Коњунктивитис

Коњунктивитис је упала очне спојнице (слузнице која спаја унутрашњу површину вјеђе и очну јабучицу), најчешће узрокован алергијском реакцијом или живим организмима (бактерија или вирус).

Блефарокоњунктивитис је комбинација коњунктивитиса и блефаритиса (упале вјеђе).

Кератокоњунктивитис је комбинација коњунктивитиса и кератитиса (упале рожнице).

Еписклеритис је упално стање које сличи на коњунктивитис, али нема исцјетка нити појачаног сузења.

Три најчешћа облика коњунктивитиса су: бактеријски, вирусни и алергијски. Остали узроци су топлинске и ултраљубичасте опеклине, кемикалије, отрови, контактне леће, страна тијела, недостатак витамина, сухо око, сухо око због недовољног пријањањ вјеђа, епителна дисплазија (преканцерозна промјена), и нека стања непознатог узрока као што су нпр. саркоидоза.

Чешће се јавља код особа који имају неку од алергијских болести. Симптоми се јављају везано уз сезону алергена (нпр. пелуд). Алергију могу узроковати неке твари као што су козметика, парфеми, протеинске наслаге на лећама или разни лијекови. Болест обично захваћа оба ока и обично је праћена натеченим вјеђама.

Ако је коњунктивитис изазван високом температуром, отровима и кемикалијама, око је потребно опрезно испрати физиолошком отопином, поглавито испод капака, а може захтијевати и локалну примјену кортикостероида. Акутна кемијска оштећења спадају у хитна стања у медицини, поготово опеклине лужинама, које могу водити опсежном ожиљкавању и оштећењу унутрашњости ока. На срећу, такве озљеде су ријеткост.

Могу га узроковати, примјерице, опеклина пламеном, надражљиви плинови, природни токсини и бројне кемикалије.

Црвенило, отеченост (кемоза) и сузење (епифора) очију су симптоми заједнички свим облицима коњунктивитиса. Акутни алергијски коњунктивитис је типично праћен сврбежом, што понекад може бити врло неугодно, и често је праћено отицањем вјеђа. Кроничне алергије често узрокују само сврбеж или иритацију.

Вирусни коњунктивитис је често повезан с инфекцијом горњег респираторног тракта, обичном прехладом или/и упалом грла. Симптоми вирусног коњунктиса укључују воденасто сузење и понекад сврбеж. Инфекција обично почиње на једном оку, али се може лако проширити и на друго.

Бактеријски коњунктивитис узрокован бактеријама гнојења узрокује осјећај жуљања у оку и сивожућкасти слузаво-гнојни исцједак("крмељи") који могу сљепљивати вјеђе, поготово ујутро након спавања. Други симптом који може бити узрокован бактеријским коњунктивитисом је стварање чврсте коре на захваћеном оку и околној кожи. Супротно увријеженом мишљењу, исцједак није најважнији за дијагнозу. Многе друге бактерије (нпр. Цхламyдиа, Мораxелла) могу узроковати неексудативни, али веома упоран облик коњунктивитиса без јачег црвенила и исцјетка. Жуљање и/или осјећај сврбежа су понекад такви да пацијент вјерује како има страно тијело у оку. Акутније гнојне инфекције могу бити болне. Попут вирусног коњунктивитиса, обично захваћају само једно око, али се једнако лако могу проширити на друго. Раздобље латенције (тј. вријеме од инфекције до појаве првих сметњи)је три дана.

Иритацијски или токсични коњунктивитис је болан или/и неугодан кад захваћено око гледа јако према доље или горе. Обично нема исцјетка или сврбежа. Ово је једини облик коњунктивитиса који може бити попраћен снажном боли.

Инклузијски коњунктивитис новорођенчади може бити узрокован бактеријом Цхламyдиа трацхоматис, и тад се ради о акутном гнојном коњунктивитису. Обично пролази и без лијечења.

