Тристан Тзара
| Тристан Тзара | |
|---|---|
| Пуно име | Сами Росенстоцк |
| Рођење | 16. травња 1896. Моинеşти, Румуњска |
| Смрт | 25. просинца 1963. Париз, Француска |
| Књижевни период | Дадаизам |
Важнија дјела | |
Тристан Тзара (Моинеşти, 16. травња 1896. - Париз, 25. просинца 1963.), румуњски пјесник и есејист, значајна карика у француској књижевности.
Родио се у мјесту Моинеşти, Бацäу, Румуњска, у обитељи румуњских Жидова. Право име било му је Сами Росенстоцк. Као младић напредних погледа, отишао је у Париз гдје у четврти Монтпарнассе постаје дио заједнице авангардних умјетника. Прве радове објављује док још траје Први свјетски рат( 1916. и 1918. године), а главно дјело, "Седам манифеста дадаизма" објављује 1924. године. Тиме је он постао вођа авангардног покрета именом дадаизам.
Према једној теорији, дадаизам је добио име по ријечи дада што је заправо ријеч "Да,да" на румуњскоме. Но, према другом извору, Тристан је изабрао ријеч дада из француско-њемачког рјечника. Тамо ријеч дада означава дјечју играчку у облику дрвеног коњића за њихање. Из дадаизма произашао је надреализам. Тај покрет чине Андре Бретон, Лоуис Арагон, Пхилиппе Соупаулт, и други.
Касније постаје лирски пјесник, приступачан људима. Објављује низ збирки попут "Отприлике човјек", "Говорити сам" и друге.
Француска комунистичка партија постаје институција којој се прикључује уморан од нихилизма и уништавања. Кад је избио Други свјетски рат, прикључио се француском Покрету отпора. Из Партије је иступио 1956. године, просвједујући на тај начин за совјетско гушење Мађарске револуције. Умро је на Божић 1963. године те је покопан на гробљу Монтпарнассе.
