Матриx

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Тхе Матриx
ЖанрСФ, акција
РежијаБраћа Вачауски
ПродукцијаЏоел Силвер
СценариоБраћа Вачауски
УлогеКијану Ривс
Лоренс Фишберн
Кери-Ен Мос
Хуго Вивинг
Џо Пантолијано
Глорија Фостер
МузикаДон Дејвис
Премијера1999
ЈезикЕнглески
Трајање136 мин
Држава Сједињене Државе,  Аустралија
Компанија
Буџет63.000.000 $
Техничка екипа
КамераБил Поуп
МонтажаЗак Стајнберг
Тхе Матриx на Интернет Мовие Датабасе

Матрикс (енгл. The Matrix) је научнофантастични акциони филм сценариста и редитеља Ларија и Ендија Вачауског у коме глуме Кијану Ривс, Лоренс Фишберн, Кери-Ен Мос, Џо Пантолијано и Хуго Вивинг. Премијерно је приказан у САД 31. марта 1999. и први је у низу серије играних и анимираних филмова, стрипова и видео игара „Матрикс“.

Званични дистрибутер Tuck је овај филм у Србији приказивао под називом Матриx — како у биоскопима, тако и на ДВД издањима.[1]

Слоган филма: Поверуј у невероватно.

Матрикс је премијерно приказан у Сједињеним Државама 31. марта 1999. Зарадио је 171 милион $ у САД, а 460 милиона $ широм света, а касније је постао први филм који је у Сједињеним Државама продат у више од три милиона примерака на ДВД-у

Производња

[уреди | уреди извор]

Матрикс је снимљен у копродукцији америчког студија Wарнер Брос. и аустралијског студија Виллаге Роадсхоw Пицтурес. Готово све сцене снимане су у студијима Фоx у Сиднеју, као и у самом граду.[2] Препознатљиви предели нису укључени како би се стекао утисак генерички створеног америчког града.[3]

У филму је кôд који репрезентује сâм Матрикс представљен као падајући низ зелених словних карактера на монитору рачунара. Овај кôд укључује словне карактере катакане обрнуте као у огледалу и латинична слова и бројеве. Уопштено гледано, изглед филма укључује препознатљиву зелену боју у сценама које се одвијају у Матриксу, док у сценама из стварног света преовлађује плава боја. У прилог томе иде и то да су планови града укључени у ентеријер у Матриксу, како би се наговестила хладна, логична, вештачка природа тог окружења.[4]

Дигитална киша веома подсећа на слични компјутерски кôд у филму Гхост ин тхе Схелл, признати утицај на Матрикс серијал (види доле). Зелена боја је можда узета како би подсећала на зелену боју старих монохромних компјутерских монитора.

Визуелни ефекти

[уреди | уреди извор]

Филм је познат по развоју и популаризацији употребе визуелног ефекта познатог као буллет тиме, који омогућава гледаоцу да гледа успорени снимак неке сцене док изгледа као да камера кружи око сцене нормалном брзином.

Првобитно је предложено да се ово изведе тако што би филмска камера са великим бројем фрејмова у секунди била имала фиксирану путању по којој би великом брзином кружила око сцене која се снима. Међутим, ово је одбачено као неизводљиво, јер би камера током снимања неизбежно била уништена. Уместо тога коришћени метод био је технички унапређена верзија старе технике у уметничкој фотографији познат као фотографија парчића времена (тиме-слице пхотограпхy), где је велики број фото апарата смештен око објекта и слика истовремено. Када се овај сет снимака посматра као филм, гледалац види оно што је у ствари ефекат дводимензионалног "парчета" тродимензионалног тренутка. Гледање таквих парчића времена у филму сличан је утиску који се у стварном животу добија када се рецимо иде око статуе да би се видело како изгледа из различитих углова.

Неке сцене у филму карактерише ефекат парчића времена са потпуно замрзнутим ликовима и објектима. Интерполарне технике побољшале су флуидност привидног кретања камере. Ефекат су касније још више развили браћа Вачауски и супервизор за визуелне ефекте, Џон Гејта (Јохн Гаета) како би створили буллет тиме, који обједињује привремено кретање, тако да уместо да буде потпуно замрзнута сцена се одвија са спорим променљивим покретима. Инжењери компаније Манеx Висуал Еффецтс били су пионири на пољу планирања метода за кретање изван фиксираног погледа ка комплексној путањи камере која ствара утисак флексибилног кретања са било које тачке на другу. Дошло је и до побољшане флуидности употребом нелинеарне интерполације, дигиталне монтаже и појавом компјутерски генерисаног виртуелног окружења.

