Толтеци

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Толтеци (синг. Толтек) (остали називи: Толтец, Толтеца, Толтеца-Цхицхимеца) су стари индијански народ, вјеројатно из групе Цхицхимец, који је средишњим Мексиком доминирао између 10. и 12. стољећа.

Језично су били сродни Нахуатлан Индијанцима, односно бијаху сродни Азтецима. Точно вријеме њихова досељења са сјевера, још је прилично мутно, међутим предаја тврди да су се доселили у 7. стољећу под водством Миxцоатла.

Били су мајстори архитектуре, вјешти у култивирању кукуруза, граха, памука и других култура. Одјећа им је била памучна, састојала се од прегача, вјеројатно истих оних које су Азтеци називали маxтатл, еx у Маyа или тапарабо код Qуицхé Индијанаца, а на ногама сандале од енекена (хенеqуен). Жене су имале безрукавни хуипил, и енагуас, хаљине од памука. Ратник Толтек носио је заштитни оклоп пуњен памуком, а од оружја сулице и ратне кијаче са вршцима од опсидијана. Палаче и куће бијаху од камена, а познавали су и парне купељи (темасцал).

Толтеци су били многобошци, а Тлоqуе Нахуаqуе створитељ је свијета. Мит спомиње и дивове Qуинамес која су уништила стара племена Олмеци и Xицаланца.

Њихово име произлази од њиховог урбаног центра Толлáн које означава мјесто /гдје расте/ трска ("јунто ó церца дел туле ó дел тулар; “Плаце оф тхе Реедс” или “реед пеопле”). Други њихово име преводе као мастер буилдерс, у значењу "врсни градитељи".

Повијест

[уреди | уреди извор]

Најранија повијест Толтека спомиње се негдје од раног 5. стољећа, а данашњи аутори оспоравају Валлиантову тврдњу из "Тхе Азтецс оф Меxицо" да су Толтеци владали Теотихуацаном. Према Иxтлилxоцхитлу Период Толлáна је од 503.-510. Од онда почиње владавина поглавица Цхалцхиухтланетзин 510.-562., Иxтлилцуецхахауац 562.-614., Хуетзин I 614.-666., Тотепеух I 666.-718., Нацоxоц 718.-770., Митл-тлацомихуа 770.-829., краљица Xихуиqуенитзан 829.-833., Изтаццалтзин (Изаццалтзин) 833.-885., Топилтзин I 885.-959.

Ратови са Чичимецима јављају се у вријеме Топилтзина. Он је присиљен своју власт предати у руке Ихуитималу. I у паралелном краљевству влада толтечка династија у Долини Мексика, ту су Миxцоатл Мазатин 804.-869., Теxцалтепоцатл Хуетзин 869.-897., Ихуитимал 897.-925., или (887.-923.), Топилтзин I 925.-947. или (923.-947.). Ни стари индијански подаци се не поклапају. Говори се да је Ихуитинал наслиједио оца 897., међутим према "Аналима из Кваухтитлана" (Анналс оф Цуаухтитлан) он мијења одбјеглог Топилтзина 887. Топилтзин се враћа 923. а Ихуитимал завршава своје краљевање двије године касније (925). Стога је Топилтзин остао на трону до 959., а како слиједи био је смјењен 947.

У Толлану владавину наставља, како кажу "Анали из Кваухтитлана", Матлацxоцхитл 947.-983., Наухyотзин I 983.-997., краљица Xиухтлалтзин 997.-1001. (ову даму Валлиант не спомиње), Матлаццоатзин 1001.-1025. или (997.-1025.), Тлилцоатзин 1025.-1046. и на концу Хуемац 1046.-1121., ово је друго име, према Банцрофту, за Qуетзалцоатла.

Култура, живот и обичаји Толтека

[уреди | уреди извор]

Њихова архитектура морала је инспирирати Азтеке, посљедње племе Нахуатлака које се доселило у Мексико. Толтечке зидове карактеризирају змије, лубање и прикази лежећег Цхацмоола (црвеног јагуара) и колосалне статуе Атланата. Религијом доминирају два божанства. Први је Qуетзалцоатл (Перната Змија; Феатхеред Серпент), познат код Qуицхé Индијанаца као Гуцуматз, а код Маyа као Кукулцан. Он је учитељ и културни херој, а ривал му је Тезцатлипоца (Димно огледало' или 'Огледало које се дими'; Смокед Миррор), његова је супротност. У времену Туле, Тезцатлипоцини сљедбеници отјерали су Топилтзина, негдје око 1000. године. Побјегао је на југ у земљу Маyа. Његову присутност забиљежио је Попол Вух као Гуцуматза. Ријеч 'цуматз' код њих значи 'змија', а и име је племену из доба Попол Вуха, значи давно прије долазака Шпањолаца. Топилтзин се касније вратио у Тулу. Толтеци су као Маyе и Qуицхé познавали игру гуменом лоптом у којој је изгубљена страна била жртвована. Лопта се морала убацити у кош, али играло се само боковима.

Вањски линкови

[уреди | уреди извор]