Соттомарина
Соттомарина | |
---|---|
Координате: 45°12′53″Н 12°17′41″Е / 45.21472°Н 12.29472°Е | |
Држава | Италија |
Регија | Венето |
Површина | |
• Укупно | 1,5 km² |
Становништво | 20.000 |
• Густина | 13.333/km² |
Соттомарина је пјешчани оток у Венецијанској лагуни и фразионе града Цхиоггие, позната туристичка дестинација у Венету.
Географија
[уреди | уреди извор]Соттомарина је задњи пјешчани оток на југу, у продужетку Пеллестрине која затвара Венецијанску лагуну. Оток има трокутасти облик, дуг је 5,5 км, а широк просјечно 300 м. Од Венеције је удаљен 22 км.[1] Већи дио Соттомарине су дуге пјешчане плаже смјешене на источној, јадранској обали отока. Насеље је подигнуто на обали окренутој према лагуни и Цхиогги, с којом је повезана бројним мостовима попут Венеције. Данашња Соттомарина је ладањско насеље с више од 60 хотела и 17 кампова, те бројним објектима намјењеним купачима. На јужној страни отока налази се парковна зона коју затвара ријека Брента која ту утјече у Јадранско море. У старој језгри има неколико средњовјековних цркава.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Соттомарина је насеље још и римских времена, у 7. вијеку звала се Цлодиа минор (Цхиоггиа се звала Цлодиа мајор), а насељем је управљао трибун. С Цхиоггиом је творила једну комуну и била је повезана каменим мостом, а имала је и бројне цркве, болницу и каштел с торњем. Насеље је разорено 1379. за вријеме Рата за Цхиоггиу, између Републике Генове и Млетачке Републике. Након тога оток је напуштен и терен је постао мочваран због сталних поплава Јадрана и Бренте.
Поновно је насељена у 17. вијеку, а стање се још више побољшало у 18. вијеку изградњом Муразза којим је источна (јадранска) обала отока ојачана валобраном зиданим од великих камених блокова (то је направљено и на сусједном отоку Пеллестрини). Велико побољшање направљено је крајем 19. вијека када је премјештено корито ријеке Бренте и 1930. изградњом бране јужно од луке у Цхиогги (Сан Фелице), тако да је се оток почео повећавати за око 3,0 метара годишње.[1]