Лоуис XIX од Француске

Луј XIX. (6.8. 1775. - 3.6. 1844.) је био де јуре краљ Француске 20 минута 2.8. 1830. године.

Отац Луја XIX. је био апсолутистички краљ Француске Карло X. и брат краља Луја XVI који је погубљен након француске револуције. Након револуције тада још малољетни Луј XIX заједно с оцем и мајком бјежи на двор свога дједа краља Сардиније и Пијемонта. Сљедећих година обитељ ће живјети на разним европским дворима све до када их 1795. није прихватила Велика Британија гдје ће Луј XIX живјети готово сљедећих 20 година. Како би ојачао своје могућности да постане краљ Луј се жени 1799. својом сестричном Маријом Терезом кћерком погубљеног краља Луја XVI.. Без обзира на тај брак након пораза Наполеона када се обитељ враћа из избјеглиштва нови краљ постаје Луј XVIII старији брат Лујевог оца Карла који ће га наслиједити 1824. године.

За разлику од Луја XVIII који је научио лекцију из револуције 1789. и потенцијалног народног бијеса у случају обнављања краљевог диктаторског понашања па је био готово невидљиви краљ, Карло X. је то потпуно заборавио тако да почиње водити политику апсолутизма и давања финанцијске одштете племићима који су изгубили посједе тијеком револуције. Таква слијепа, сулуда политика је довела већ након 3 године то јест 1827. до војне побуне која је успјешно угушена распуштањем војне јединице, али због страха не и одузимањем њиховог оружја. Као што руски цар Никола II неће схватити упозорење путем угушене револуције 1905. године, тако то упозорење није схватио нити Лујев отац Карло X. што доводи до 1830. године када се краљу није свидјела парламентарна већина па је рапустио парламент 19.3.1830. и позвао на нове изборе на којима ће краљева политичка визија бити опет поражена тако да он опет распушта парламент, расписује нове изборе и проглашава изванредно стање 25.7.1830. Та одлука је Французима била кап што прељева ча��у и они су се дигли на револуцију против диктатора. Када маршал Мармонт, који је 1806. окупирао и потом укинуо Дубровачку републику, због побуне властитих војника није успио угушити побуну, краљ и Луј су побјегли из Париза.

У тој револуционарној ситуацији док је побуњени парламент прогласио да би нови краљ требао постати Луј Филип Карло X је плачући 2.8.1830. године потписао абдикацију у корист малољетног унука Хенрика V који због својих година не може бити легално натјеран на потписивање властите абдикације. Без обзира на ту Карлову одлуку по француском закону његовом абдикацијом нови краљ је постао Луј XIX који је у овој политичкој ситуацији требао одлучити између плачућег оца који је абдицирао, жеље парламента за његовом абдикацијом и жениног притиска да не абдицира. Та хистерична дворска атмосфера и Лујево "краљевање" ће трајати 20 минута пошто након тог времена и он потписује властиту абдикацију у корист малољетног нећака Хенрика V..

Након абдикације он ће напустити Француску гдје се никада више неће вратити. Луј XIX ће умрети у граду Горица на данашњој талијанско-словенској граници, а тада у Аустријском Царству 3.6.1844., док ће бити покопан у Новој Горици.

Лоуис XIX од Француске на Wикимедијиној остави