Панамá
Ово је чланак о главном граду Панаме. За остала значења израза Панама, види Панама (разврставање). Панамá
| |
|---|---|
 | |
| Координате: 8°59′Н 79°31′W / 8.983°Н 79.517°W | |
| држава |  Панама
|
| Провинција | Панамá |
| Основан | 1519.[1] |
| Власт | |
| - градоначелник | Јосé Луис Фáбрега |
| Површина | |
| - Укупна | 107 км²[2] |
| Висина | 2 м[2] |
| Становништво (2020.) | |
| - Град | 430,299[1] |
| - Густоћа | 4,040 стан./км²[1] |
| Временска зона | УТЦ+5 (УТЦ) |
| Позивни број | 507[1] |
| Карта | |
  Панамá | |
Панамá (шпањолски: Циудад де Панамá) је град од 430,299 становника[1] на југу Панаме у којој је главни град.
Он је и административни центар Провинције Панамá и Дистрикта Панамá (метрополитанског града) који има 1,206,774 становника и површину од 2,031 км².[2]
У метрополској Панами живи 2 / 5 становника државе који осим у центру живе и у градовима Сан Мигуелито, Тоцумен, Арраијáн и Анцóн.[3]
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Град се налази на најужем дијелу Панамске превлаке, поред излаза Панамског канала на Панамски заљев Тихог оцеана.[3]
Хисторија
[уреди | уреди извор]
Панаму је основао 15. аугуста 1519. у име краља Фернанда II, капетан генерал и гувернер Копненог краљевства (Реино де Тиерра Фирме) - Педро Ариас Де Áвила, на мјесту рибарског села Цуева индијанаца под именом Нуестра Сеñора де ла Асунциóн де Панамá.[4]
Име Панама на језику Цуева индијанаца значи пуно риба.[3]
Брзо је израстао у политички и религијски центар колонија Новог свијета. Добро је напредовао све док су се са андских земаља сљевале златне полуге до његове луке, које су одатле коњима и мазгама ношене преко превлаке до Портобела на карипској обали за транспорт бродовима у Шпањолску. Запао је у кризу након сталних пљачкашких напада енглеских гусара и пирата, који су онемогућили комуникацију.
Францис Драке је чак 1595. подузео (неуспјешну) кампању преко превлаке на град. То је ипак успјело Хенрy Моргану 1671. који га је потпуно разорио и запалио.[3]
Нови добро утврђени град (Панамá Нуево), ког данас зову Цасцо Виејо (Стара утврда) дао је саградити 1674. шпањолски конквистадор Алонсо Мерцадо y Виллацорта, 8 км југозападно од старог разореног Панамá Виеја.[3]
Након пресељења град је постепено изгубио политички и економски значај. Од 1751. је као и читава Панамска превлака саставни дио Вицекраљевства Нова Гранада, а од 1820-их Велике Колумбије (и њезиних насљедница) све до 1903. кад је Панама прогласила независност.[3]
На иницијативу Симóна Болíвара у граду је у јулу 1826.одржан Амфиктионски конгрес, нуклеус из ког је касније настала Организација америчких држава.[4] Жељезничка пруга до Цолóна довршена је 1855.[4] Каснији конгреси латиноамеричких земаља одржани су 1939. и 1959.[3]
Французи су 1880. започели искапати Панамски канал, (довршен 1914.) који су од 1904. преузели Американци.[4] Од те је године Војска Сједињених Америчких Држава управљала градом до 1936., а након тог над Зоном канала све до 1999.[4] Истовремено са изградњом канала Американци су изградили водовод и канализацију, који су до 1942. били и власништво Сједињених Америчких Држава.[3]
Од кад је започела градња канала нагло се проширио и постао козмополитски град модерних хотела, кабареа, ноћних клубова, али и град бројних сиротињских квартова (касније дјеломично санираних).[3]
Град је поновно постао вијест дана 1989. кад је Америчка војска извршила Инвазију на Панаму и ухапсила тадашњег предсједника Мануела Нориегу.[3] Истовремено са инвазијом десиле су се и бројне пљачке по граду.[3]
Сувремени град
