Обала Слоноваче
Република Цôте д'Ивоире Рéпублиqуе де Цôте д'Ивоире |
||||||
---|---|---|---|---|---|---|
|
||||||
![]() |
||||||
Главни град | Yамоуссоукро | |||||
Највећи град | Абидјан | |||||
Службени језици | француски | |||||
Демоним | Бјелокошћани | |||||
Влада | ||||||
- | Предсједник | Алассане Оуаттара | ||||
- | Премијер | Патрицк Ацхи | ||||
независност од Француске | ||||||
- | Датум | 7. аугуст 1960 | ||||
Површина | ||||||
- | Укупно | 322,460 км2 (68тх.) | ||||
Становништво | ||||||
- | Процјена за 2009 | 20,617.068 (5..) | ||||
- | Попис из 1998 | 15,366.672 | ||||
БДП (ППП) | процјена за 2010 | |||||
- | Укупно | 37.123 мрлд. $[1] | ||||
- | Пер цапита | 1.685 $[1] | ||||
БДП (номинални) | процјена за 2010 | |||||
- | Укупно | 23.635 мрлд. $[1] | ||||
- | Пер цапита | 1.073 $[1] | ||||
Гини (2002) | 44.6 средњи |
|||||
ХДИ | ▲ 0.484[2] Грешка: Погрешан унос • 163.. |
|||||
Валута | Западноафрички ЦФА франак (XОФ) | |||||
Временска зона | ГМТ (УТЦ+0) | |||||
- | Љети (ДСТ) | нема (УТЦ+0) | ||||
Позивни број | 225 | |||||
Wеб домена | .ци |
Обала Бјелокости[нб 1] (француски Цôте д'Ивоире [кот дивwаʁ]; службено Република Цôте д'Ивоире, франц. Рéпублиqуе де Цôте д'Ивоире), држава у западној Африци. Граничи с Либеријом и Гвинејом на западу, Малијем и Буркином Фасо на сјеверу те Ганом на истоку, а на југу излази на Гвинејски заљев, дио Атлантика. Сматра се једном од најпросперитетнијих земаља западне Африке, али је њен развој у посљедње вријеме успорен због политичке нестабилности.
![](http://178.128.105.246/cars-http-upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/89/Iv-map.png/220px-Iv-map.png)
Име јој долази од енглеског назива Иворy Цоаст који је послије прешао у све друге језике. У октобру 1985. влада Обале Слоноваче је затражила да све друге владе у свијету да као стандардни назив почну користити искључиво француски назив Цôте д'Ивоире, али то нигдје осим у самој Обали Слоноваче није прописано законом.
Иако су Европљани открили Обалу Слоноваче још у 15. вијеку, она није потакла неки интерес за колонизацију, па чак ни трговину робљем. Тек је Француска 1840-их, за вријеме почетка Утрке за Африку, почела стварати упоришта на обали. 1890-их је отпочео поход за ширење власти у унутрашњост, завршен тек 1917. Француска власт је стимулирала узгој какаа, каве и банана - што је стимулирало развој плантажа и долазак релативно великог броја европских досељеника.
Покрет за независност Обале Слоноваче је године 1944. под водством отпочео као синдикат црних радника на плантажима под водством Фелиxа Хоупхоета-Боигнyја који ће врло брзо одбацити радикалну реторику и постати први црни министар у француској влади. Године 1960. је Обала Слоноваче добила независност а Хоупхоует-Боигнy њен први предсједник. Залагање за очување блиских веза с Француском и инзистирање на капитализму довело је економског бума у 1960-им и 1970-их, често званог "Бјелокосно чудо". Хоупхоет-Боигнy је владао чврстом руком, а након његове смрти године 1993. насљедници нису били тако вјешти у чувању етничке равнотеже. Године 1999. је проведен државни удар, а годину дана касније на демократским изборима је предсједник постао Лаурент Гбагбо. Под његовом владом су се интензивирале вјерске напетости између кршћанског југа и муслиманског сјевера, чему је допринио и велики број гастарбајтера из других, претежно муслиманских, држава Западне Африке. Године 2002. је избила сецесионистичка побуна на сјеверу, у што се упетљала и француска војска. Криза је поновно ескалирала када је крајем 2010. Гбагбо одбио предсједничког резултате избора на којима је побиједио опозицијски кандидат Алассане Оуттара. То је довело до сукоба у којима је Гбагбо уз француску војну помоћ поражен и заробљен.
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ↑ У литератури се сусрећу и имена »Цôте д'Ивоире«, »Бјелокосна Обала«, »Обала Слоноваче« и др.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 „Цôте д'Ивоире”. Интернатионал Монетарy Фунд. Приступљено 21 Април 2010.
- ↑ „Хуман Девелопмент Репорт 2009. Хуман девелопмент индеx трендс: Табле Г” (ПДФ). Тхе Унитед Натионс. Приступљено 17 Оцтобер 2009.