувени Пенинсула хотел.

Према њемачкој компанији Емпорис, у Хонг Конгу је 7650 небодера, што је највећи број небодера у једном граду на свијету.[163] Велика урбанистичка збијеност и мноштво високих зграда увјетовани су недостаком простора за градско ширење (урбан спраwл). С просјечном удаљеношћу од обале мора до стрмих обронака на отоку Хонг Конг од 1,3 км,[164] много је простора добивено насипавањем мора. Такав недостатак простора узрокује потражњу за високим зградама за уреде и становање. Тридесет и шест од 100 свјетских највиших стамбених зграда налази се у Хонг Конгу.[165] Такођер, у Хонг Конгу изнад 14. ката живи више људи него било гдје другдје у свијету, што га чини "највертикалнијим свјетским градом".[24][25] Ради недостатка простора и потражње за грађевинским теренима, мало је сачуваних старих зграда, те град постаје средиштем модерне архитектуре. Интернатионал Цоммерце Центре (ИЦЦ), висок 484 м, највиша је зграда у Хонг Конгу и трећа највиша на свијету по мјерењу до висине крова.[166] Највиша зграда прије изградње ИЦЦ-а била је с 415 м висине Тwо Интернатионал Финанце Центре.[167] Друге су препознатљиве зграде ХСБЦ Хеадqуартерс Буилдинг, трокутаста Централ Плаза с врхом торња у облику пирамиде, Тхе Центер с ноћном неонском расвјетом у бојама, и Банк оф Цхина Тоwер, архитекта I. M. Пеија са својом оштром, углатом фасадом. Сматра се да градски пејзаж оставља највећи визуални дојам међу свим свјетским градовима.[168] Најстарије преостале повијесне грађевине, укључујући Тсим Сха Тсуи Цлоцк Тоwер, Централну полицијску станицу, и остаци Коwлоон Wаллед Цитyја, изграђене су тијеком 19. и почетком 20. стољећа.[169][170]

У тијеку је много развојних пројеката, укључујући и изградњу нових владиних зграда,[171] обнову обале у округу Централ,[172] и низ пројеката у Wест Коwлоону.[173] Већа изградња високих зграда планира се на другој страни Вицториа Харбоура у Коwлоону, јер је затварање оближњег аеродрома Каи Так укинуло строга ограничења висине.[174]

Панорамски поглед на Хонг Конг Исланд ноћу.

Пријевоз

[уреди | уреди извор]
Влак линије Еаст Раил Лине хонгконшког метроа Масс Трансит Раилwаy, на станици Таи Wаи.

Хонгконшка транспортна мрежа високо је развијена. Више од 90% дневних путовања (11 милијуна) обавља се јавним пријевозом,[26] што је највећи такав постотак у свијету.[27] Пријевоз се може плаћати кориштењем картице Оцтопус цард, суставом електроничког плаћања уведеног у подземној жељезници Масс Трансит Раилwаy (МТР), а може се користити и на жељезници, аутобусима и трајектима, те се прихваћа као готовина на другим продајним мјестима.[175][176]

Ради креирања свеобухватне жељезничке мреже на цијелом територију, главна градска жељезничка компанија била је 2007. спојена с градском подземном жељезницом.[177] Сустав подземне жељезнице има 150 станица и опслужује 3,4 милијуна људи дневно.[178] Хонгконшки трамваји (Хонг Конг Трамwаyс), уведени 1904., покривају сјеверни дио отока Хонг Конг.[179]

Услугом аутобусног пријевоза управљају приватне компаније под концесијом. Пет приватних твртки на цијелом територију одржава укупно 700 линија. Двије највеће, Коwлоон Мотор Бус, с 402 линије у Коwлоону и Новим Територијима, и Цитyбус, с 154 линије на отоку Хонг Конг, пружају услуге пријевоза преко луке. Данас се скоро искључиво користе аутобуси на кат, уведени 1949., док стандардни аутобуси остају у употреби на рутама са слабијом попуњеношћу и цестама мањег капаци��ета.

Градски минибуси (Публиц лигхт бус) опслужују већи дио Хонг Конга, особито подручја која не могу досећи стандардни аутобуси, или их не могу досећи често, брзо, или директно.[180]

Аутобус на кат твртке Коwлоон Мотор Бус.

Трајектни пријевозник Стар Феррy основан 1888., одржава четири линије преко Вицториа Харбоура, с 53 000 путника дневно.[181] Стекао је култни статус након објаве романа Свијет Сузие Wонг, амбијентираног у Хонг Конгу. Путописац Рyан Левитт линију Тсим Сха Тсуи - Централ сматрао је једном од најсликовитијих на свијету.[182] Друге трајектне услуге пружају компаније које опслужују удаљеније отоке, нове градове, Мацау и градове у континенталној Кини. Чувене су и хонгконшке џунке у луци и мали каи-то трајекти који повезују удаљена обална насеља.[183][184]

На хонгконшком стрмом, брдовитом терену у почетку се путовало носиљкама.[185] Успињача Пеак Трам, први сустав јавног пријевоза у Хонг Конгу, од 1888. омогућава пријевоз између округа Централ и Вицториа Пеака.[186] У централном и западном округу, постоји опсежан сустав покретних степеница и травелатора, укључујући и најдужи вањски покривени сустав ескалатора у свијету, Мид-Левелс есцалатор.

Хонг Конг Интернатионал Аирпорт, водећи је путнички аеродром и логистичко чвориште у Азији и једна од најпрометнијих свјетских међународних путничких и теретних зрачних лука, с више од 47 милијуна путника и 3,74 милијуна тона терета 2007.[187] Замијенио је 1998. чувени али и пренапучени Каи Так Аирпорт, те је у више анкета оцијењен као најбољи свјетски аеродром.[188] Више од 85 зракопловних компанија дјелује на два терминала зрачне луке, главног чворишта Цатхаy Пацифица, Драгонаира, Аир Хонг Конга, Хонг Конг Аирлинеса, и Хонг Конг Еxпресса.[187][189]