Циљ буллет тиме сцена у филму био је да креативно илуструје тзв. ум изнад материје догађаје ухваћене виртуелном камером. Међутим, првобитни технички приступ био је физички везан за унапред дефинисану перспективу а добијени ефекат само је наговестио могућности праве виртуелне камере.

Еволуција слика заснованих на приступу компјутерски генерисаним позадинама у буллет тиме сценама отворила је пут за даље иновације које се појављују у наставцима Тхе Матриx Релоадед и Тхе Матриx Револутионс. Виртуална кинематографија (компјутерски генерисани ликови, локације и догађаји) високе дефиниције заменила је употребу статичне камере открићем виртуелне камере.

Овај филм пореметио је бомбастични излазак филма Ратови звезда Епизода I: Фантомска претња освојивши четири Оскара за визуелне ефекте.

Музику за филм компоновао је Дон Дејвис (Дон Давис). Он је приметио да се огледала често појављују у филму: одраз у Морфеусовим наочарима; агенти који хапсе Неа виде се у ретровизору Тринитиног моторцикла; Нео посматра како се сломљено огледало обавија око њега; одраз који се криви док се кашика савија; одраз хеликоптера видљив је док се приближава облакодеру. Филм такође садржи бројне референце на књигу Алиса у земљи чуда, чији се наставак зове Алиса у земљи огледала. Дејвис се фокусирао на тему рефлексије док је компоновао музику за филм, наизменично између секција оркестра и покушавајући да инкорпорира контрапунктне идеје.[5]

Као додатак Дејвисовој музици, саундтрек филма садржи и музику извођача као што су Раммстеин, Роб Доуган, Раге Агаинст тхе Мацхине, Пропеллерхеадс, Министрy, Массиве Аттацк, Дефтонес, Тхе Продигy, Роб Зомбие и Марилyн Мансон.

Матрикс је освојио четири Оскара - за монтажу, за обраду звука, за визуелне ефекте и за звук. Године 1999. освојио је Награду Сатурн за Најбољи научнофантастични филм и Најбољу режију. Матрикс је такође добио и награду БАФТА за Најбољи звук и за Најбоље достигнуће на пољу специјалних визуелних ефеката, а номинован је и за најбољу фотографију, сценографију и монтажу.

Томас А. Андерсон води двоструки живот. У једном је програмер угледне компаније за производњу софтвераМетацортеx. У другом је Нео, хакер који ноћи проводи за компјутером покушавајући да ступи у контакт са Морфеусом, најпознатијим светским хакером који је у бекству. Уз то пати од несанице и покушава да докучи нешто али ни сам не зна шта, јер константно има осећај да са светом нешто није у реду. Једног дана на монитору његовог рачунара појављује се текст: "Шта је то Матрикс?" Пратећи инструкције које затим добија одлази до ноћног клуба где среће Тринити, познату хакерку која му каже да може да га повеже са Морфеусом, али је Нео скептичан. Сутрадан на послу бива ухапшен. Агенти који су га ухапсили траже од њега да сарађује како би помоћу њега дошли до Морфеуса, али их Нео презриво одбија. Тада долази до натприродног догађаја где се Неу усне топе и сједињују, а агенти му у стомак убацују механичку направу у облику минијатурног паука. Након тога, Нео се буди мислећи да је све то био само сан.

Ипак, Тринити поново ступа у контакт с њим. Након што помоћу одређене направе из Неовог стомака извуче минијатурног робота који је у ствари направа за праћење, Нео схвата да се догађа нешто необјашњиво и прихвата да се види са Морфеусом. Морфеус му објашњава да је Матрикс свуда око њих и влада целим светом, али да он не може да му објасни шта је то заправо већ да то мора сам да открије. Затим му нуди две пилуле: плаву — након које пада у сан након чега може да настави да верује у шта год хоће или црвену — која ће му отворити врата у нови свет и након које ће добити питања на све одговоре за којима трага целог живота. Нео узима црвену пилулу. После пар минута почиње да се грчи и умало добија срчани удар, након чега привремено губи свест. Када отвори очи прво што види је да се налази у капсули испуњеној течношчу и да је кабловима прикопчан на неке уређаје. Затим се појављује огромни робот који га искључује са апарата и баца у отпадни канал. Након тога се појављује летеће возило из кога излази хватаљка која га увлачи у његову унутрашњост. После неколико дана проведених у стању мировања Нео је способан да стане на ноге.

