Лединци

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Православна црква
Зграда Месне заједнице
Споменик палим борцима

Лединци су приградско насеље Новог Сада. Налазе се на сремској страни Дунава, на северним обронцима Фрушке горе, поред регионалног пута и железничке пруге Нови Сад - Беочин..

Положај насеља

[уреди | уреди извор]

Насеље се географски налази у Срему, али је део Јужнобачког округа (у аутономној покрајини Војводини). У административном смислу, насеље припада Граду Новом Саду, односно градској општини Петроварадин (једној од две општине које чине Град Нови Сад).

Суседна насеља су: Стари Лединци

на југу, Нови Раковац на западу, Сремска Каменица односно насеље Боцке на истоку, као и новосадско туристичко подручје Каменичко острво и приградско насеље Камењар на северу преко Дунава.

Централни део Лединаца налази се на брду Круша (између долине Каменарског потока на истоку и долине потока Шандоровац на западу), док су периферни делови насеља лоцирани уз пут који води за Старе Лединце, а делимично и уз пут Нови Сад - Беочин.

Име насеља

[уреди | уреди извор]

Постоје два насеља са именом Лединци: Стари и Нови Лединци. У прошлости се назив Лединци користио за Старе Лединци, а данас се ово име званично користи за Нове Лединце. Оба насеља имају сопствену месну заједницу.

Историја

[уреди | уреди извор]
За детаљну историју Лединаца.
pogledati članak Stari Ledinci.

Село Лединци је вероватно основано у 13. веку. Према предању, првобитно насеље се није налазило у долини Тавног потока (на месту данашњих Старих Лединаца), већ на лединама на дунавској равни крај каменичког атара (односно на ширем подручју данашњих Нових Лединаца), услед чега је добило назив Лединци. Када су 1242. Татари упали у Срем, пљачкали и палили куће и убијали становништво, Лединчани су се повукли у густе шуме и на делу атара званом Селиште изградили привремена станишта (која су прерасла у трајно насеље), а у страху од нове пљачке и покоља нису се више враћали на обалу Дунава.

Све до Другог светског рата насеље Лединци се налазило на подручју данашњих Старих Лединаца, а пошто је село постало чврсто упориште партизанског покрета отпора, у октобру 1943. га је до темеља спалила фашистичка војска састављена од немачких фашиста, усташа и Черкеза. После рата (1946-1951. године), село је обновљено али на новој локацији ближе Дунаву и названо је Нови Лединци, док је за локалитет предратних Лединаца одлучено да добије неке друге намене, те је спречавано настањивање истог. Међутим, део становништва се вратио на локацију Старих Лединаца, тако да је и ово село постепено обновљено. Месна земљорадничка задруга у Лединцима није могла да обезбеди довољно радне снаге, па је сезонским радницима из Босне давала плацеве за градњу кућа. Каснији досељеници долазе највећим бројем из Босне, Херцеговине и Централне Србије, а делом и из других места у Војводини, па и из Новог Сада. До 1980. године, Нови и Стари Лединци су чинили једну месну заједницу у саставу Новосадске општине, а тада су формиране две посебне месне заједнице.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 2002. године у Лединцима је становало 1.641 становника, док је према претходном попису из 1991. године у насељу становало 1.280 становника. Према подацима са сајта "Информатике" Архивирано 2007-08-21 на Wаyбацк Мацхине-у из 2005. године, у Лединцима живи 1.666 становника.

У насељу живи 1.333 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,6 код мушкараца и 41,2 код жена). У Лединцима има 567 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Насеље је углавном насељено Србима, а у последњим пописима примећен је пораст у броју становника. Занимљиво је да већи део потомака староседелачког становништва Старих Лединаца данас живи у Новим Лединцима, док у данашњим Старим Лединцима преовлађује становништво досељено у другој половини 20. века.