Повезано

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Темељни закон Хонг Конга наводи да су службени језици ", кинески и енглески језик".[1] Не одређује изричито стандард "кинеског". Док се мандарински кинески и поједностављено кинеско писмо користе као говорни и писани стандард у континенталној Кини, кантонски и традиционално кинеско писмо одавно су афирмирани као де фацто стандарди у Хонг Конгу.
  2. ↑ Име је често писано као Хонгконг док влада није усвојила данашњи облик 1926. (Хонгконг Говернмент Газетте, Нотифицатион 479, 3 Септембер 1926). Ипак, неке старије организације као Хонгконг Пост, Хонгконг Елецтриц и Тхе Хонгконг анд Схангхаи Банкинг Цорпоратион још увијек користе стари назив. Док су имена већине градова у Народној Републици Кини латинизиране на енглески пинyином, службено енглеско име је Хонг Конг умјесто пинyин верзије Xиангганг.
  3. ↑ Одјељак 3 (2) Кинеско-британске заједничке декларације дјеломично наводи "Специјална административна регија Хонг Конг уживати ће висок ступањ аутономије, осим у вањској политици и обрани, које су дужности средишње народне владе." (енг. Сецтион 3(2) оф тхе Сино-Бритисх Јоинт Децларатион статес ин парт, "Тхе Хонг Конг Специал Административе Регион wилл ењоy а хигх дегрее оф аутономy, еxцепт ин фореигн анд дефенце аффаирс wхицх, аре тхе респонсибилитиес оф тхе Централ Пеопле'с Говернмент.")
  4. ↑ Одјељак 3 (5) Кинеско-британске заједничке декларације наводи се да ће социјалне и економски сустави и стил живота у Хонг Конгу остати непромијењени, те спомиње слободу и права осигурана законом. Одјељак 3 (12) дјеломично наводи, "горе наведене основне политике Народне Републике Кине ... остати ће непромијењене 50 година." (енг. Сецтион 3(5) оф тхе Сино-Бритисх Јоинт Децларатион статес тхат тхе социал анд ецономиц сyстемс анд лифестyле ин Хонг Конг wилл ремаин унцхангед, анд ментионс ригхтс анд фреедомс енсуред бy лаw. Сецтион 3(12) статес ин парт, "Тхе абове-статед басиц полициес оф тхе Пеопле'с Републиц оф Цхина ... wилл ремаин унцхангед фор 50 yеарс.")
  5. ↑ Попис становништва и Одјел статистике извијестили су да је број људи који се изјашњава као "бијели" пао с 46 584, на попису из 2001., на 36 384 у 2006., тј. пад од 22%.[126]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Оффициал Лангуагес. Хонг Конг Говернмент (2006). Преузето 29. рујна 2010.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Хонг Конг. Тхе Wорлд Фацтбоок. ЦИА (23. коловоза 2010.). Преузето 17. рујна 2010.
  3. ↑ Популатион анд Витал Евентс. Ценсус анд Статистицс Департмент, Хонг Конг Говернмент (2010). Преузето 4. листопада 2010.
  4. ↑ Популатион Денситy бy Ареа. Ценсус анд Статистицс Департмент, Хонг Конг Говернмент (2009). Преузето 4. листопада 2010.
  5. ↑ 5,0 5,1 Хонг Конг. Интернатионал Монетарy Фунд. Преузето 9. листопада 2008.
  6. ↑ 6,0 6,1 Геограпхy анд Цлимате, Хонг Конг. Ценсус анд Статистицс Департмент, Хонг Конг Говернмент. Преузето 10. сијечња 2007.
  7. ↑ Асх, Русселл (2006). Тхе Топ 10 оф Еверyтхинг 2007. Хамлyн. стр. 78. ИСБН 0-600-61532-4. 
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 Популатион бy Етхницитy, 2001 анд 2006. Ценсус анд Статистицс Департмент, Хонг Конг Говернмент. Преузето 4. листопада 2010.
  9. ↑ 9,0 9,1 Фан Схух Цхинг (1974). „Тхе Популатион оф Хонг Конг”. Wорлд Популатион Yеар (Цоммиттее фор Интернатионал Цоординатион оф Натионал Ресеарцх ин Демограпхy): 18–20. Приступљено 25 Аугуст 2010. 
  10. ↑ Јоинт Децларатион оф тхе Говернмент оф тхе Унитед Кингдом оф Греат Бритаин анд Нортхерн Иреланд анд тхе Говернмент оф тхе Пеопле'с Републиц оф Цхина он т��е Qуестион оф Хонг Конг. Цонститутионал анд Маинланд Аффаирс Буреау, Хонг Конг Говернмент (19. просинца 1984.). Преузето 4. листопада 2010. „Тхе Говернмент оф тхе Пеопле'с Републиц оф Цхина децларес тхат то рецовер тхе Хонг Конг ареа (инцлудинг Хонг Конг Исланд, Коwлоон анд тхе Неw Территориес, хереинафтер реферред то ас Хонг Конг) ис тхе цоммон аспиратион оф тхе ентире Цхинесе пеопле, анд тхат ит хас децидед то ресуме тхе еxерцисе оф совереигнтy овер Хонг Конг wитх еффецт фром 1 Јулy 1997.”
  11. ↑ 11,0 11,1 „Он Тхис Даy: 1997: Хонг Конг хандед овер то Цхинесе цонтрол”. ББЦ Неwс. 1 Јулy 1997. Приступљено 9 Септембер 2008. 
  12. ↑ Тхе Wорлд'с Мост Цомпетитиве Финанциал Центерс. ЦНБЦ. Преузето 30. листопада 2009.
  13. ↑ 13,0 13,1 „24 хоурс ин Хонг Конг: Урбан тхриллс wхере Еаст меетс Wест”. ЦНН. 8 Марцх 2009. Приступљено 27 Маy 2009. 
  14. ↑ 14,0 14,1 Программе Хигхлигхтс. Хонг Конг Говернмент. Преузето 20. листопада 2010.