Морфеус му објашњава да се налазе на Набукодоносору, броду чији је он капетан. Затим се обојица прикључују у виртуелну реалност у којој му Морфеус на сликовит начин објашњава да реалан свет у коме је до сада живео заправо не постоји. У не тако давној прошлости, људи су створили вештачку интелигенцију. Не зна се ко је убрзо након тога започео рат, али се зна да су људи спржили небо мислећи да ће тако искључити машине чији је главни извор енергије било Сунце. Али, машине су откриле да енергију могу црпети и из људског тела. Све људе на планети прикопчали су на апарате помоћу којих црпе енергију из њих, истовремено држећи њихов ум у виртуелној реалности — компјутерском програму по имену Матрикс. Човечанство није ни свесно шта се догодило, јер су људи уверени да је свет око њих стваран. Једини преостали град људи на земљи зове се Зајон, а његове становнике чине ретки појединци који су успели да се пробуде из Матрикса и њихови потомци. Морфеус затим објашњава Неу да је први који је успео да се ослободи из Матрикса и био у могућности да манипулише самим програмом први ослободио и друге људе. Након његове смрти остало је пророчанство да ће се једног дана вратити као Изабрани, који ће окончати рат између људи и машина, а Морфеус је убеђен да је то управо Нео.

Премијера

[уреди | уреди извор]

Матриx је премијерно приказан у Сједињеним Државама 31. марта 1999. Зарадио је 171 милион $ у САД, а 460 милиона $ широм света,[6] а касније је постао први филм који је у Сједињеним Државама продат у више од три милиона примерака на ДВД-у.[7]

Реакције и критика

[уреди | уреди извор]

Комбинација акције препуне специјалних ефеката са филозофским дијалозима сматрана је свежом и узбудљивом.[8] Филип Стрик (Пхилип Стрицк) прокоментарисао је у часопису Сигхт & Соунд да "уколико браћа Вачауски не поседују никакву оригиналност у поруци, они су запањујући иноватори метода", хвалећи филмске детаље и његово "обиље призора од којих застаје дах".[9] Рогер Еберт похвалио је изглед и поставку филма, али му се није допала фокусираност на акцију у завршници.[10] Слично њему, часопис Тиме Оут похвалио је "забављујуће генијалне" прелазе између различитих стварности, "занимљиво чудну" глуму Хуга Вивинга и кинематографију и производни дизајн филма, али је закључио како се "обећавајући концепт лагано троши како се филм све више претвара у рутинску акцију… само још једно парче предуге, вешто конципиране обмане".[11] Остали критичари критиковали су релативни мањак хумора и самоповлађивање филма.[12][13]

Арсен Оремовић је филму дао само један од четири 'критичарска прста':

"Након гледања филма, узео сам неколико страних критика које су уздизале Матриx у небеса, јер сам желио провјерити јесу ли ми под називом тог филма подметнули неки други. Читајући их могао сам прихватити све - истицање богатства специјалних ефеката, изврсно кореографираних сцена борбе, визуалне умјешности браће Wацхоwски - само не да је ријеч о толико паметном, дубоком и оригиналном филму колико су неки склони рећи. Нити је идеја о неким паралеленим, стварнијим свијетовима нешто ново - већ је неколико пута искориштена и на филму, међу осталима недавно у Граду таме Алеxа Проyаса - нити су се браћа Wацхоwски помакнула даље од површне поставке њихова виђења свијета...Паралелни су свијетови браћи Wацхоwски само нова излика за кориштење старога мамца за публику - акције, акције, акције."[14]

Године 2001. Матриx је заузео 66. место на листи Америчког филмског института под називом 100 година... 100 узбуђења. Часопис Ентертаинмент Wееклy назвао је Матриx најбољим научнофантастичним остварењем у последњих 25 година.[15]

Неколико стваралаца из области научне фантастике коментарисало је филм. Писац Вилијам Гибсон (Wиллиам Гибсон), кључна фигура у жанру сајберпанка, назвао је филм невиним уживањем које није осетио дуго времена, додавши да је Нео његов омиљени научнофантастични херој свих времена, апсолутно.[16] Џос Ведон (Јосс Wхедон) назвао је филм "мој број један" и похвалио његову причу, структуру и дубину, закључивши да "функционише на коме год нивоу желите да га поставите".[17] Филмски стваратељ Дарен Ароновски (Даррен Аронофскy) прокоментарисао је: "Изашао сам из Матрикса [...] и размишљао, 'Какав научнофантастични филм сада људи могу да направе?' Браћа Вачауски су практично узели све најбоље СФ идеје XX века и од њих направили укусни поп културални сендвич који су сви на планети прождрали."[18]

