Лука Соркочевић
| Лука Соркочевић | |
|---|---|
| Преткласицизам | |
 Соркочевићева биста у Умјетничкој школи Луке Соркочевића у Дубровнику | |
| Биографске информације | |
| Рођење | Лука Соркочевић 13. сијечња 1734. Дубровник |
| Смрт | 11. рујна 1789. Дубровник |
| Знаменита дјела | |
Симфоније | |
Лука Соркочевић (тал. Луца Сорго; Дубровник, 13. сијечња 1734. - Дубровник, 11. рујна 1789.), хрватски складатељ.
Животопис
[уреди | уреди извор]Глазбену наобразбу стекао је у Дубровнику и Риму. Обављао је дипломске дужности те заступао Дубровачку Републику у преговорима с Француском и код Јосипа II у Бечу.
Складањем се бавио у младости и то од 1754. до 1770. У том је раздобљу написао сва своја, углавном инструментална, дјела која нам аутора представљају као изразита симфоничара. Заправо је био први хрватски складатељ симфонија, а стварао је под изразитим утјецајем талијанске преткласичне симфоније. Сви аутографи и рукописи његових складби похрањени су у самостану Мале браће у Дубровнику. Његове складбе припадају антологијским досезима хрватске преткласичне глазбе. Одржавао је везе с угледним сувременицима (Фортис, Хаyдн, Глуцк, Бајамонти), те је написао дневник са занимљвим напоменама о сувременицима које је сусретао на путовањима. Као образовани љубитељ лијепе књиге и мецена, приређивао је у свом дворцу бројне литерарне академије и концерте. У посљедњим годинама живота запао је у јаку меланколију коју је окончао самоубојством, бацивши се с прозора своје куће, данашњег Бискупског двора.
Умјетничка школа у Дубровнику носи име Луке Соркочевића.