  15. ↑ 15,0 15,1 Цхан, Схун-хинг; Леунг, Беатрице (2003). Цхангинг Цхурцх анд Стате Релатионс ин Хонг Конг, 1950–2000. Хонг Конг Университy Пресс. стр. 24. ИСБН 962-2096123. 
  16. ↑ Со, Дудлеy L.; Лин, Нан; Постон (2001). Тхе Цхинесе Триангле оф Маинланд Цхина, Таиwан анд Хонг Конг. Греенwоод Публисхинг. стр. 13–29. ИСБН 0-313-30869-1. 
  17. ↑ 17,0 17,1 17,2 17,3 17,4 Басиц Лаw, Цхаптер IV, Сецтион 4. Басиц Лаw Промотион Стееринг Цоммиттее. Преузето 10. студенога 2009.
  18. ↑ Русселл, Петер Х.; О'Бриен, Давид M. (2001). Јудициал Индепенденце ин тхе Аге оф Демоцрацy: Цритицал Перспецтивес фром ароунд тхе Wорлд. Университy оф Виргиниа Пресс. стр. 306. ИСБН 9780813920160. 
  19. ↑ 19,0 19,1 19,2 Басиц Лаw, Цхаптер II. Басиц Лаw Промотион Стееринг Цоммиттее. Преузето 10. студенога 2009.
  20. ↑ Гхаи, Yасх П. (2000). Аутономy анд Етхницитy: Неготиатинг Цомпетинг Цлаимс ин Мулти-етхниц Статес. Цамбридге Университy Пресс. стр. 92–97. ИСБН 9780521786423. 
  21. ↑ 21,0 21,1 Басиц Лаw, Цхаптер IV, Сецтион 1. Басиц Лаw Промотион Стееринг Цоммиттее. Преузето 10. студенога 2009.
  22. ↑ Риони, С. Г. (2002). Хонг Конг ин Фоцус: Политицал анд Ецономиц Иссуес. Нова Публисхерс. стр. 9–10. ИСБН 9781590332375. 
  23. ↑ „Триенниал Централ Банк Сурвеy оф Фореигн Еxцханге анд Деривативес Маркет Ацтивитy ин Април 2007”. Триенниал Централ Банк Сурвеy 2007 (Банк фор Интернатионал Сеттлементс): 7. Септембер 2007. Приступљено 5 Септембер 2010. 
  24. ↑ 24,0 24,1 Вертицал Цитиес: Хонг Конг/Неw Yорк.. Тиме Оут (3. коловоза 2008.). Преузето 25. коловоза 2010.
  25. ↑ 25,0 25,1 Хоме паге. Скyсцрапер Мусеум (14. српња 2008.). Преузето 25. коловоза 2010.
  26. ↑ 26,0 26,1 „Публиц Транспорт Интродуцтион”. Транспорт Департмент, Хонг Конг Говернмент. Архивирано из оригинала на датум 2008-07-07. Приступљено 13 Јулy 2008. 
  27. ↑ 27,0 27,1 Лам, Wиллиам Х. К.; Белл, Мицхаел Г. Х. (2003). Адванцед Моделинг фор Трансит Оператионс анд Сервице Планнинг. Емералд Гроуп Публисхинг. стр. 231. ИСБН 9780080442068. 
  28. ↑ 28,0 28,1 Роом, Адриан (2005). Плаценамес оф тхе Wорлд. МцФарланд & Цомпанy. стр. 168. ИСБН 0786422483. 
  29. ↑ Бисхоп, Кевин; Робертс, Аннабел (1997). Цхина'с Империал Wаy. Цхина Боокс анд Периодицалс. стр. 218. ИСБН 9622175112. 
  30. ↑ Фаирбанк, Јохн Кинг (1953). Траде анд Дипломацy он тхе Цхина Цоаст: Тхе Опенинг оф тхе Треатy Портс, 1842–1854 (2нд изд.). Харвард Университy Пресс. стр. 123–128. ИСБН 9780804706483. 
  31. ↑ Тхе Триал Еxцаватион ат тхе Арцхаеологицал Сите оф Wонг Теи Тунг, Схам Цхунг, Хонг Конг САР. Хонг Конг Арцхаеологицал Социетy (Јануарy 2006). Преузето 21. коловоза 2010.
  32. ↑ „港現舊石器制造場 嶺南或為我發源地” [Палеолитхиц сите аппеарс ин Хонг Конг, Лингнан перхапс дисцоверед оур биртхплаце] (Цхинесе). Пеопле'с Даилy. 17 Фебруарy 2006. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-16. Приступљено 21 Аугуст 2010. 
  33. ↑ Ли, Хуи (2002). „百越遗传结构的一元二分迹象” [Тхе генетиц струцтуре оф Баиyуе дивиде ин халф] (Цхинесе). Гуангxи Етхниц Гроуп Ресеарцх 70 (4): 26–31. Архивирано из оригинала на датум 2011-05-01. Приступљено 21 Аугуст 2010. 
  34. ↑ 2005 Фиелд Арцхаеологy он Схам Цхунг Сите. Хонг Конг Арцхаеологицал Социетy (Јануарy 2006). Преузето 21. коловоза 2010.
  35. ↑ Децларед Монументс ин Хонг Конг – Неw Территориес. Леисуре анд Цултурал Сервицес Департмент, Хонг Конг Говернмент (13. сијечња 2010.). Преузето 21. коловоза 2010.
  36. ↑ Цхарацтеристиц Цултуре. Инвест Нанхаи. Преузето 26. коловоза 2010.
  37. ↑ Пенг, Qуанмин (2001). „从考古材料看汉代深港社会” [Арцхаеологицал материал фром тхе Схензхен-Хонг Конг Социетy оф Хан] (Цхинесе). Релицс Фром Соутх. Приступљено 26 Аугуст 2010. 
  38. ↑ Кеат, Гин Оои (2004). Соутхеаст Асиа: А Хисторицал Енцyцлопедиа. АБЦ-ЦЛИО. стр. 932. ИСБН 1576077705. 
  39. ↑ „Арцхаеологицал Бацкгроунд”. Хонг Конг Yеарбоок (Хонг Конг Говернмент) 21. 2005. Приступљено 27 Аугуст 2010. 
  40. ↑ Сиу Кwок-кин. „唐代及五代時期屯門在軍事及中外交通上的重要性” [Тхе импортанце оф Туен Мун дуринг Танг анд Фиве Дyнастиес период фор фореигн траффиц анд милитарy] (Цхинесе). Фром Суи то Минг (Едуцатион Буреау, Хонг Конг Говернмент): 40–45. Архивирано из оригинала на датум 2010-08-29. Приступљено 29 Аугуст 2010. 
  41. ↑ Сwеетинг, Антхонy (1990). Едуцатион ин Хонг Конг, Пре-1841 то 1941: Фацт анд Опинион. Хонг Конг Университy Пресс. стр. 93. ИСБН 9622092586. 
  42. ↑ 42,0 42,1 Барбер, Ницола (2004). Хонг Конг. Гаретх Стевенс. стр. 48. ИСБН 9780836851984. 
  43. ↑ Портер, Јонатхан (1996). Мацау, тхе Имагинарy Цитy: Цултуре анд Социетy, 1557 то тхе Пресент. Wествиеw Пресс. стр. 63. ИСБН 9780813328362. 
  44. ↑ Едмондс, Рицхард L. (2002). Цхина анд Еуропе Синце 1978: А Еуропеан Перспецтиве. Цамбридге Университy Пресс. стр. 1. ИСБН 9780521524032. 
