Матура

„Испит зрелости” преусмјерава овдје. За остала значења, в. Испит зрелости (разврставање).

Матура (лат. матурус: зрео) или испит зрелости у неким школским системима полаже се на крају средње школе. Некада се у крајевима гдје се говори српскохрватски разликовала велика матура, као испит зрелости након завршене средње школе, и мала матура након завршене ниже средње школе (одн. осмољетке). Матура се називала и виши течајни испит. За ученика у највишем разреду средње школе, који ће полагати матуру, користи се ријеч матурант.

Матура се обично састоји од испита из неколико обавезних (математика, матерњи језик, страни језик) и изборних предмета те од писања и брањења матурског (матуралног) рада. Након успјешно положене матуре, ученик добива Матуралну свједоџбу даје право на признавање завршеног средњошколског образовања и право уписа на факултет (уз евентуално полагање пријемног испита). Понекад су одлични ученици (тј. ученици који су све разреде завршили с одличним успјехом) ослобођени полагања матуре. Они матуралну свједоџбу добивају аутоматски.

У животу ученика и њихових родитеља матура има велики значај јер је она једна од неколико великих преткретница у људском животу. Тим поводом матуранти организују матурална путовање (обично на почетку завршног разреда) и матуралне забаве (обично на крају завршног разреда), а у новије вријеме дефилее и лудовање по улицама, који се у Хрватској зову норијадана. Неки разреди и неке школе издају и годишњаке матураната или матуралне годишњаке (нпр. Гимназија Бели Манастир).

У неким европским земљама, међу њима и у Хрватској и Србији, организује се да матуранти, обично у мају, истовремено на градским трговима плешу квадриљу и тако обиљежавају завршетак средњошколског школовања и сваке године покушавају надмашити прошлогодишњи број учесника и оборити Гинисов рекорд.

Касније бивши ученици једног разреда или неколико разреда исте школе организују годишњице матуре, обично сваких пет година.

У бившој Југославији, посебно у вријеме дјеловања Стипе Шувара, доведена је у питање сврсисходност старог начина полагања матуре као засебног испита (након с успјехом завршеног посљедњег разреда средње школе). У том је смислу и мијењан испитни програм, ток испита и начин утврђивања општег успјеха на испиту зрелости.

Од школске године 2009/2010. у Хрватској је, након неколико година припрема и одлагања, залагањем тадашњег министра "знаности, образовања и шпорта" Драгана Приморца, уведена државна матура, коју истовремено, с истим задацима и на исти начин, полажу сви матуранти.

• Државна матура
• Норијада
• Матурант

• ЕЛЗ, ЕОН

Матура на Wикимедијиној остави

• "Матура - хрватски годишњак матураната" Архивирано 2010-05-16 на Wаyбацк Мацхине-у
• Квадриља: у Белом Манастиру 2009. Архивирано 2011-11-19 на Wаyбацк Мацхине-у и 2010. Архивирано 2010-09-15 на Wаyбацк Мацхине-у те у Осијеку 2010. Архивирано 2010-09-15 на Wаyбацк Мацхине-у