Турбофолк

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Турбофолк музички стил настао на Балкану у раним 1990-тима. Настао из стила „новокомповане народне музике” из 1980-их, који је забављао рурално становништво широм Југославије. Имао је јак утицај на поп-фолк музику која ће настати деценију касније, као и музичке правце других земаља, попут Бугарске (чалга) и Румуније (манеле).

Стил се колоквијално назива и цајка. Назив „турбофолк” сковао је црногорски пјевач Рамбо Амадеус и употријебио га је у својој пјесми Турбо фолк са свог 9. студијског албума Опрем добро (2005.):[1]

[...] Турбо фолк је горење народа.
Свако поспјешивање тог сагоријевања је турбо фолк.
Разбуктавање најнижих страс��и код хомосапиенса.[...]

– Рамбо Амадеус, Турбо фолк, 2005.

Утицаји на развој турбофолка

[уреди | уреди извор]

Наставши из стила новокомповане народне музике 1970-их и 1980-их под утицајем извођача као што су Лепа Брена и Драгана Мирковић, турбофолк има и бројне утицаје модерних музичких стилова. Мелодика или мелос турбофолка мјешавина је арапско-турске, грчке, ромске и старе српске народне музике. Главни је утицај на турбофолк ипак турски мелос, због 500-годишње турске окупације Балкана, те културолошке асимилације.

Мишљење је, да је главни промотор турбофолка био режим Слободана Милошевића у Србији, за вријеме ратова на Балкану, те међународне изолације, када су се тражили сви начини да се „забави раја”. Али чињеница је да се турбофолк проширио и ван граница Србије, у (онда) ратом захваћену Босну и Херцеговину и Хрватску.

Осим у Србији, у готово исто вријеме, турбофолк је настао на територији Грчке, под именом „Лаика”, но осим језика, име исте особине као и српски турбофолк.

Култура турбофолка

[уреди | уреди извор]

Иако га се често схваћа као израз национализма и ксенофобије, турбофолк се проширио и ван граница Србије. У Хрватској се није требало дуго чекати на прве источњачке мелосе. Након почетка рата, и пораста мржње према Србима и свему што је српско, ипак је превладало мишљење да „музика нема везе с политиком и нацијом”. Еуфорија турбофолка у Хрватској почела је негдје 1992. године, након првих примирја, а Синиша Вуцо је био први музичар који је експлицитно користио елементе турбофолка у својим пјесмама.

Такођер је позната прича, да су се за вријеме најжешћих српских бомбардирања Сарајева, на пијацама на велико продавале пиратске казете српских турбофолк звијезда.

Култура турбофолка се веже уз лијепе дјевојке (ту се често подразумијевају оне са силиконима), полуразголићене плесачице по столовима у народњачким клубовима, обиље алкохола, понеком тучњавом, па и пуцњавом. Иначе је многим људима изговор за опуштање и добар провод.

Амерички музички часопис Биллбоард је фебурара 2022. године увео хрватску иначицу своје популарне музичке љествице, Биллбоард Цроатиа Сонгс. Показало се оно што је дуго било очито - врх љествице је био попуњен маинстреам пјесмама и извођачима из Србије и других република бивше Југославије, а једини хрватски извођачи који су се нашли на љествици били су Ени Јуришић, Матија Цвек, 30зона, Куку$ Клан, Јелена Розга и Грше, а од страних Гласс Анималс и Ред Хот Цхили Пепперс.[2][3]

Повезано

[уреди | уреди извор]
  1. Рамбо Амадеус, Турбо фолк[мртав линк], албум Опрем добро (2005.).
  2. „Цроатиа Сонгс (Wеек оф Фебруарy 19, 2022)” (ен). Биллбоард. 15. фебруара 2022. Архивирано из оригинала на датум 16. фебруара 2022. Приступљено 17. фебруара 2022. 
  3. Марјановић, Хрвоје (18. фебруара 2022). „Биллбоард Цроатиа никад неће бити Билборд Кроејша”. Индеx.хр. Приступљено 20. фебруара 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]