  45. ↑ Хаyес, Јамес (1974). „Тхе Хонг Конг Регион: Итс Плаце ин Традитионал Цхинесе Хисториограпхy анд Принципал Евентс Синце тхе Естаблисхмент оф Хсин-ан Цоунтy ин 1573”. Јоурнал оф тхе Роyал Асиатиц Социетy Хонг Конг Бранцх 14: 108–135. Приступљено 31 Аугуст 2010. 
  46. ↑ Хонг Конг Мусеум оф Хисторy: "Тхе Хонг Конг Сторy" Еxхибитион Материалс. Хонг Конг Мусеум оф Хисторy. Преузето 30. коловоза 2010.
  47. ↑ 47,0 47,1 Дисцоверy Цханнел гуиде. Инсигхт Гуиде Хонг Конг. Америцан Псyцхологицал Ассоциатион Публицатионс. 2005 [1980]. стр. 18. ИСБН 9812582460. 
  48. ↑ Цоуртаулд, Царолине; Холдсwортх, Маy; Вицкерс, Симон (1997). Тхе Хонг Конг Сторy. Оxфорд Университy Пресс. стр. 38–58. ИСБН 9780195903539. 
  49. ↑ Хое, Сусанна; Роебуцк, Дерек (1999). Тхе Такинг оф Хонг Конг: Цхарлес анд Цлара Еллиот ин Цхина Wатерс. Роутледге. стр. 203. ИСБН 9780700711451. 
  50. ↑ 50,0 50,1 50,2 50,3 50,4 50,5 50,6 Wилтсхире, Треа (1997). Олд Хонг Конг. Волуме II: 1901–1945 (5тх изд.). ФормАсиа Боокс. стр. 148. ИСБН 9627283134. 
  51. ↑ Хисторy оф Хонг Конг (6. српња 2010.). Преузето 31. коловоза 2010.
  52. ↑ Сцотт, Иан (1989). Политицал цханге анд тхе црисис оф легитимацy ин Хонг Конг. Университy оф Хаwаии Пресс. стр. 6. ИСБН 9780824812690. 
  53. ↑ Бyрне, Јосепх Патрицк (2008). Енцyцлопедиа оф Пестиленце, Пандемицс, анд Плагуес: А-M. АБЦ-ЦЛИО. стр. 499. ИСБН 0313341028. 
  54. ↑ Брадсхер, Кеитх (17 Април 2005). „Тхоусандс Марцх ин Анти-Јапан Протест ин Хонг Конг”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 20 Оцтобер 2010. 
  55. ↑ Мооре, Лyнден (1985). Тхе гроwтх анд струцтуре оф интернатионал траде синце тхе Сецонд Wорлд Wар‎. Цамбридге Университy Пресс. стр. 48. ИСБН 9780521469791. 
  56. ↑ Wеи, Сханг-Јин (Јануарy 2000). Wхy Доес Цхина Аттрацт Со Литтле Фореигн Дирецт Инвестмент? (ПДФ) 6–8. Натионал Буреау оф Ецономиц Ресеарцх. Преузето 10. студенога 2009.
  57. ↑ Додсwортх, Јохн; Михаљек, Дубравко (1997). Интернатионал Монетарy Фунд. стр. 54. ИСБН 1557756724. 
  58. ↑ „Линкс бетwеен САРС, хуман генес дисцоверед”. Пеопле'с Даилy. 16 Јануарy 2004. Приступљено 1 Фебруарy 2008. 
  59. ↑ Лее, С. Х. (2006). САРС ин Цхина анд Хонг Конг. Нова Публисхерс. стр. 63–70. ИСБН 9781594546785. 
  60. ↑ Суммарy оф пробабле САРС цасес wитх онсет оф иллнесс фром 1 Новембер 2002 то 31 Јулy 2003. Wорлд Хеалтх Организатион (31. просинца 2003.). Преузето 4. листопада 2010.
  61. ↑ „疫情衝擊香港經濟損失巨大” [Тхе импацт оф ецономиц лоссес ин тхе греат епидемиц] (Цхинесе). ББЦ Неwс. 28 Маy 2003. Приступљено 24 Аугуст 2010. 
  62. ↑ Yау, Цанниx (11 Марцх 2005). „Тунг'с гоне. Wхат неxт?”. Тхе Стандард. Приступљено 17 Септембер 2010. 
  63. ↑ „Аппоинтмент оф Цхиеф Еxецутиве”. ГН(Е) (Хонг Конг Говернмент). 21 Јуне 2005. Архивирано из оригинала на датум 2020-03-13. Приступљено 17 Септембер 2010. 
  64. ↑ „Доналд Тсанг wинс Цхиеф Еxецутиве елецтион”. Хонг Конг Говернмент. 25 Марцх 2007. Архивирано из оригинала на датум 2008-05-26. Приступљено 17 Септембер 2010. 
  65. ↑ „Цхинесе Таипеи Wинс Год Медал ин Мен’с 400-Метер Релаy”. Куоминтанг. 14 Децембер 2009. Архивирано из оригинала на датум 2011-05-13. Приступљено 17 Септембер 2010. 
  66. ↑ Тхе Ецономист Интеллигенце Унит (2. сијечња 2008.). Хонг Конг политицс: Цхина сетс реформ тиметабле. Тхе Ецономист. Преузето 6. рујна 2010.
  67. ↑ Басиц Лаw, Цхаптер VIII. Басиц Лаw Промотион Стееринг Цоммиттее. Преузето 10. студенога 2009.
  68. ↑ Цхен, Wенмин; Фу, Х. L.; Гхаи, Yасх П. (2000). Хонг Конг'с Цонститутионал Дебате: Цонфлицт Овер Интерпретатион. Хонг Конг Университy Пресс. стр. 235–236. ИСБН 9789622095090. 
  69. ↑ Басиц Лаw, Цхаптер IV, Сецтион 6. Басиц Лаw Промотион Стееринг Цоммиттее. Преузето 10. студенога 2009.
  70. ↑ Цивил Сервице. Информатион Сервицес Департмент, Хонг Конг Говернмент (Јуне 2009). Преузето 6. рујна 2010.
  71. ↑ Бурнс, Јохн П. (2004). Говернмент Цапацитy анд тхе Хонг Конг Цивил Сервице. Оxфорд Университy Пресс. стр. 114. ИСБН 9780195905977. 
  72. ↑ Басиц Лаw, Цхаптер IV, Сецтион 3. Басиц Лаw Промотион Стееринг Цоммиттее. Преузето 10. студенога 2009.
  73. ↑ Мадден, Фредерицк (2000). Тхе Енд оф Емпире: Депенденциес синце 1948. Пт. 1: Тхе Wест Индиес, Бритисх Хондурас, Хонг Конг, Фији, Цyпрус, Гибралтер, анд тхе Фалкландс. Волуме VIII: Селецт Доцументс он тхе Цонститутионал Хисторy оф тхе Бритисх Емпире анд Цоммонwеалтх. Греенwоод Публисхинг. стр. 188–196. ИСБН 9780313290725. 
  74. ↑ Гаyлорд, Марк С.; Гиттингс, Даннy; Травер, Харолд (2009). Интродуцтион то Цриме, Лаw анд Јустице ин Хонг Конг. Хонг Конг Университy Пресс. стр. 153. ИСБН 9789622099784. 
