Слуњ
Слуњ | |
|---|---|
 Градина Зринских и Франкопана | |
  Слуњ | |
| Координате: 45°07′Н 15°35′Е / 45.11°Н 15.59°Е | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Карловачка |
| Управа | |
| • Градоначелник | Иван Боговић (ХДЗ) |
| Становништво | |
| • Укупно | 5,019 |
| Временска зона | УТЦ+1 (ЦЕТ) |
| • Љети (ДСТ) | УТЦ+2 (ЦЕСТ) |
| Поштански број | 47240 |
| Позивни број | 047 |
| Регистарска ознака | КА |
Слуњ је град у Хрватској, који представља средиште регије Кордуна.
Географија
[уреди | уреди извор]Слуњ је град смјештен на обалама ријека Слуњчице и Коране. Кроз њега пролази главна магистрална цеста која води према Плитвичким језерима и средњем и јужном Јадрану. Слуњ и околица заузимају површину од 401 км2.
Градска насеља
[уреди | уреди извор]
Слуњ се састоји од 66 насеља: Араповац, Бандино Село, Благај, Буковац Перјасички, Црно Врело, Цвијановић Брдо, Цвитовић, Чамеровац, Доња Глина, Доња Височка, Доње Примишље, Доње Табориште, Доњи Церовац, Доњи Фурјан, Доњи Кремен, Доњи Лађевац, Доњи Никшић, Доњи Полој, Доњи Поповац, Дубраве, Глинско Врело, Горња Глина, Горња Височка, Горње Примишље, Горње Табориште, Горњи Церовац, Горњи Фурјан, Горњи Кремен, Горњи Лађевац, Горњи Никшић, Горњи Поповац, Гробник, Јаме, Кланац Перјасички, Коса, Косијер Село, Кутања, Кузма Перјасичка, Лађевачко Селиште, Лаповац, Лумбарденик, Мали Вуковић, Мариндолско Брдо, Миљевац, Мјесто Примишље, Ново Село, Павловац, Подмелница, Поље, Рабиња, Салопек Луке, Саставак, Слуњ, Слуњчица, Снос, Спаредњак, Стојмерић, Суваја, Шливњак, Точак, Тржић Примишљански, Вељун, Вељунска Глина, Вељунски Понорац, Видекић Село, Запољак и Зечев Варош.
Становништво
[уреди | уреди извор]Пописом 2011. године евидентирано је укупно 5 019 становника.
| година пописа | укупно | Хрвати | Срби | Југославени | остали |
|---|---|---|---|---|---|
| 2001. | 6.096 | 5.305 (87,02%) | 575 (9,43%) | 0 (0%) | 216 (3,54 %) |
| 1991. | 18.962 | 12.091 (63,76%) | 5.540 (29,21%) | 239 (1,26%) | 1.092 (5,75%) |
| 1981. | 21.732 | 13.025 (59,93%) | 6.412 (29,50%) | 1.815 (8,35%) | 480 (2,20%) |
| 1971. | 25.835 | 16.037 (62,07%) | 9.383 (36,31%) | 206 (0,79%) | 209 (0,80%) |
Вјера
[уреди | уреди извор]Према попису из 2001. године у Слуњу живи:
- Римокатолика - 5262 становника
- Гркокатолика - 1 становник
- Православаца - 13 становника
- Муслимана - 42 становника
- Адвентиста - 5 становника
- Евангелиста - 1 становник
- Јеховиних свједока - 3 становника
- Кристопентекостна - 1 становник
- Остали - 1 становник
- Агностика и неизјашених - 173 становника
- Атеиста - 30 становника
- Непознато - 50 становника
Народност
[уреди | уреди извор]Према попису из 2001. године у Слуњу живи:
- Хрвата - 5305 становника
- Албанаца - 23 становника
- Босанаца - 4 становника
- Црногораца - 2 становника
- Мађара - 5 становника
- Македонаца - 1 становник
- Њемаца - 1 становник
- Руса - 2 становника
- Словенаца - 1 становник
- Срба - 575 становника
- Осталих - 9 становника
- Непознато - 37 становника
Повијест
[уреди | уреди извор]Слуњ се први пута спомиње у 12. стољећу, а о бурним прошлим временима свједоче и данас зидине Старог франкопанског града саграђеног на каменој узвисини изнад ријеке Слуњчице. Стари град повијесно је средиште феудалног властелинства кнезова Крчких-Франкопана, а први пут се спомиње у 15. стољећу. Под његовом заштитом развија се насеље и оснива фрањевачки самостан на другој обали Слуњчице. Током 16. стољећа насеље пропада у турским ратовима, а феудални град се претвара у граничну обрамбену утврду. Поткрај 17. стољећа насеље се обнавља и развија у данашњи град Слуњ. Занимљиво је раздобље Слуња за вријеме краткотрајне француске владавине од 1809.-1813. године који је тада био најисточнији гранични дио Наполеоновог империја. . У то вријеме градиле су се цесте, мостови преко ријека те житни магазини потребни за војне сврхе. Као свиједок тог времена и данас стрше зидине Наполеоновог магазина.
За вријеме распада СФРЈ се Слуњ, као већински хрватска опћина, нашао окружен опћинама с већински српским становништвом, чије се становништво побунило и формирало Републику Српску Крајину. За вријеме рата у Хрватској Слуњ је био одсјечен од хрватског територија, те су га крајем 1991. заузеле крајинске снаге потпомогнуте с ЈНА. Избјегло хрватско становништво је уточиште пронашло у сусједној БиХ, гдје им је помогао Фикрет Абдић. Слуњ се под хрватску власт вратио 1995. за вријеме Операције Олуја.
