Обала Слоноваче

Република Цôте д'Ивоире
Република Цôте д'Ивоире; Рéпублиqуе де Цôте д'Ивоире
Застава	Грб
	Положај Обале Бјелокости
Главни град	Yамоуссоукро; 6°51′0″Н, 5°18′0″W
Највећи град	Абидјан
Службени језици	француски
Демоним	Бјелокошћани
Влада
независност од Француске
Површина
Становништво
БДП (ППП)	процјена за 2010
БДП (номинални)	процјена за 2010
Гини (2002)	44.6; средњи
ХДИ	▲ 0.484; Грешка: Погрешан унос • 163..
Валута	Западноафрички ЦФА франак (XОФ)
Временска зона	ГМТ (УТЦ+0)
Позивни број	225
Wеб домена	.ци

Обала Бјелокости^{[нб 1]} (француски Цôте д'Ивоире [кот дивwаʁ]; службено Република Цôте д'Ивоире, франц. Рéпублиqуе де Цôте д'Ивоире), држава у западној Африци. Граничи с Либеријом и Гвинејом на западу, Малијем и Буркином Фасо на сјеверу те Ганом на истоку, а на југу излази на Гвинејски заљев, дио Атлантика. Сматра се једном од најпросперитетнијих земаља западне Африке, али је њен развој у посљедње вријеме успорен због политичке нестабилности.

Име јој долази од енглеског назива Иворy Цоаст који је послије прешао у све друге језике. У октобру 1985. влада Обале Слоноваче је затражила да све друге владе у свијету да као стандардни назив почну користити искључиво француски назив Цôте д'Ивоире, али то нигдје осим у самој Обали Слоноваче није прописано законом.

Иако су Европљани открили Обалу Слоноваче још у 15. вијеку, она није потакла неки интерес за колонизацију, па чак ни трговину робљем. Тек је Француска 1840-их, за вријеме почетка Утрке за Африку, почела стварати упоришта на обали. 1890-их је отпочео поход за ширење власти у унутрашњост, завршен тек 1917. Француска власт је стимулирала узгој какаа, каве и банана - што је стимулирало развој плантажа и долазак релативно великог броја европских досељеника.

Покрет за независност Обале Слоноваче је године 1944. под водством отпочео као синдикат црних радника на плантажима под водством Фелиxа Хоупхоета-Боигнyја који ће врло брзо одбацити радикалну реторику и постати први црни министар у француској влади. Године 1960. је Обала Слоноваче добила независност а Хоупхоует-Боигнy њен први предсједник. Залагање за очување блиских веза с Француском и инзистирање на капитализму довело је економског бума у 1960-им и 1970-их, често званог "Бјелокосно чудо". Хоупхоет-Боигнy је владао чврстом руком, а након његове смрти године 1993. насљедници нису били тако вјешти у чувању етничке равнотеже. Године 1999. је проведен државни удар, а годину дана касније на демократским изборима је предсједник постао Лаурент Гбагбо. Под његовом владом су се интензивирале вјерске напетости између кршћанског југа и муслиманског сјевера, чему је допринио и велики број гастарбајтера из других, претежно муслиманских, држава Западне Африке. Године 2002. је избила сецесионистичка побуна на сјеверу, у што се упетљала и француска војска. Криза је поновно ескалирала када је крајем 2010. Гбагбо одбио предсједничког резултате избора на којима је побиједио опозицијски кандидат Алассане Оуттара. То је довело до сукоба у којима је Гбагбо уз француску војну помоћ поражен и заробљен.