  75. ↑ 75,0 75,1 Ригхт оф Абоде ин ХКСАР—Верифицатион оф Елигибилитy фор Перманент Идентитy Цард. Иммигратион Департмент, Хонг Конг Говернмент (5. липња 2007.). Преузето 1. вељаче 2008.
  76. ↑ Цохен, Wаррен I.; Ли, Зхао (1997). Хонг Конг Ундер Цхинесе Руле: Тхе Ецономиц анд Политицал Имплицатионс оф Реверсион. Цамбридге Университy Пресс. стр. 220–235. ИСБН 9780521627610. 
  77. ↑ Минг, Синг (Аугуст 2006). „Тхе Легитимацy Проблем анд Демоцратиц Реформ ин Хонг Конг”. Јоурнал оф Цонтемпорарy Цхина (Информа) 15 (48): 517–532. ДОИ:10.1080/10670560600736558. 
  78. ↑ Публиц Цонсултатион он тхе Метходс фор Селецтинг тхе Цхиеф Еxецутиве анд фор Форминг тхе Легислативе Цоунцил ин 2012. Хонг Конг Говернмент (11. липња 2010.). Преузето 5. рујна 2010.
  79. ↑ Балфоур, Фредерик (25. липња 2010.). Хонг Конг Лаwмакерс Аппрове Тсанг’с Елецтион План. Бусинессwеек. Блоомберг. Преузето 6. листопада 2010.
  80. ↑ 80,0 80,1 80,2 Тхе Легал Сyстем ин Хонг Конг. Департмент оф Јустице, Хонг Конг Говернмент. Преузето 20. рујна 2008.
  81. ↑ 81,0 81,1 81,2 Асх, Роберт Ф. (2003). Хонг Конг ин Транситион: Оне Цоунтрy, Тwо Сyстемс. Волуме 11: РоутледгеЦурзон Студиес ин тхе Модерн Хисторy оф Асиа. Псyцхологy Пресс. стр. 161–188. ИСБН 9780415299541. 
  82. ↑ 82,0 82,1 Интродуцтион. Хонг Конг Јудициарy. Преузето 20. рујна 2008.
  83. ↑ Абоут Ус: Органисатион цхарт оф тхе Сецретарy фор Јустице'с Оффице. Департмент оф Јустице, Хонг Конг Говернмент. Преузето 5. рујна 2008.
  84. ↑ Басиц Лаw, Цхаптер IV, Сецтион 2. Басиц Лаw Промотион Стееринг Цоммиттее. Преузето 10. студенога 2009.
  85. ↑ Wеисенхаус, Дореен; Цоттрелл, Јилл; Yан, Меи Нинг (2007). Хонг Конг Медиа Лаw: А Гуиде фор Јоурналистс анд Медиа Профессионалс. Хонг Конг Университy Пресс. стр. 74. ИСБН 9789622098084. 
  86. ↑ „Тхе Профиле оф Хонг Конг Популатион Аналyсед бy Дистрицт, 2007”. Ценсус анд Статистицс Департмент, Хонг Конг Говернмент. 20 Јуне 2008. Приступљено 30 Аугуст 2008. 
  87. ↑ „Хонг Конг: Популатион, Ареа & Денситy бy Дистрицт Боард Дистрицт: 1999”. Демограпхиа. 2000. Приступљено 30 Аугуст 2008. 
  88. ↑ 88,0 88,1 Хонг Конг – Тхе Фацтс: Дистрицт Администратион. Хонг Конг Говернмент. Преузето 31. коловоза 2008.
  89. ↑ Миссион. Хоме Аффаирс Департмент, Хонг Конг Говернмент (30. липња 2009.). Преузето 10. студенога 2009.
  90. ↑ Хуqуе, Ахмед Схафиqул; Лее, Граце О. M.; Цхеунг, Антхонy (1998). Тхе Цивил Сервице ин Хонг Конг. Хонг Конг Университy Пресс. стр. 19. ИСБН 9622094589. 
  91. ↑ Риони, С. Г. (2002). Хонг Конг ин Фоцус: Политицал анд Ецономиц Иссуес. Нова Публисхерс. стр. 154–163. ИСБН 9781590332375. 
  92. ↑ Мортон, Бриан; Харпер, Елизабетх. Ан Интродуцтион то тхе Цапе д'Агуилар Марине Ресерве, Хонг Конг. Хонг Конг Университy Пресс. стр. 9. ИСБН 9789622093881. 
  93. ↑ 2006 Популатион Бy-ценсус. Ценсус анд Статистицс Департмент, Хонг Конг Говернмент. Преузето 13. студенога 2009.
  94. ↑ Таи Мо Схан Цоунтрy Парк. Агрицултуре, Фисхериес анд Цонсерватион Департмент, Хонг Конг Говернмент (17. ожујка 2006.). Преузето 8. студенога 2009.
  95. ↑ Хонг Конг. Олyмпиц Цоунцил оф Асиа. Преузето 14. студенога 2009.
  96. ↑ Цхиеф Еxецутиве пледгес а цлеан, греен, wорлд-цласс цитy. Хонг Конг Траде Девелопмент Цоунцил (Новембер 2001). Преузето 17. рујна 2010.
  97. ↑ „ХК харбоур рецламатион реприеве”. ББЦ Неwс. 9 Јануарy 2004. Приступљено 4 Оцтобер 2010. 
  98. ↑ Брадсхер, Кеитх (5 Новембер 2006). „Диртy Аир Бецомес Дивисиве Иссуе ин Хонг Конг Воте”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 1 Фебруарy 2008. 
  99. ↑ Цлимате оф Хонг Конг. Хонг Конг Обсерваторy (4. свибња 2003.). Преузето 2. коловоза 2007.
  100. ↑ Хонг Конг ин Фигурес 2008 Едитион. Ценсус анд Статистицс Департмент, Хонг Конг Говернмент (27. вељаче 2008.). Преузето 7. свибња 2008.
  101. ↑ Еxтреме Валуес анд Датес оф Оццурренце оф Еxтремес оф Метеорологицал Елементс бетwеен 1884–1939 анд 1947–2006 фор Хонг Конг. Хонг Конг Обсерваторy. Преузето 1. вељаче 2008.
  102. ↑ Монтхлy Метеорологицал Нормалс фор Хонг Конг. Хонг Конг Обсерваторy. Преузето 1. вељаче 2008.
  103. ↑ 103,0 103,1 Енд оф ан еxперимент. Тхе Ецономист (15. српња 2010.). Преузето 5. рујна 2010.
  104. ↑ 2009 Индеx оф Ецономиц Фреедом. Тхе Херитаге Фоундатион. Преузето 19. сијечња 2008.
  105. ↑ „2008 Индеx оф Ецономиц Фреедом”. Тхе Херитаге Фоундатион. Архивирано из оригинала на датум 2008-02-01. Приступљено 1 Фебруарy 2008. 
  106. ↑ „Топ 10 Цоунтриес”. Тхе Херитаге Фоундатион. Архивирано из оригинала на датум 2008-01-24. Приступљено 1 Фебруарy 2008. 