Награде и номинације

[уреди | уреди извор]

Матриx је освојио четири Оскара — за монтажу, за обраду звука, за визуелне ефекте и за звук.[19][20] Године 1999. освојио је Награду Сатурн за Најбољи научнофантастични филм и Најбољу режију.[21] Матриx је такође добио и награду БАФТА за Најбољи звук и за Најбоље достигнуће на пољу специјалних визуелних ефеката, а номинован је и за најбољу фотографију, сценографију и монтажу.[22]

Глумци и њихове улоге

[уреди | уреди извор]
Глумац Улога
Кијану Ривс
Кеану Реевес
Нео
Нео
Лоренс Фишборн
Лауренце Фисхбурне
Морфеус
Морпхеус (Морфеј)
Кери-Ен Мос
Царрие-Анне Мосс
Тринити
Тринитy (Тројство)
Хуго Вивинг
Хуго Wеавинг
Агент Смит
Агент Смитх
Џо Пантолиано
Јое Пантолиано
Сајфер
Цyпхер (Шифра)
Џулијан Араханга
Јулиан Араханга
Ејпок
Апоц
Маркус Чонг
Марцус Цхонг
Тенк
Танк
Мет Доран
Матт Доран
Маус
Моусе (Миш)
Глорија Фостер
Глориа Фостер
Пророчиште
Орацле
Пол Годар
Паул Годдардд
Агент Браун
Агент Броwн
Белинда Маклори
Белинда МцЦлорy
Свич
Сwитцх (Прекидач)
Ентони Реј Паркер
Антхонy Раy Паркер
Дозер
Дозер (Булдожер)
Роберт Тејлор
Роберт Таyлор
Агент Џонс
Агент Јонес

Глумци су мислили да ће вежбање борилачких вештина трајати пар недеља. Испоставило се да ће трајати више од пет месеци (октобар 1997 — март 1998), првенствено зато што су глумци и браћа Вачауски желели да смање употребу дублера и каскадера колико год је то могуће. Режисери су желели да гледаоци виде да глумци заиста изводе акционе сцене. Сваки од глумаца имао је свог личног кунг фу учитеља.[23] Кери Ен-Мос повредила је чланак током снимања сцене упада у федералну зграду, али никоме није рекла како је не би заменили[24], због чега следећег дана није била устању да хода.

Према речима Дона Дејвиса, Јохннy Депп је био први избор браће Вачауски за улогу Неа, али је Wарнер Брос. желео Брада Питта или Вала Килмера. Након што су Килмер и Пит одбили улогу, Wарнер Брос. је био спреман да размотри улогу Деппа, али је истовремено покушавао да наметне Кијануа Ривса, који је напослетку и добио улогу. Улога Морфеуса је најпре понуђена Сеану Цоннерyју али ју је он одбио објаснивши да не разуме сценарио. За ову улогу је у једном тренутку разматран и Гарy Олдман, као и Самуел L. Јацксон. Јеан Рено одбио је улогу агента Смита да би глумио у филму Годзила.[24]

Аустралијски глумци који се појављују у филму променили су акценат како би испунили стандарде тржишта у САД.[25]

Утицаји и интерпретације

[уреди | уреди извор]

Матриx садржи многе референце, како на савремене филмове и литературу, тако и на историјске митове и филозофију, укључујући месијанство, будизам, гностицизам, хришћанство, егзистенцијализам, нихилизам, веданту, адваиту хиндуизам, јогу вашишта хиндуизам и сикизам. Заплет филма подсећа на Платонов алегоријски Мит о пећини, Декартовог (Ренé Десцартес) злог генија, Кантово разматрање феномена насупрот ноумену и експеримент са мозгом у тегли, као и Бодријарову (Јеан Баудриллард) студију Симулацра анд Симулатион. Постоје и сличности са сајберпанк романом Неуромансер Вилијама Гибсона.[26]

