Супетар
Супетар | |
---|---|
![]() Супетар, ведута с мора | |
Координате: 43°23′Н 16°33′Е / 43.38°Н 16.55°Е | |
Држава | ![]() |
Жупанија | Сплитско-далматинска |
Управа | |
• Градоначелник | Тончи Киригин |
Становништво | |
• Укупно | 3,889 |
Временска зона | УТЦ+1 (ЦЕТ) |
• Љети (ДСТ) | УТЦ+2 (ЦЕСТ) |
Поштански број | 21400 |
Супетар је град у Хрватској, смјештен на отоку Брачу гдје представља највеће насеље. Административно припада Сплитско-далматинској жупанији.
Географија
[уреди | уреди извор]Супетар се налази на сјеверној обали отока Брача.
Повијест
[уреди | уреди извор]Године 1614. насеље броји 160 душа од причести, 1637. око 200, 1668. 230, а 1697. око 300 становника. У 18. стољећу становништво нагло расте. Супетар 1705. има 324 становника, 1712. 333, 1738. око 535, 1760. 850, а 1764. већ 903 становника. Због наглога пораста пучанства Супетар губи одлике руралнога насеља и поприма слику смишљене градње у којој се уз обалу подижу барокне зграде и тиме стварају сви предувјети да у 19. стољећу постане оточно управно средиште. Томе је придонијела и градња цркви. Првотна жупна црква посвећена патрону светом Петру саграђена је 1604. године. Уништио ју је пожар 1729., па су ју пучани наканили обновити будући да је племство имало своју посебну црквицу посвећену светом Мартину. У ту сврху скупили су се главари обитељи и таксирали свакога појединог за градњу нове жупне цркве. Саграђена је 1733. године. Обновљена је у барокном стилу, а од старе су сачувана три портала профилирана вијенцем и украшена барокним киповима Бога Оца и алегоричним женским ликовима дуге коврчаве косе са штитовима у руци. Новосаграђену цркву посветио је хварски бискуп Бонајути 1738., али је због даљњега пораста становништва и та постала премалена па су ју Супетрани обновили и проширили чиме је добила данашњи изглед. Довршена је 1887., а хварски бискуп Царев посветио ју је девет година касније.
Приватна основна школа за мушку дјецу у Супетру отпочела је с радом 1823. године, а водио ју је мјесни жупник до 1869. када је основана државна мушка и женска школа. Настава на хрватском језику у објема школама уведена је 1871. године. Супетар је 1873. године имао опћинскога лијечника, љекарника и три примаље.
Администрација и политика
[уреди | уреди извор]Економија
[уреди | уреди извор]Демографија
[уреди | уреди извор]Култура и Спорт
[уреди | уреди извор]Образовање
[уреди | уреди извор]- Основна школа Супетар
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Корисне информације
[уреди | уреди извор]Супетар је са Сплитом повезан директном трајектном линијом. Трајекти из Сплита и Супетра полазе по 10-15 пута дневно, а љети и много чешће.
Извори
[уреди | уреди извор]- Брачки зборник бр. 6, Дасен Врсаловић-Повијест отока Брача, Скупштина опћине Брач, Супетар 1968.