  107. ↑ Бромма, Хуберт (2007). Хоw то Инвест ин Оффсхоре Реал Естате анд Паy Литтле Ор Но Таxес. МцГраw-Хилл Профессионал. стр. 161. ИСБН 9780071470094. 
  108. ↑ Престон, Петер Wаллаце; Хаацке, Јüрген (2003). Цонтемпорарy Цхина: Тхе Дyнамицс оф Цханге ат тхе Старт оф тхе Неw Милленниум. Псyцхологy Пресс. стр. 80–107. ИСБН 9780700716371. 
  109. ↑ Yеунг, Риккие (2008). Мовинг Миллионс: Тхе Цоммерциал Суццесс анд Политицал Цонтровесиес оф Хонг Конг'с Раилwаyс. Хонг Конг Университy Пресс. стр. 16. ИСБН 9789622099630. 
  110. ↑ „Тхе Глобал Финанциал Центрес Индеx 1 Еxецутиве Суммарy”. Цитy оф Лондон. Марцх 2007. стр. 6. Архивирано из оригинала на датум 2007-06-05. Приступљено 12 Април 2007. 
  111. ↑ Wорлд Федератион оф Еxцхангес – Статистицс/Монтхлy. Wорлд Федератион оф Еxцхангес. Преузето 17. рујна 2010.
  112. ↑ Хонг Конг ИПОс Маy Раисе Рецорд $48 Биллион ин 2010, Е&Y Саyс. Блоомберг. Преузето 17. рујна 2010.
  113. ↑ Хонг Конг'с Линкед Еxцханге Рате Сyстем. Хонг Конг Монетарy Аутхоритy. стр. 33. Приступљено 6 Оцтобер 2010. 
  114. ↑ Тсанг, Доналд (18 Септембер 2006). „Биг Маркет, Смалл Говернмент”. Хонг Конг Говернмент. Архивирано из оригинала на датум 2008-12-05. Приступљено 2015-04-16. 
  115. ↑ Хонг Конг'с Еxпорт Оутлоок фор 2008: Маинтаининг Цомпетитивенесс тхроугх Супплy Цхаин Манагемент. Хонг Конг Траде Девелопмент Цоунцил (6. просинца 2007.). Преузето 30. коловоза 2010.
  116. ↑ ХКДФ – Хас Хонг Конг Лост итс Цомпетитивенесс?. Хонг Конг Демоцратиц Фоундатион. Преузето 14. студенога 2009.
  117. ↑ „Абоут Хонг Конг”. Хонг Конг Говернмент. Април 2006. Архивирано из оригинала на датум 2008-01-19. Приступљено 1 Фебруарy 2008. 
  118. ↑ „Тхе Панама Цанал: А план то унлоцк просперитy”. Тхе Ецономист. 3 Децембер 2009. Приступљено 4 Децембер 2009. 
  119. ↑ Дхунгана, Гита (29 Децембер 2006). „Гроwтх ин еxпортс дефиес предицтионс”. Тхе Стандард. Приступљено 4 Оцтобер 2010. 
  120. ↑ Хонг Конг Монтхлy Дигест оф Статистицс, Хонг Конг Говернмент, Марцх 2008
  121. ↑ Ецономиц анд Социал Сурвеy оф Асиа анд тхе Пацифиц 2009: Аддрессинг Трипле Тхреатс то Девелопмент. Унитед Натионс Публицатионс. 2009. стр. 94–99. ИСБН 9789211205770. 
  122. ↑ Wорлдwиде Цост оф Ливинг сурвеy 2009. Мерцер (29. липња 2010.). Преузето 25. коловоза 2010.
  123. ↑ Еxплоре Ецономиес. Wорлд Банк (2010). Преузето 31. коловоза 2010.
  124. ↑ Хонг Конг: Тхе Фацтс – Популатион. Хонг Конг Говернмент (Оцтобер 2009). Преузето 4. просинца 2009.
  125. ↑ Wхо ис ентитлед то спонсор фамилy мемберс то цоме то ливе ин Хонг Конг? Иф I ам а лаwфул ресидент оф Хонг Конг, цан мy фамилy мемберс ин тхе Маинланд (ор елсеwхере) апплy то иммиграте то Хонг Конг?. Цоммунитy Легал Информатион Центре. Преузето 4. студенога 2009.
  126. ↑ „Цоунтинг Еxпат Нумберс а Цомплеx Таск (Хонг Конг)”. Глобал Ауто Индустрy. Јулy 2008. Архивирано из оригинала на датум 2011-04-29. Приступљено 30 Аугуст 2010. 
  127. ↑ Интернатионал Лабоур Оффице (2009). Апплицатион оф Интернатионал Лабоур Стандардс 2009 (I). Интернатионал Лабоур Организатион. стр. 640. ИСБН 9221206343. 
  128. ↑ Wестра, Ницк (5. липња 2007.). Хонг Конг ас а Цантонесе спеакинг цитy. Јоурналисм анд Медиа Студиес Центре, Университy оф Хонг Конг. Преузето 14. студенога 2009.
  129. ↑ ИЦЕ Хонг Конг. Университy Цоллеге Лондон. Преузето 1. вељаче 2008.
  130. ↑ Yум, Цхеррy (2007). Wхицх Цхинесе? Диалецт Цхоице ин Пхиладелпхиа’с Цхинатоwн. Хаверфорд Цоллеге. Приступљено 2010-08-25. 
  131. ↑ „Цхаптер 18: Религион анд Цустом”. Хонг Конг Yеарбоок (Хонг Конг Говернмент). 2007-08-15. Приступљено 2009-05-16. 
  132. ↑ Интернатионал Религиоус Фреедом Репорт 2007 – Хонг Конг. Унитед Статес Департмент оф Стате (2007). Преузето 16. свибња 2009.
  133. ↑ Хонг Конг Yеар Боок (2006):Цхаптер 18 – Религион анд Цустом: Цхристианитy. Хонг Конг Говернмент (15. коловоза 2007.). Преузето 16. свибња 2009.
  134. ↑ Хонг Конг Цхина Темпле. Тхе Цхурцх оф Јесус Цхрист оф Латтер-даy Саинтс. Преузето 30. рујна 2010.
  135. ↑ 2007 Репорт оф Јеховах'с Wитнессес Wорлдwиде. Тхе Wатцхтоwер. Преузето 9. коловоза 2008.
  136. ↑ Интернатионал Религиоус Фреедом Репорт 2006 – Хонг Конг. Унитед Статес Департмент оф Стате (2006). Преузето 6. листопада 2010.
  137. ↑ Пибоонтанасаwат, Нипа (23. листопада 2008.). Хонг Конг Хас Хигхест Инцоме Диспаритy ин Асиа, УН Репорт Саyс. Блоомберг. Преузето 25. коловоза 2010.
  138. ↑ Субцоммиттее то Студy тхе Субјецт оф Цомбатинг Повертy. Легислативе Цоунцил оф Хонг Конг. 23 Јуне 2005. Приступљено 30 Аугуст 2010. 
  139. ↑ Кwок Кwок-цхуен (2007-02-12). Инцоме Дистрибутион оф Хонг Конг анд тхе Гини Цоеффициент. Хонг Конг Говернмент, Цоммиссион он Повертy. Архивирано из оригинала на датум 2010-03-31. Приступљено 2010-08-30. 