Гхост ин тхе Схелл, филм јапанског режисера Мамору Ошија (押井守 Осхии Мамору), имао је снажан утицај. Продуцент Џоел Силвер (Јоел Силвер) изјавио је да су браћа Вачауски своје намере за филм описали тако што су му пустили ту аниму и рекли: "Ми хоћемо да ово урадимо изистински".[27][28] Мицуиша Ишикава (石川光久 Митсухиса Исхикаwа) из аниме студија Продуцтион I.Г., који је продуцирао Гхост ин тхе Схелл приметио је да висококвалитетни изглед аниме био снажан извор инспирације за браћу Вачауски. Такође је прокоментарисао да су "...сајберпанк филмови веома тешки за описивање у трећем лицу. Замишљам да је Матриx врста филма који је било веома тешко у писменом облику понудити филмским студијима". По његовом мишљењу, након што је Гхост ин тхе Схелл постао препознатљив у Америци, браћа Вачауски искористили су га као "промотивно средство".[29]

Матриx се може посматрати и као прича о Исусу, где Нео, Тринити и Морфеус представљају Свето Тројство. Нео представља Исуса (сина), Тринити представља Свети Дух, а Морфеус представља Оца. Нео такође поседује натприродне моћи и умире, након чега се поново враћа у живот. У прилог овој идеји иде и чињеница да име Андерсон значи син човечји. Име Нео представља анаграм од Оне (једини, изабрани), значајно због пута до самоспознаје.

Матриx је беспоговорно врхунски „сајберпанк“ артефакт.

Критичари су коментарисали сличности са филмовима с краја 1990-их као што су Чудни дани, Град таме и Труманов шоу.[10][31][32] Такође су вршена и поређења са стрип серијалом Гранта Морисона (Грант Моррисон) Тхе Инвисиблес; Морисон верује да су браћа Вачауски плагирали његов рад да би направили филм.[33] Такође је примећена и сличност између концепта филма са направом из дуго приказиване серије Доцтор Wхо. Као и у филму, Матриx у овој серији (представљен у серијалу Тхе Деадлy Ассассин из 1976.) је огромни рачунарски систем који се користи тако што се справа прикопча на главу, допуштајући корисницима да виде приказ стварног света у коме могу да мењају његове законе физике; али уколико се деси да тамо погину, умиру и у стварном свету.[34] Постоји и сличан Матриx који користе Путници у Корнеловом (Паул Цорнелл) спин-офф роману Лове анд Wар, где се шупљина на врху кичме користи за прикопчавање на Матриx.

Утицај на филмско стваралаштво

[уреди | уреди извор]

Матриx је извршио снажан утицај на прављење акционих филмова у Холивуду. Подигао је ниво филмских сцена борбе унајмивши кореографа за борилачке вештине, као што је Јуен Ву-пинг (袁和平 Yуен Wоо-пинг) са хонгконшке сцене акционих филмова, познатој по производњи филмова са борилачким вештинама. Успех филма Матриx довео је до велике потражње за таквим кореографима међу филмским ствараоцима који су желели тако софистициране сцене борбе: На пример, Јуен Ву-пингов брат, Јуен Чунг-Јан (Yуен Цхеунг-Yан) био је кореограф на филму Дардевил (2003).

По узору на Матриx, филмови су обилно почели да користе успорени снимак, ротирајућу камеру, а често и славни буллет тиме ефекат са ликом који је замрзнут или се споро креће док камера кружи око њега. Овај ефекат је такође и много пута пародиран у комедијама као што су Мрак филм и Шрек и ТВ серијама Симпсонови и Фамилy Гуy;