[уреди | уреди извор]Данашња Панама је град бројних модерних пословних небодера, два велика универзитета; Националног (основан 1935.) и Санта Марíа ла Антигуа (1965.) Постоји низ академија, библиотека, музеја и истраживачких института као што је Меморијални лабораториј за тропску и превентивну медицину Горгас из 1928. и Смитхсониан Тропицал Ресеарцх Институте из 1923.[3]
Град има и пуно зелених површина, унутар града је то Метрополитан парк, а дуж канала су то национални паркови; Цамино де Цруцес и Соберанíа, који штите добар дио тропских прашума.[3]
Знаменитости
[уреди | уреди извор]| Археолошки локалитет Панамá Виејо и хисторијски центар града Панамá | |
|---|---|
 Свјетска баштина – УНЕСЦО | |
 | |
| Панама | |
| Регистриран: | 1997. (21. засједање) |
| Врста: | Културно добро |
| Мјерило: | ии, ив, ви |
| Угроженост: | но |
| Референца: | УНЕСЦО |
Панама има пуно грађевина из колонијалних времена, као што је катедрала, чија је градња почела 1673. (рестаурирана 2003.) и цркву св Фрање.
Обновљени хисторијски центар града - Цасцо Виејо, уврштен је 1997. на УНЕСЦО-ву Листу свјетске баштине у Америци. То је проширено 2003. уврштењем разорене Стар�� Панаме (Панамá Виејо) која је данас популарна туристичка атракција.[3]
Археолошко налазиште Панамá Виејо простире се на 32 хектара, поред рушевина камених зграда суда, катедрале из колонијалних времена у њему се налазе и претколумбовски остатци Цуева индијанаца.[5] Археолошки докази оргиналног распореда улица и позиција вјерских и свјетовних грађевина у Старој Панами, свједоче о тадашњем планирању[5]
Инжињерци су искористили геоморфологију полуотока на који су преселили Нову Панаму (Цасцо Виејо) и то допунили бедемима и тако комплетно окружили полуоток. Простор унутар бедема изграђен је са ортогоналним распоредом улица различите ширине, и централним тргом.[5] Унутар тог града налазе се грађевине од 17. вијек до 20. вијека. Поред цркава и петоро бродне катедрале, ту су и палаче; Гувернера (крај 17. вијека), Вијећнице, Музеја канала (оргинално Гранд хотел) и Суда.[5]
Ту се налази и Салóн Боливар, посљедни преживјели дио самостанског комплекса 17 / 18. вијек) у ком је Болíвар одржао свој конгрес.[5]
Привреда и транспорт
[уреди | уреди извор]Привреда града понајвише се базира на финанцијском сектору (банке, осигурања) и активностима везаним уз канал.
Од индустрије има рафинерију нафте, ваљаоницу челика, пивовару и творнице текстилне и дрвне индустрије.[3]
Панамска лука простире се на југозападу у сусједном граду Балбои. Са Цолóном на сјеверу повезан је каналом, пругом и аутопутм, са Давидом на западу и Цхепом на истоку Панамеричким аутопутом.[3]
Град има два интернационална аеродрома у Алброоку, западно од града, и у Тоцумену, 27 км сјевероисточно од центра.[3]
Побратимски градови
[уреди | уреди извор]Панама има побратимске уговоре са слиједећим градовима[6];;
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Циудад де Панамá ин Панамá” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 20.1.2023.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 „Панама: Административе Дивисион” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 20.1.2023.
- ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 „Панама Цитy” (енглески). Енцyцлопаедиа Британница. Приступљено 20.1.2023.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 „Хисториа” (шпањолски). Муниципио де Панамá. Приступљено 21.1.2023.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 „Арцхаеологицал Сите оф Панамá Виејо анд Хисториц Дистрицт оф Панамá” (енглески). Енцyцлопаедиа Британница. Приступљено 20.1.2023.
- ↑ „Систер цитиес оф Панама” (енглески). Систерцитy. Приступљено 20.1. 2023.