  140. ↑ 母語教學小冊子 (Цхинесе). Едуцатион Буреау, Хонг Конг Говернмент. Преузето 4. студенога 2009.
  141. ↑ Полицy фор Сецондарy Сцхоолс -Медиум оф Инструцтион Полицy фор Сецондарy Сцхоолс. Едуцатион Буреау, Хонг Конг Говернмент. Преузето 4. студенога 2009.
  142. ↑ ПИСА 2006 Сциенце Цомпетенциес фор Томорроw'с Wорлд. Органисатион фор Ецономиц Цо-оператион анд Девелопмент (2006). Преузето 14. просинца 2007.
  143. ↑ Киндергартен, Примарy анд Сецондарy Едуцатион. Едуцатион Буреау, Хонг Конг Говернмент. Преузето 1. вељаче 2008.
  144. ↑ 144,0 144,1 Ли, Артхур (18 Маy 2005). „Цреатинг а беттер едуцатион сyстем”. Хонг Конг Говернмент. Архивирано из оригинала на датум 2008-03-03. Прис��упљено 17 Аугуст 2010. 
  145. ↑ ХКДСЕ. Хонг Конг Еxаминатионс анд Ассессмент Аутхоритy (12. листопада 2010.). Преузето 20. листопада 2010.
  146. ↑ QС Wорлд Университy Ранкингс™ Лаунцхес 2010 Ресеарцх. Qуацqуарелли Сyмондс (8. ожујка 2010.). Преузето 30. коловоза 2010.
  147. ↑ Тимес Хигхер Едуцатион-QС Wорлд Университy Ранкингс 2009 – Топ 200 wорлд университиес. Тимес Хигхер Едуцатион Супплемент. Qуацqуарелли Сyмондс (2008). Преузето 31. коловоза 2010.
  148. ↑ 148,0 148,1 Топ 200 Университиес. Qуацqуарелли Сyмондс (2009). Преузето 27. српња 2009.
  149. ↑ „Фенг схуи усед ин 90% оф РП бусинессес”. Пхилиппине Даилy Инqуирер. 17 Фебруарy 2009. Приступљено 14 Новембер 2009. 
  150. ↑ Фоwлер, Јеанеане D.; Фоwлер, Мерв (2008). Цхинесе Религионс: Белиефс анд Працтицес. Суссеx Ацадемиц Пресс. стр. 263. ИСБН 9781845191726. 
  151. ↑ Xи, Xу; Ингхам, Мике (2003). Цитy Воицес: Хонг Конг wритинг ин Енглисх, 1945–пресент. Хонг Конг Университy Пресс. стр. 181. ИСБН 9789622096059. 
  152. ↑ Цхан, Цецилиа; Цхоw, Амy (2006). Деатх, Дyинг анд Береавемент: а Хонг Конг Цхинесе Еxпериенце. Волуме 1. Хонг Конг Университy Пресс. стр. 3. ИСБН 9789622097872. 
  153. ↑ Стоне, Андреw; Цхоw, Цхунг Wах; Хо, Реггие (15 Јануарy 2008). Хонг Конг анд Мацау. Лонелy Планет. стр. 7. ИСБН 9781741046656. 
  154. ↑ 154,0 154,1 „Хонг Конг цаллс итселф Асиа'с ентертаинмент хуб”. Монстерс анд Цритицс. 23 Марцх 2007. Архивирано из оригинала на датум 2010-02-13. Приступљено 2015-04-16. 
  155. ↑ Цорлисс, Рицхард (24 Септембер 2001). „Хонг Конг мусиц цирцлес тхе глобе wитх итс еасy-листенинг хитс анд старс”. Тиме. Архивирано из оригинала на датум 2010-08-17. Приступљено 4 Новембер 2009. 
  156. ↑ Генерал Информатион. Леисуре анд Цултурал Сервицес Департмент, Хонг Конг Говернмент (15. листопада 2009.). Преузето 31. коловоза 2010.
  157. ↑ Абоут тхе Мусеум. Леисуре анд Цултурал Сервицес Департмент, Хонг Конг Говернмент (25. свибња 2010.). Преузето 31. коловоза 2010.
  158. ↑ Броадцастинг: Лиценцес. Цоммерце анд Ецономиц Девелопмент Буреау, Хонг Конг Говернмент. Преузето 4. студенога 2009.
  159. ↑ Ли, Јинqуан (2002). Глобал Медиа Спецтацле: Неwс Wар Овер Хонг Конг. Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. стр. 69–74. ИСБН 9780791454725. 
  160. ↑ Wалкер, Цхристопхер; Цоок, Сарах (12 Оцтобер 2009). „Цхина'с Еxпорт оф Ценсорсхип”. Фар Еастерн Ецономиц Ревиеw. Архивирано из оригинала на датум 2010-03-01. Приступљено 4 Новембер 2009. 
  161. ↑ Хонг Конг Олyмпиц Еqуестриан Венуе (Беас Ривер & Схатин). Беијинг Организинг Цоммиттее фор тхе Олyмпиц Гамес. Преузето 4. студенога 2009.
  162. ↑ Мацдоналд, Пхил (2006). Натионал Геограпхиц Травелер: Хонг Конг (2нд изд.). Натионал Геограпхиц Социетy. стр. 263. ИСБН 9780792253693. 
  163. ↑ Мост Ацтиве Цитиес ин термс оф Хигх-рисе Цонструцтион. Емпорис. Преузето 24. свибња 2009.
  164. ↑ Тонг, C. О.; Wонг, С. C. (Аугуст 1997). „Тхе адвантагес оф а хигх денситy, миxед ланд усе, линеар урбан девелопмент”. Транспортатион 24 (3): 295–307. ДОИ:10.1023/A:1004987422746. Приступљено 26 Април 2008. 
  165. ↑ Wорлд'с Таллест Ресидентиал Тоwерс. Емпорис. Преузето 24. свибња 2009.
  166. ↑ Интернатионал Цоммерце Центре. Емпорис. Преузето 2. рујна 2008.
  167. ↑ Тwо Интернатионал Финанце Центре. Емпорис. Преузето 24. свибња 2009.
  168. ↑ Емпорис Скyлине Ранкинг. Емпорис. Преузето 24. свибња 2009.
  169. ↑ Децларед Монументс ин Хонг Конг – Хонг Конг Исланд. Леисуре анд Цултурал Сервицес Департмент, Хонг Конг Говернмент (13. сијечња 2010.). Преузето 31. коловоза 2010.
  170. ↑ Синн, Елизабетх (1990). „Коwлоон Wаллед Цитy: Итс Оригин анд Еарлy Хисторy”. Јоурнал оф тхе Хонг Конг Бранцх оф тхе Роyал Асиатиц Социетy 27: 30–31. Приступљено 31 Аугуст 2010. 
  171. ↑ Тамар Девелопмент Пројецт. Хонг Конг Говернмент (23. травња 2010.). Преузето 17. рујна 2010.
  172. ↑ Централ Wатерфронт Десигн Цомпетитион. Десигнинг Хонг Конг. Преузето 26. травња 2008.
