Прва књига о Самуелу

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Хебрејски списи

Нови свет превод Светог писма
уреди

1.књига Самуелова је девета по реду књига у Библији. Она говори о томе како је 1117.пне. дошло до значајне промене у националној организацији Израела. Именован је први људски краљ. То се догодило док је Самуел служио као наименовани пророк Јехове Бога у Израелу. Иако је то унапред знао и прорекао, промена на монархију коју је захтевао народ Израела, дошла је као шамар Самуелу. Будући да је био предан Јеховиној служби од рођења, Самуел је унапред видео катастрофалне последице за суприпаднике Божје свете нације. Самуел је попустио пред њиховим захтевима само на Јеховину заповест. Затим је говорио и записао у књигу шта ће по праву да припада краљу и која ће овлашћења да има над народом (1.Сам.10:25[1]). Тако је дошла крају ера судија и започела је ера људских краљева која ће видети како се Израел уздиже до силе без преседана, само да би коначно пао у немилост и био растављен од Јеховине наклоности.


Назив и писац

[уреди | уреди извор]

Име Самуел значи ‘’Име Божје’’ и он је заиста био истакнут као подупиратељ Јеховиног имена у тим данима. Изгледа да је Самуел написао прва 24 поглавља књиге. Онда су, након његове смрти, Гад и Натан наставили писање, довршавајући последњих неколико година записа до Саулове смрти. На то је указано у 1.Дневника (Летописа) 29:29, где стоји:’’Дела краља Давида, од почетка до краја, забележена су у записима видеоца Самуила, у записима пророка Натана и у записима видеоца Гада.’’. За разлику од књига Краљева и Дневника, Самуелове књиге практично уопште не указују на раније записе и зато су Давидови савременици Самуел, Гад и Натан потврђени као писци. Сва тројица су заузимала одговорна места као Јеховини пророци и супротстављали су се идолопоклонству које је узимало маха у нацији.


Две књиге Самуелове првобитно су биле једна свеска. Подељен је у две књиге у грчкој Септуагинти. Прва Самуелова била је названа Прва о Краљевствима. Ту поделу и име прихватила је латинска Вулгата и она се наставља у католичким Библијама све до данас. Да су 1. и 2. Самуелова првобитно сачињавале једну књигу видљиво је из масоретске белешке за 1.Самуелову 28:24 која каже да је тај стих у средини Самуелове књиге. Изгледа да је та књига била завршена око 1078.пне. Зато Прва Самуелова вероватно обухвата раздобље од нешто више од сто година, од око 1180. до 1078.пне.


Постоје обилни докази о тачности записа. Географске локације одговарају описаним догађајима. Занимљиво је да је Јонатанов успешни напад на филистејски гарнизон у Михмашу, који је водио до потпуног разбијања Филистејаца, у првом светском рату поновио официр британске војске[2], који је, како се извештава, разбио Турке следећи оријентире описане у Самуеловом запису (14:4-14.

Међутим, постоје још снажнији докази за надахнуће и аутентичност књиге. Она садржи изразито испуњење Јеховиног пророчанства да ће Израел захтевати краља ( 5.Мојс. 17:14; 1.Сам.8:5). Годинама касније Хошеа (Осија) је потврдио њен запис, цитирајући Јехову како говори: ’’Дао сам ти краља у свом гневу и узећу га у својој јарости’’ (Хош.13:11). Петар је указао на то да је Самуел био надахнут као пророк који је указивао на Исусове дане (Дела 3:24). Павле је цитирао 1.Самуелову 13:14 када је укратко износио врхунце историје Израела. (Дела 13:20-22). Сам Исус је означио извештај као аутентичан када је питао фарисеје свог времена: ’’Нисте ли читали шта је учинио Давид када су он и људи са њим огладнели?’’ Затим је испричао извештај о томе како је Давид затражио хлебове приноса (Мат.12:1-4; 1.Сам. 21:1-6). Езра који је писао 1.и 2. Дневника (Летописа) такође је прихватио извештај Самуелове књиге као аутентичан (1.Днев.29:29). Будући да је то изворни извештај о Давидовим активностима, свако спомињање Давида кроз цела Писма потврђује да је Самуелова књига део Божје надахнуте Речи. На неке од њених догађаја се указује чак и у натписима Давидових псалама, као код Псалма 59 (1.Сам.19:11), Псалма 34 (1.Сам.21:13,14) и Псалма 142 (1.Сам.22:1; 24:1,3).

  1. "Онда је Самуило објавио народу права која ће имати краљ и записао их у књигу коју је ставио пред Јехову. Затим је Самуило отпустио цео народ и свако је отишао својој кући."
  2. Мајор Вивиан Гилберт, Тхе Романце оф тхе Ласт Црусаде, 1923, стране 183-186.