Премијерна приказивања

[уреди | уреди извор]
  1. Веб страница издавачке куче Туцк са приказом овог филма[мртав линк]
  2. www.сцопе.ноттингхам.ац.ук
  3. „www.ејоурналисм.ау.цом”. Архивирано из оригинала на датум 2008-07-19. Приступљено 2010-11-21. 
  4. Костимограф Ким Барет, дизајнер продукције (сценограф) Овен Патерсон и директор фотографије Бил Поуп у интервјуу за Тхе Матриx Ревиситед (Поглавље 7).
  5. Дон Дејвис, у интервјуу за Тхе Матриx Ревиситед (Поглавље 28). Транскрипт његовог коментара може се наћи и на мрежи: [1]
  6. Боx Оффице Мојо: Тхе Матриx. УРЛ обновљен 8. марта 2006.
  7. "Пресс релеасе - Аугуст 1, 2000 - Тхе Матриx ДВД: Тхе фирст то селл 3 миллион". УРЛ обновљен 26. јула 2006.
  8. „Поситиве ревиеw оф Тхе Матриx”. Приступљено 03. 02. 2007. 
  9. Сигхт & Соунд ревиеw оф Тхе Матриx. Архивирано из оригинала на датум 2010-03-05. Приступљено 03. 02. 2007. 
  10. 10,0 10,1 Иберетова рецензија филма Тхе Матриx”. Архивирано из оригинала на датум 2013-02-05. Приступљено 2010-11-21. 
  11. „"Тиме Оут Филм Ревиеw - Тхе Матриx"”. Тиме Оут Филм Гуиде 13. Тиме Оут. Приступљено 05. 02. 2007. 
  12. „"Цритицал ревиеw оф Тхе Матриx"”. Архивирано из оригинала на датум 2009-05-23. Приступљено 03. 02. 2007. 
  13. „"Негативе ревиеw оф Тхе Матриx"”. Архивирано из оригинала на датум 2009-05-23. Приступљено 03. 02. 2007. 
  14. Илинчић, Оремовић & Хеидл 2000, стр. 138-139
  15. Јефф Јенсен (07. 05. 2007.). „Тхе Сци-Фи 25”. Ентертаинмент Wееклy. Архивирано из оригинала на датум 2007-05-08. Приступљено 07. 05. 2007. 
  16. Тхе Арт оф тхе Матриx, п.451
  17. „Тхе 201 Греатест Мовиес оф алл Тиме”. Емпире (Иссуе 201). Март 2006. стр. 98. 
  18. Даррен Аронофскy, цитиран у чланку "Тхе Оутсидер", Wиред. Новембар 2006 број (пп. 224)
  19. „Ацадемy Аwардс® Датабасе — Сеарцх паге”. Ацадемy оф Мотион Пицтуре Артс анд Сциенцес. Приступљено 31. 12. 2006. 
  20. „Тхе Wацхоwски Бротхерс”. Трибуте магазине. Приступљено 31. 12. 2006. 
  21. „Сатурн Аwардс”. СатурнАwардс.орг. Архивирано из оригинала на датум 2014-09-06. Приступљено 31. 12. 2006. 
  22. „БАФТА Филм Wиннерс 1990 – 1999”. БАФТА.орг. Архивирано из оригинала на датум 2007-02-02. Приступљено 31. 12. 2006. 
  23. http://www.rottentomatoes.com/m/matrix/about.php
  24. 24,0 24,1 http://www.imdb.com/title/tt0133093/trivia
  25. „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2008-07-19. Приступљено 2010-11-21. 
  26. "Тхе Матриx: Фаир Цоп" Архивирано 2007-09-26 на Wаyбацк Мацхине-у. УРЛ обновљен 7. јула 2006.
  27. Јоел Силвер, интервиеwед ин "Сцроллс то Сцреен: А Бриеф Хисторy оф Аниме" феатуретте он Тхе Аниматриx ДВД.
  28. Јоел Силвер, интервиеwед ин "Макинг Тхе Матриx" феатуретте он Тхе Матриx ДВД.
  29. Митсухиса Исхикаwа, интервиеwед ин Тхе Соутх Банк Схоw, еписоде броадцаст 19 Фебруарy 2006 [2] Архивирано 2006-02-07 на Wаyбацк Мацхине-у
  30. "ТХЕ МАТРИX: ФАИР ЦОП" Архивирано 2016-04-11 на Wаyбацк Мацхине-у, Тхе Wиллиам Гибсон Блог
  31. "Тхе Матриx (1999) - Цханнел 4 Филм ревиеw". УРЛ обновљен 21. августа 2006.
  32. "Цинепхобиа ревиеwс: Тхе Матриx" Архивирано 2011-06-08 на Wаyбацк Мацхине-у. УРЛ обновљен 27. децембра 2006.
  33. "Поор Мојо Неwсwире: Суициде Гирлс Интервиеw wитх Грант Моррисон Архивирано 2009-06-28 на Wаyбацк Мацхине-у". УРЛ обновљен 31. јула 2006.
  34. Цондон, Паул. Тхе Матриx Унлоцкед. 2003. Цонтендер. п.141-3. ИСБН 1-84357-093-9

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Илинчић, Дражен; Оремовић, Арсен; Хеидл, Јанко (2000). Кино и видео водич 2000. Загреб: Вечерњи лист. ИСБН 9789539770219. 

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]