Број становника

[уреди | уреди извор]
График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 465 [1]
1953. 531
1961. 675
1971. 795
1981. 1137
1991. 1280 1248
2002. 1669 1641


Етнички састав

[уреди | уреди извор]
Етнички састав према попису из 2002.
Срби
  
1458 88.84%
Југословени
  
33 2.01%
Хрвати
  
15 0.91%
Словаци
  
13 0.79%
Мађари
  
11 0.67%
Црногорци
  
4 0.24%
Русини
  
3 0.18%
Румуни
  
3 0.18%
Македонци
  
3 0.18%
Буњевци
  
3 0.18%
Руси
  
2 0.12%
Роми
  
2 0.12%
Чеси
  
1 0.06%
Немци
  
1 0.06%
Муслимани
  
1 0.06%
непознато
  
49 2.98%

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

Становништво према полу и старости

[уреди | уреди извор]

Домаћинства

[уреди | уреди извор]

Становништво према брачном стању и полу

[уреди | уреди извор]

Становништво према делатности коју обавља

[уреди | уреди извор]

Презимена становника села

[уреди | уреди извор]

Нека од познатих презимена становника Лединаца су: Алимпијевић, Антонијевић, Арацкић, Арсенијевић, Аврамовић, Бачић, Батајић, Божић, Челић, Черкез, Дешановић, Дикић, Димитријевић, Дороци, Ђерманов, Ђурђевић, Флорић, Исајевић, Јефтић, Јовановић, Кириловић, Киселица, Ковачевић, Кузмановић, Крстић, Лукић, Маринковић, Матић, Милинковић, Милорадовић, Милошевић, Милутиновић, Микеревић, Мирковић, Мршић, Николић, Нинковић, Пантелић, Петрић, Петровић, Писаревић, Погуберовић, Поповић, Продановић, Прокић, Ракић, Рукавина, Станковић, Сувајџић, Стошић, Теофановић,Војновић,Врчинац, Вујковић, Закланац, Зарић, Зорановић, Цвејић итд.

Карактеристике насеља

[уреди | уреди извор]

У Лединцима преовлађују куће намењене индивидуалном становању, али у делу насеља постоје и стамбене зграде намењене за колективно становање. У насељу постоји месна заједница, православна црква, пошта, дом културе, библиотека (са читаоницом), основна школа, дечији вртић, амбуланта, ловачки дом (некадашња Титова кућа), као и споменик палим борцима посвећен погинулим учесницима народноослободилачке борбе. Поред Дунава, у атару насеља, лоцирана је касарна речне морнарице.

Основу насеља чиниле су три паралелне улице које су се простирале у правцу север - југ, као и две краће попречне улице. На тај начин формирано је насеље четвртасте основе и решеткасте структуре каквих је мало у Срему, а поготово на Фрушкој гори. Куће су биле приземне и униформно грађене. Касније ширење насеља је у великој мери било ограничено стрмим теренима. Поред кућа за становање, у Лединцима се налази и знатан број викендица (по попису из 1981. године, у Лединцима је постојала 421 кућа за становање, док је број викендица износио 239). Лединци се снабдевају водом из сопственог водовод�� (у току је прикључење насеља на новосадски градски водовод), све улице су асфалтиране и имају лепе дрвореде и цветњаке.

Привреда, спорт и туризам

[уреди | уреди извор]

Од привредно-пословних субјеката, у Лединцима постоји депонија камена са постројењем за прераду камена (поред пута Нови Сад - Беочин), кланица, расадник, пет прехрамбених продавница, једна кафана у главној улици, као и гостиона (мотел) "Сребро" поред пута Нови Сад - Беочин. Део становништва Лединаца запослен је у Новом Саду и Беочину, док се део бави пољопривредом.

У насељу се налази игралиште фудбалског клуба "Виноградар" (клуб постоји од 1913. године), а као туристичка понуда места значајна су оближња ловишта и извор свете Петке. У Лединцима је, до недавно, постојала и дискотека "Аристон".

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Приградски аутобус број 76 вози до Старих и Нових Лединаца, [1][мртав линк] али поред насеља пролазе и приградски аутобуси број 77, 78, 79, 81, 82, 83 и 84. Значајније улице у насељу су Змај Јовина, Дунавска и Фрушкогорска.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ИСБН 86-84433-14-9
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ИСБН 86-84433-01-7

Напомене

[уреди | уреди извор]

→ * - Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Лединци, на којој се налазе два насеља - Стари Лединци и Нови Лединци.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Милош Лукић, Лединачке ватре (Хроника Лединаца), Нови Сад, 1982.
  • Др Јован Ромелић - Др Душан Попов, Лединци, Енциклопедија Новог Сада, књига 12, Нови Сад, 1999.
  • Слободан Ћурчић, Насеља Срема - географске карактеристике, Нови Сад, 2000.

Повезано

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]