Омишаљ - Цастелмусцхио (тал.Кастелмускјо, Мосцхау, њем,) је средњовјековни градић, опћина и лука на сјевероистоку отока Крка на Кварнеру. има 1.790 становника, а скупа с туристичким насељем Њивице опћина има 2.998 становника. Административно припада Приморско-горанској жупанији.
Омишаљ лежи на сјевероисточнној страни отока око 80 м високог стрмог брда изнад мора, на унутрашњој страни Омишаљског залљева. Из Омишља се нуди лијеп поглед на Ријечки залљев и Опатијску ривијеру, стрме обале Цреса и оближњу разведенеу обалу Крка.
Подручје се састоји од два дијела. Стари дио је на брду. Нови, обални дио с хотелским комплексом и вилама је цестама повезан са старим дијелом, а оне са сјеверне стране воде кроз борову и чемпресову шуму, а са источне стране кроз насаде маслина.
Простран и широк Омишаљски залљев је изложен једино сјевероисточнимвјетровима (бура) те пружа добар заклон за веће бродове. Источна обала залљева, која се пружа дуж полуотока је претежно гола, стрма и гребенаста, док је западна обала ниска.
У пристаништу, које се налази на крају Омишаљског залива у овалној ували Песје, лежи каменит мол, на крају кога стоји свјетионик са свјетлосним сигналом: Б Бл 4с. Дуж мола лако пристају пловила з газом од 1,5 до 2 метра. Лука је заштићена пред свим вјетровима осим сјевероисточног, који зна проузрочити велике валове. У заљеву Песје постоји такођер марина, с преко 200 везова на мору и 60 мјеста на обали. Највећа дубина мора у марини је до 3,5 метра.
Претпоставља се да је у праповијесном раздобљу ту била либурнска градина, а I. ст, на дну заљева Римљани граде насеље Фулфинум, ветерана флавијевске династије с термом, а на рубу насеља подигнута је палеоршћанска базилика из V. стољећа. Провалом Славена у VII. ст. престаје живот у Фулфину.
Средњовјековни Омишаљ се први пут спомиње у XII. ст. као Цаструм Мусцули (од лат.ад мусцули - мјесто шкољака) па отуд и тал. назив Цастелмусцхио. У том стољећу је сједиште крчких феудалаца Франкопана гдје граде каштел на брду (80 м н/в) који доминира над улазом у Бакарски заљев. Касније су се проширили на копно (Трсат, Бакар, Краљевица, Цриквеница, Нови) те према унутрашњости. Иван Кукуљевић спомиње како је Иван Франкопан допустио досељавање у Омишаљ неколико породица Морлака из Морлакије (Велебита) и додијелио им њиве и пашњаке. Крк је у то вријеме центар глагољаштва (Башћанска плоча).
.jpg)
.jpg)
