Лоуис XVI од Француске
Лоуис XVI (Луј, Људевит) (Версаиллес, 9. коловоза 1754 - Париз, 21. сијечња 1793.), краљ Француске и Наварре од 1774 - 1791., а касније француски краљ од 1791 - 1792.
Унук Луја XV. У свибњу 1770. оженио се аустријском надвојвоткињом Маријом Антоанетом (Маријом Антонијом), кћерком хрвстко-угарске краљице Марије Терезије.
На пријестоље је ступио 10. свибња 1774. као 20-годишњи насљедник.
Прва одлука новог краља била је враћање права парламенту којега је његов претходник пред сам крај владавине забранио због страха од могућих побуна. Та одлука донијела је новом краљу тренутну популарност коју ће касније скупо платити.
Доба његовог круњења је с друге стране доба великих насљеђених дугова претходника и свеопће еуропске мржње против Енглеске која мијења савезништва тако лако како неки мијењају хлаче. Избијање америчке побуне ( 1775. - 1783. ) против омражене велесиле постаје разлог поводљивом краљу да уђе у непотребни скупи рат из којега за њега ништа добро неће изаћи. Другим Паришким мировним споразумом из 1783. Америчке колоније добивају независност, а Француска ништа осим дугова.
Катастрофално финанцијско стање крајем осамдесетих година осамнаестог стољећа увјерило је краља у нужност монетарне реформе за што му је било потребно засједање националне скупштине прво након 1614.године.
Први дан засједања скупштине био је 5. свибња 1789. године да би већ сљедећег дана дошло до блокаде и свађе међу заступницима различитих слојева друштва. Схвативши своју грешку Луј XVI. се одлучује најприје на покушаје распуштања засједања, а након неуспјеха 20. липња. скупштину избацује на улицу да би,уплашен, ту своју одлуку опозвао 7 дана касније.
Та првобитна скупштина постаје најприје уставна 7. српња,а послије освајања Бастиље 14. српња 1789. године она представља стварну власт у држави, иако је она формално још у рукама краља. Правно говорећи од љета 1789. године Луј XVI је био уставни краљ.
Његова одлука у липњу 1791. да побјегне из земље чији је краљ успијева срушити народну слику о њему као о добром али неспособном краљу. Након тога он постаје издајник чији живот стално виси о нити. Почетак рата с Аустријом у травњу 1792. године дефинитивно уништава слику краља због његове омражене аустријске супруге Марије Антоанете
Крај животне приче Луја XVI. почиње парламентарним проглашењем републике 21. рујна 1792. године. Правно гледајући то проглашење је било важеће захваљујући преседану који је поставио Луја XV. за краља 1715 године.
Када су тијеком студеног те године на видјело изашли покушаји свргнутог краља за свој повратак на власт уз помоћ страних сила његова судбина је постала запечаћена. На гласовању парламента 19. сијечња 1793. Луј XVI је био проглашен кривим за издају и гиљотиниран два дана касније.
Његова судбина задесит ће и његову жену Марију Антоанету која је погубљена у листопаду исте године, док им је једини живи син Лоуис Цхарлес де Франце или Луј XVII умро у заробљеништву 1795. године. Ипак његова кћер Марија Терезија постат ће накратко краљица Француске када њен супруг Луј XIX. постане краљ од двадесет минута, који је одмах абдицирао и био присиљен емигрирати у Енглеску.
Рестаурацијом монархије послије пада Наполеона Бонапарте на власт ће доћи брат Луја XVI. Луј XVIII.
| Претходник: Луј XV |
Краљ Француске | Насљедници: Република, а сљедећи монарх је Наполеон |