  173. ↑ Wест Коwлоон Цултурал Дистрицт Публиц Енгагемент Еxерцисе. Хоме Аффаирс Буреау, Хонг Конг Говернмент (26. коловоза 2008.). Преузето 6. листопада 2010.
  174. ↑ Каи Так буилдинг хеигхт рестрицтионс лифтед. Хонг Конг Говернмент (10. српња 1998.). Преузето 26. травња 2008.
  175. ↑ Оцтопус Цард Информатион. Оцтопус Цардс Лимитед. Преузето 10. просинца 2008.
  176. ↑ Поон, Симпсон; Цхау, Патрицк (Фебруарy 2001). „Оцтопус: Тхе Гроwинг Е-паyмент Сyстем ин Хонг Конг”. Елецтрониц Маркетс (Информа) 11 (2): 97–106. ДОИ:10.1080/101967801300197016. 
  177. ↑ Пресс Релеасе: Говернмент хас реацхед ундерстандинг wитх МТРЦЛ он тхе термс фор мергинг тхе МТР анд КЦР сyстемс. Хонг Конг Говернмент (11. травња 2006.). Преузето 17. студенога 2007.
  178. ↑ Тоурист Информатион. Масс Трансит Раилwаy. Преузето 29. травња 2008.
  179. ↑ Тхе Цомпанy. Хонг Конг Трамwаyс. Преузето 29. травња 2008.
  180. ↑ Цуллинане, С. (Јануарy 2002). „Тхе релатионсхип бетwеен цар оwнерсхип анд публиц транспорт провисион: а цасе студy оф Хонг Конг”. Пхyсицс Леттерс Б (Елсевиер Сциенце Лимитед) 9 (1): 290. ДОИ:10.1016/j.physletb.2003.10.071. 
  181. ↑ Нг, Тзе-wеи (10 Новембер 2006). „Нот евен ХК'с сториед Стар Феррy цан фаце доwн девелоперс”. Интернатионал Хералд Трибуне. Приступљено 1 Септембер 2010. 
  182. ↑ „Феррy ис амонгст тхе wорлд'с бест”. ББЦ Неwс. 19 Оцтобер 2004. Приступљено 29 Април 2008. 
  183. ↑ Фитзпатрицк, Лиам. Хонг Конг: 10 Тхингс то До ин 24 Хоурс. Тиме. Преузето 31. коловоза 2010.
  184. ↑ Цусхман, Јеннифер Wаyне (1993). Фиелдс фром тхе сеа: Цхинесе јунк траде wитх Сиам дуринг тхе лате еигхтеентх анд еарлy нинетеентх центуриес. СЕАП Публицатионс. стр. 57. ИСБН 0877277117. 
  185. ↑ Тхомсон, Јохн (1873). Иллустратионс оф Цхина анд Итс Пеопле. Сампсон Лоw, Марстон, Лоw, анд Сеарле. стр. 96. 
  186. ↑ Цавалиеро, Ериц (24 Јулy 1997). „Гранд олд ладy то турн 110”. Тхе Стандард. Приступљено 1 Септембер 2010. 
  187. ↑ 187,0 187,1 „Абоут Ус”. Хонг Конг Интернатионал Аирпорт. Архивирано из оригинала на датум 2007-08-21. Приступљено 28 Април 2008. 
  188. ↑ Интернатионал травеллерс хаве вотед Хонг Конг тхе бест аирпорт ин тхе wорлд. Скyтраx (8. коловоза 2007.). Преузето 28. травња 2008.
  189. ↑ Аир Царго анд Авиатион Логистиц Сервицес. Хонг Конг Интернатионал Аирпорт. Преузето 31. коловоза 2010.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ендацотт, Г. Б (1964). Ан Еастерн Ентрепот;: А Цоллецтион оф Доцументс Иллустратинг тхе Хисторy оф Хонг Конг. Хер Мајестy'с Статионарy Оффице. п. 293. АСИН Б0007Ј07Г6.
  • Фу, Посхек; Десер, Давид (2002). Тхе Цинема оф Хонг Конг: Хисторy, Артс, Идентитy. Цамбридге Университy Пресс. п. 346. ИСБН 9780521776028.
  • Луи, Адам Yуен-цхунг (1990). Фортс анд Пиратес – А Хисторy оф Хонг Конг. Хонг Конг Хисторy Социетy. п. 114. ИСБН 9627489018.
  • Лиу, Схуyонг; Wанг, Wењионг; Цханг, Мингyу (1997). Ан Оутлине Хисторy оф Хонг Конг. Фореигн Лангуагес Пресс. п. 291. ИСБН 9787119019468.
  • Нго, Так-Wинг (1 Аугуст 1999). Хонг Конг'с Хисторy: Стате анд Социетy Ундер Цолониал Руле. Роутледге. п. 205. ИСБН 9780415208680.
  • Тсанг, Стеве (1995). Говернмент анд Политицс: А Доцументарy Хисторy оф Хонг Конг. Хонг Конг Университy Пресс. п. 312. ИСБН 9622093922.
  • Тсанг, Стеве (4 Септембер 2007). А Модерн Хисторy оф Хонг Конг. I. Б. Таурис. ИСБН 9781845114190.
  • Wелсх, Франк (1993). А Борроwед плаце: тхе хисторy оф Хонг Конг. Кодансха Интернатионал. п. 624. ИСБН 9781568360027.
  • Цаллицк, Роwан. Цомрадес & Цапиталистс: Хонг Конг синце тхе Хандовер (Университy оф Неw Соутх Wалес Пресс, 1998) онлине
  • Фу, Посхек; Десер, Давид (2002). Тхе Цинема оф Хонг Конг: Хисторy, Артс, Идентитy. Цамбридге Университy Пресс. стр. 346. ИСБН 978-0-521-77602-8. 
  • Лее, Јамес. Хоусинг, Хоме Оwнерсхип анд Социал Цханге ин Хонг Конг (1999)
  • Бард, Соломон, ед. Воицес фром тхе Паст: Хонг Конг, 1842-1918 (Хонг Конг Университy Пресс, 2002) онлине
  • Ендацотт, Г. Б. (1964). Ан Еастерн Ентрепот: А Цоллецтион оф Доцументс Иллустратинг тхе Хисторy оф Хонг Конг. Хер Мајестy'с Статионерy Оффице. стр. 293. АСИН B0007J07G6. ОЦЛЦ 632495979. 
  • Ханстедт, Паул (2012). Хонг Конгед: Оне Модерн Америцан Фамилy'с (Мис)адвентурес ин тхе Гатеwаy то Цхина. Авон, Массацхусеттс: Адамс Медиа. ИСБН 9781440540738. Архивирано из оригинала на датум 2013-06-02. Приступљено 2015-04-16. 
  • Тсанг, Стеве (1995). Говернмент анд Политицс: А Доцументарy Хисторy оф Хонг Конг. Хонг Конг Университy Пресс. стр. 312. ИСБН 962-209-392-2. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Hong_Kong&oldid=41689137”