Господарство
[уреди | уреди извор]Ратна разарања и вишегодишња србо-четничка окупација слуњског подручја (1991-1995), нанијели су уз људске жртве и велика материјална разарања. Након ослобођења Слуња у коловозу 1995. године затечени су опустошени, уништени и оштећени стамбени и пословни простори те инфраструктура. Прво се започело с обновом обитељских кућа и станова те инфраструктуре како би се омогућио повратак становништва, а тек потом је слиједио опоравак господарства који траје све до данашњих дана.
Данас је на подручју Града Слуња евидентирано цца. 100 различитих обрта и око 50 трговачких друштава који се баве претежито услужном дјелатношћу, а највише их је из подручја угоститељства и трговине. Производна дјелатност је, у односу на пријератно стање, заступљена у врло малој мјери.
Град Слуњ свој господарски развој види кроз даљњи развој туризма, пољопривреде, обртништва те еколошки чисте индустрије, будући да управо за те дјелатности има одређене предиспозиције и природне ресурсе. Како би се на најбољи начин спознале предности и могућности даљњег развоја, Град Слуњ је израдио Стратегију господарског развоја Града Слуња за раздобље од 2004. до 2007. године којом је утврђено тренутно стање господарства, те су предложене мјере и активности помоћу којих је могуће постићи даљњи одрживи развој заједнице.
Рурална (сеоска подручја) су годинама стагнирала у свом развоју чему је допринијела и девастација тих подручја у рату. Како би се потакнуо развој пољопривреде на овим подручјима Град Слуњ је, осим улагања у инфраструктуру, потицајним мјерама помогао у њеном развоју. Увидјевши важност потпоре пољопривредним господарствима, Град и даље наставља исто кроз Програм потицања развитка пољопривреде у 2006. години, којим се предвиђају одређене потицајне мјере (суфинанцирања, бесповратне потпоре) како би се подупрле одређене активности везане уз развој пољопривредне производње, а тиме и стварање предувјета за бављење сеоским туризмом.
Осим пољопривреде, Град Слуњ има природне и културне ресурсе које је могуће валоризирати у циљу развоја туризма. За сада је у Слуњу бављење туризмом активно само у вријеме туристичке сезоне, а везано је углавном уз транзитни туризам, односно смјештај туриста који су на пропутовању до својих крајњих одредишта. Од битних планираних активности Града истиче се активирање воденичарског насеља Растоке као средишта туристичке понуде, рестаурација и садржајно опремање Старог Града Слуња, те евентуална изградња спортско-рекреацијског центра ��астоке и туристичког насеља Табориште у циљу добивања цјеловите туристичке понуде. Слуњ има могућности оријентирати се на различите врсте туризма: сеоски, спортско-рекреативни, спортско-ловни, спортско-риболовни, културни и др.
У Граду Слуњу постоји такођер Индустријска зона Горње Табориште у којој је могуће обављати разне производне дјелатности које задовољавају еколошке стандарде, као и разне сервисне и занатске дјелатности. Према досадашњим финанцијским могућностима Град је уложио одређена средства у комунално опремање исте. Планира се и формирање нове зоне мале привреде као и пословне зоне уз предвиђену заобилазницу Града.
Град Слуњ посебну пажњу посвећује развоју подузетништва на свом подручју, а посебно су добродошла улагања и инвестирања подузетника чиме би се потакнуло запошљавање и цјелокупни развој господарства Града. Такођер, како се Слуњ налази на подручју од посебне државне скрби, за садашње и будуће подузетнике постоје одређене порезне олакшице и погодности. Важно је истакнути и повољан прометни положај Слуња, његову добру прометну повезаност и релативно малу удаљеност од великих градских и пословних средишта.
Славни људи
[уреди | уреди извор]- Милан Нералић, први хрватски освајач олимпијске медаље
- Милан Вујаклија, српски лингвист и лексико
- Милан Нералић, први хрватски спорташ који је наступио на Олимпијским играма и освојио медаљу из мачевања (Париз 1900, за Аустрију).
- Јоцо Тарабић, судионик народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије
- монс. Миле Боговић, рођен у Церовцу, хрватски бискуп - први бискуп госпићко-сењске бискупије
- Драган Хазлер, хрватски знанственик, политичар и добротвор, предсједник Хрватске академије знаности и умјетности у диаспори те доградоначелник Слуња.
- Томо Медвед, умировљени бригадни генерал Хрватске војске, актуални министар бранитеља у Влади Републике Хрватске.
- Јелица Павличић–Штефанчић, хрватска атлетичарка
Споменици и знаменитости
[уреди | уреди извор]
- Споменик хрватским бранитељима
- Стари град Словин
- Наполеонов магазин
- Војни полигон "Еуген Кватерник"
Образовање
[уреди | уреди извор]- Основна школа Слуњ
- Средња школа Слуњ (економска, рачунарски техничар, опћа гимназија, обртничка)
- Пучко отворено училиште Слуњ
Култура
[уреди | уреди извор]У граду Слуњу нема културе.
Спорт
[уреди | уреди извор]- НК Слуњ
- МНК Дренак
- РК Дренак
- Мото клуб Поскок Слуњ Архивирано 2012-08-02 на Wаyбацк Мацхине-у