Знакови и симптоми коњунктивитиса су релативно неспецифични. Чак и након биомикроскопског прегледа су за откривање етиологије често потребне лабораторијске претраге. Гнојни (бијело-жути, жути или жуто-смеђи) исцједак говори у прилог бактеријској инфекцији, осим ако из анамнезе не сазнајемо о изложености токсинима. Ако је исцједак особито густ и обилан треба посумњати на инфекцију са Неиссериа гоноррхоеае. Сврбеж и потреба за трљањем очију је главни симптом алергијског коњунктивитиса. Важни подаци из повијести болести су екцем или астма. Дифузни, мање „ињициран“ коњунктивитис (изгледа више розо него црвено) говори у прилог вирусном узрочнику, нарочито ако се на биомикроскопији коњунктиве доње вјеђе уочавају бројни фоликули. Стварање ожиљака на вјеђама упућује на трахом, нарочито ако се ради о ендемским подручјима, ако је ожиљкавање линеарно (вон Арлитова линије), или ако постоји васкуларизација рожнице. Клинички тестови за доказивање лагофталмуса, сухог ока (Сцхирмер тест) и нестабилног сузног филма могу помоћи при разлучивању различитих облика црвеног ока. Остали симптоми, укључујући бол, замућен вид и фотофобију, у коњунктивитису не би требали бити јако изражени. Повремено замућење је уобичајено, због сузења и слузавог исцјетка. Уобичајена је блага фотофобија. Ако је било који од ових симптома водећи, важно је искључити друге болести, као глауком, увеитис, кератитис па чак и менингитис или каротидокавернозну фистулу. Често за вријеме коњунктивитиса ујутро постоје потешкоће с отварањем очију, а то се догађа због сасушене слузи на вјеђама. Обично се након дугог спавања на оку накупи обиље слузи.

Лабораторијска испитивања се раде врло често, јер се коњунктивитис у већини случајева лијечи емпиријски. На крају крајева лијечење је успјешно, али често тек након испробавања цијелог низа могућности. Брис је свакако потребан уколико анамнеза и физикални преглед указују на бактеријски коњунктивитис, али без учинка локалне терапије антибиотицима. Студије показују да се стандардним методама култивације често не успију изолирати бактерије узрочници слабијег коњунктивитиса, па су уобичајени негативни резултати. Култура вируса је прикладно направити у случају коњунктивитиса епидемијских размјера. Брис коњунктиве за цитолошку анализу може бити користан за детекцију инфекције кламидијом и гљивицама, те алергије и дисплазије. Но, због цијене и премалог искуства лабораторијског особља са очним патогенима такав брис се ријетко ради. Инцизијска биопсија коњунктиве се раде повремено, код сумње на грануломатозне болести (нпр. саркоидоза) или дисплазију.

Коњунктивитис понекад захтијева медицинску помоћ. Врста лијечења овиси о узроку болести. За алергијске типове, полијевање хладне воде по лицу док је глава нагнута напријед изазвати ће контракцију капилара. Умјетне сузе могу ублажити тегобе у блажим случајевима. Код тежих случајева могу се прописати нестероидни протуупални лијекови и антихистаминици. У неким случајевима трајног алергијског коњунктивитиса потребно је локално примијенити капи корикостероида.

Бактеријски коњунктивитис најешће је узрокован пиогеним бактеријама као што су стафилококи или стрептококи са болесникове коже или из респираторне флоре. Понекад може бити узрокован и бактеријама које су пренесне додиром (кукци, дјеца или чак и шминка и лосиони за лице. Бактеријски коњунктивитис се обично повуче без лијечења. Но, лијечење антибиотским капима или мастима (као клорамфеникол или фусидична киселина) свакако убрзава опоравак. У САД-у се обично користе Гентамицин и Вигамоx (моxифлоxацин). Докази говоре о умјереном скраћењу трајања болести са просјечних 4.625 дана (контролна скупина, без терапије) на 3.3 дана код пацијената којима је одмах дан антибиотик. У случају накнадне примјене антибиотика, трајање болести је готово једнако као кад је антибиотик одмах дан (3.9 дана), али са упола мањом стопом враћања симптома у раздобљу од два тједна.

Иако не постоји специфична терапија за вирусни коњунктивитис, симптоме се може ублажити топлим облозима и умјетним сузама. За најтеже случајеве може се прописати топичке кортикостероиде за смањење нелагоде изазване упалом. Међутим, дуготрајна употреба кортикостероида повећава ризик од нуспојава. Антибиотске капи се могу користити за пратеће бактеријске инфекције. Пацијентима се савјетују да избјегавају додиривање очију и дијељење ручника. Вирусни коњунктивитис се обично повуче кроз три тједна. Међутим, у најтежим случајевима може трајати и дуље од мјесец дана. У послиједње вријеме мајчино млијеко се често користи за ублаживање симптома коњунктивитиса.