Ирèне Нéмировскy
| Ирèне Нéмировскy | |
|---|---|
 | |
| Биографске информације | |
| Рођење | Ирина Љвовна Немировскаја 11. 2. 1903. Кијев, Руско Царство (данас Украјина) |
| Смрт | 17. 8. 1942. (доб: 39) Аусцхwитз-Биркенау, нацистичка Њемачка (данас Пољска) |
| Образовање | |
| Занимање | романописац |
| Опус | |
| Књижевни правац | модернизам, |
| Знаменита дјела | |
| Инспирација | |
Ирèне Нéмировскy, рођена као Ирина Љвовна Немировскаја (руски: Ири́на Львовна Неми́ровская; Кијев, 11. фебруар 1903 - Аусцхwитз-Биркенау, 17. аугуст 1942) била је француска књижевница јеврејско-руског поријекла, позната по недовршеном роману Суите франçаисе.
Одрасла је у породици богатог јеврејског банкара и одрасла у Санкт Петербургу. Заједно с оцем Октобарске револуције побјегала прво у Финску, а потом 1919. године гдје је студирала на Сорбоннеи. Писати је почела с 18 година, а 1926. се удала за Михаила Епштејна (Мицхел Епстеин), јеврејског банкара који је такођер емигрирао из Русије. Славу јој је донио роман Давид Голдер који је већ 1931. године екранизиран у истоимени филм, али и контроверзе због наводног кориштења антисемитских стереотипова. Године 1938. су њој и мужу француске власти одбиле дати држављанство; због тога су се 1939. обоје формално преобратили на римокатоличанство, а такођер је сурађивала са радикално десним листом Грингоире. Успркос тога, јеврејско поријекло је након пораза и почетка њемачке окупације запријечило објављивање њених текстова, а била је присиљена на паришким улицама носити жуту звијезду. 13. јула 1942. ју је као "апатрида" заједно с мужем ухапсила локална полиција и предала Гестапоу; Ернест Калтенбруннер је лично наредио њено депортирање у концентрациони логор Аусцхwитз гдје је недуго потом умрла од тифуса; њен муж је нешто касније погубљен у истом логору.
Њена кћер Денисе је након готово педесет година случајно пронашла биљежнице с текстовима двије приповјетке (и нацртом треће) које су требале бити дио петодијелног романа Суите франçаисе, а у коме се описује живот под окупацијом. Године 2004. су оне објављене и изазвале сензацију.
Литература
[уреди | уреди извор]- Лисе Јаиллант, А Мастерпиеце Риппед фром Обливион: Редисцоверед Манусцриптс анд тхе Меморy оф тхе Холоцауст ин Цонтемпорарy Франце, Цлио 39.3 (Суммер 2010): 359-79.
- Оливиер Пхилиппоннат анд Патрицк Лиенхардт, Тхе Лифе оф Ирèне Нéмировскy: 1903-1942, Лондон, Цхатто & Wиндус, 2010. Транслатед бy Еуан Цамерон. ИСБН 978-0-7011-8288-5. Аваилабле ин У. С. Маy 4, 2010.
- Јонатхан Wеисс, Ирèне Нéмировскy: Хер Лифе анд Wоркс, Станфорд: Станфорд Университy Пресс, 2006. ИСБН 978-0-8047-5481-1.
- Ле Мирадор, Мéмоирес рêвéес, Елисабетх Гилле, Немировскy'с yоунгест даугхтер, а "дреамед биограпхy" оф хер мотхер. Прессес де ла Ренаиссанце (1992) ИСБН 2-85616-629-6, Аваилабле ин Енглисх фром Кнопф ин Фалл 2006.
- Граy, Паул (Април 9, 2006). „Ас Франце Бурнед”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 2008-08-10., Паул Граy, Неw Yорк Тимес Боок Ревиеw, Април 9, 2006
- "Ле Мемориал де ла Депортатион дес Јуифс де Франце", Серге Кларсфелд, Парис, 1978. Но пагинатион.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- А Wебсите Дедицатед То Ирèне Нéмировскy Архивирано 2007-03-27 на Wаyбацк Мацхине-у
- (fr) Сите дéдиé à л'éцриваин Ирèне Нéмировскy Архивирано 2007-03-27 на Wаyбацк Мацхине-у
- Ирене Немировскy ат Рандом Хоусе Аустралиа[мртав линк]
- (fr) Университé МцГилл: ле роман селон лес романциерс Архивирано 2017-12-10 на Wаyбацк Мацхине-у Инвенторy анд аналyсис оф Ирене Нéмировскy'с нон-новелистиц wритингс абоут новел
- Интервиеw оф Денисе Епстеин & Сандра Смитх WАМУ Америцан Университy Радио Архивирано 2012-04-15 на Wаyбацк Мацхине-у
- Јеwисх Литерарy Ревиеw: "Телл тхе фулл сторy оф Ирèне Нéмировскy"
- Аутхор Профиле ат Персепхоне Боокс[мртав линк]
- Граy, Паул (Април 9, 2006). „Ас Франце Бурнед”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 2008-08-10.
- Петер Кемп ин Тхе Тимес
- Андреw Риемер ин Тхе Сyднеy Морнинг Хералд
- А ревиеw Архивирано 2007-07-13 на Wаyбацк Мацхине-у бy: Паул Ла Фарге