Поиссонов омјер

Поиссонов омјер или Поиссонов коефицијент (ознака: υ) се одређује као омјер попречног смањења и уздужног продуљења неког материјала приликом влачног испитивања на кидалици. Био би једнак 0,5 ако се обујам тијела приликом растезања не би промијенио. Добио је назив према Симéону Поиссону (1781. – 1840.), француском физичару и математичару. Ако се материјал тлачи у смјеру једне оси, онда се он шири у смјеру друге двије оси. ^[1]

Већина материјала има Поиссонов омјер у подручју од 0 до 0,5. Челик и тврди полимери имају Поиссонов омјер око 0,3. Гума има готово вриједност 0,5, док за плуто износи 0. За Поиссонов омјер вриједи: ^[2]

${\displaystyle \nu =-{\frac {d\varepsilon _{\mathrm {trans} }}{d\varepsilon _{\mathrm {axial} }}}=-{\frac {d\varepsilon _{\mathrm {y} }}{d\varepsilon _{\mathrm {x} }}}=-{\frac {d\varepsilon _{\mathrm {z} }}{d\varepsilon _{\mathrm {x} }}}}$

гдје је:

${\displaystyle \nu }$ - Поиссонов омјер,

${\displaystyle \varepsilon _{\mathrm {trans} }}$ - попречно (трансверзално) сужење или скупљање

${\displaystyle \varepsilon _{\mathrm {axial} }}$ - уздужно (аксијално) продуљење .

На молекуларном нивоу, Поиссоново дјеловање настаје због малог помицања између молекула и истезања молекуларних веза унутар кристала материјала, те прилагодбе напрезању. Када се кемијска веза истезне у смјеру силе која ју развлачи, онда се окомито на смјер дјеловања силе кемијске везе скраћују. То се догађа на многобројним мјестима унутар кристала и тако настаје та појава. ^[3]

Поиссонов омјер има највећи утјецај на проток флуида под великим тлаком. Када је флуид унутар цијеви под великим тлаком, цијев се шири. Због Поиссоновог дјеловања догодит ће се да ће промјер цијеви повећати, а по дуљини цијеви ће се примјетно скратити, што може утјецати на спој цијеви, те напрезања у споју могу довести до оштећења или деформације, а понекад и до лома материјала. ^[5]

Плуто се употребљава као чеп за боце управо из разлога што му је Поиссонов омјер једнак 0. Дио плута који је већ у грлу боце, неће вршити напрезање на дио плута који је изван грла боце, па се лагано може даље плуто утиснути, будући да треба савладати само силу трења. Када би чеп био од гуме, дио који је унутар грла боце би створио велику силу, па би утискивање таквог чепа било изузетно тешко. ^[6]