Опип

Додир или опип је сложени скуп више осјетила од којих нека имају посебне живчане завршетке у кожи, мишићима и другдје, а реагирају на разнолике подражаје и преносе примљене дојмове мозгу да их даље преради. Осим што представља својеврсну допуну виду, окусу и мирису, често се на њега ослањамо да провјеримо истинитост онога што ти осјети сугерирају, а може да се надомјести и неки други осјет (нпр. Браиллеово писмо које слијепима омогућава читање додиром прстију.).

Осјетни органи за додир су распрострањени по читавом тијелу. Додир је осјетљив како на промјену температуре, тако и на бол. Такођер нам даје и осјећај простора. Осим тога, дјелује као сустав раног упозорења људском тијелу – осјет топлине и боли често говори нашем мозгу да нам је тијело у опасности прије него што смо је свјесни, па ће тијело одмах реагирати како би се заштитило.

Многа су истраживања покушала открити како осјет додира дјелује, открило се да сваки живчани завршетак има властито рецептивно поље – подручје коже које се подражује како би се дјеловало на тај живац. Обавијести о додиру путују од осјетних завршетака, преко живчаних влакана, соматских живаца до средишњег живчаног сустава. Рецепторска поља разликују се у ступњу осјетљивости и овисе о концентрацији живчаних завршетака у различитим дјеловима коже

Осјетна подручја за топло и хладно су међусобно повезана, али и одвојена осјетна подручја за регистрацију промјена у температури околине. Додир објекта доводи до осјета температуре, а хоћемо ли осјетити топло или хладно овиси о температури подражаја, и у мањој мјери о температури коже. Осјети за температуру су релативни: када је температура нашег тијела нормална можемо перципирати кожу друге особе као топло, но када имамо повишену температуру кожа друге особе може нам се учинити хладном.

У кожи постоје двије врсте термичких рецептора: за топло и за хладно. Рецептори за хладно су смјештени ближе површини, а за топло нешто дубље у кожи. Рецептори за топло се активирају при повећању температуре коже - када кожна температура постане већа од 30 °Ц (особито дјелују при температури од 39-40 °Ц), а за хладно при смањењу температуре – када је температура коже мања од нормалне (36 °Ц), при 25-27 °Ц.

Но, ако у исто вријеме подражимо и топле и хладне рецепторе осјетит ћемо само топлину. Ако се температура коже повиси изнад 44 °Ц или снизи испод 17 °Ц активирају се рецептори за бол.