Тува

Република Тува
Тува́Республика/Тыва Республика
Тыва Республика    

Застава Туве Грб Туве
Географски положај федералног субјекта у Руској Федерацији
Главни град	Кизил
Површина - укупно - % воде	24. по величини - 170.500 км² - занемариво
Становништво - Укупно - Густоћа	77. по величини - 305.510 (2002.) - 1,8/км²
Политички статус	[[{{{пол стат повезница}}}|република]]
Федерални округ	[[{{{федерални округ}}} федерални округ|Сибирски]]
Привредна регија	Западносибирска
Службени језици	руски, тувански
Предсједник владе Председатель Правительства	Шериг-оол Дизижикович Ооржак Шериг-оол Дизижикович Ооржак
Законодавно тијело	Велики Хурал Великий Хурал
Предсједатељ Законодавне палаче Великог Хурала Председатель Законодательной палаты Великого Хурала	Василиј Маијлолович Ојун Василий Майлолович Оюн
Химна	-
Аутомобилска ознака	17
Временска зона	Краснојарско вријеме (УТЦ+7/+8)

Република Тува (тувански: Тыва Республика, руски: Респу́блика Тыва́) је република у Руској федерацији.

У међународном називљу, на енглеском се називала као Республика Тyва, а касније, након 1993. службено име је Тyва Републиц.

Тува се налази на крајњем сибирском југу. Источни дио Туве је шумовит и горски, а запад чине сухе низине.

• Површина: 170.500 четворних километара
• Међе:
  • унутарње: Хакасија (СЗ/С), Краснојарски крај (С), Иркутска област (С/СИ), Бурјатска (I), Алтајска (СЗ/З)
  • међународне: Монголија (Ј) (дужина граничне црте: 1.305 км
• Највиша точка: Монгун-Тајга) (3.970 м)
• Највећи распон сјевер-југ: 450 км.
• Највећи распон исток-запад: преко 700 км.

Има преко 8 тисућа ријека (!) у Туви. У ово улазе горњи токови ријеке Јенисеја. Већина туванских ријека су притоке Јенисеју. Бројни су и извори минералних вода.

У веће ријеке спадају:

• Бољшој Јенисеј (зван и као Биy-Кхем или Бии-Кхем)
• Кантегир
• Хемчик
• Малиј Јенисеј (зван и као Ка-Кхем и Каа-Кхем)
• Горњи Јенисеј (зван и као Улуг-Кхем)

Бројна су и језера у Туви, од којих су многа ледењачка и слана.

Највећа језера су:

• Азас (100 км²)&мдасх - највеће
• Увс Нуур - дио је у Монголији; спада у свјетску баштину (УНЕСЦО)
• Кадиш
• Мани-Хол
• Тоџа

Подручје је на истоку доста брдовито/горовито, отприлике 600 м високо, а окружују га горја Сајан и Танну-Ола. Брда и планине чине 80% оземља Туве. Монгун-Тајга (3.970 м) је највиши врх у Сибиру.

Главна рудна богатства су угљен, жељезна руда, злато и ине руде.

• Просјечна годишња температура: нема података
• Просјечна сијечањска температура: −32 °Ц
• Просјечна српањска температура: +18 °Ц
• Просјек годишњих падалина: 150 мм (низине) до 1.000 мм (у горјима)

Главни чланак: Управне подјеле Туве.

Повијесну покрајину Танну Урианкхаи, чији је дио и Тува, су контролирали Монголи од 13. стољећа до 18. стољећа.

Од 1757. до 1911. је била под ки��еском власти, односно под влашћу "манџурске" династије Qинг.

Тијеком 19. стољећа почиње руско насељавање у Туви, које је получило на концу и кинеско-руски споразум из 1860. године, којим је Кина допустила Русима насељавање, омогућујући им живјети у бродицама и шаторима .

Русима се 1881. допустило живјети у "постојаним" настамбама. Дотад се успоставила велика руска заједница, чије је послове водио државни службеник у Русији. Ваља напоменути да су ти исти службеници рјешавали спорове и регулирале односе с туванским поглаварима. Руски интереси у Туви су се наставили и у 20. стољећу.

За вријеме устанка у Wуцхангу 1911. у Кини, царска Русија је помогла сепаратистички покрет међу Туванцима.

Руски цар Никола II Романов је заповједио својим постројбама улазак у Туву 1912., јер су руски насељеници били нападнути. Тува је номинално постала независна, прије него је постала руским протекторатом 1914. године.

Ово су затражили и бројни проминентни Туванци, укључујући и самог Високог Ламу, иако је могуће да су заправо се понашали због присиле од стране руских војника.

Успостављен је главни град, именом Белоцарк. У међувремену, Монголија је 1911. постала независном, додуше под руском заштитом.

Након руске револуције из 1917. године, бољшевичке снаге су заузеле Туву у сијечњу 1920., а главни град Белоцарк су преименовали у Кyзyл (у пријеводу: "црвени").

14. коловоза 1921. бољшевици, подупрти из Русије, су успоставили Туванску Народну Републику, популарно звану Танну-Тува.

СССР је припојио Туву 1944., очигледно уз одобрење туванског Малог Хурала (скупштине), иако није било светуванског гласовања о овом питању.

Солчаку Тоци, вођи туванских комуниста се дала дужност Првог тајника Туванске комунистичке странке и де фацто туванског владара.

Тува је постала аутономном облашћу и касније АССР-ом 10. листопада 1961.. Токину власт је обиљежио усредоточени напор увођења колективизације и уништења туванске културе, поготову оне религијске нарави. Солчак Тока је умро 1973. године.

У вељачи 1990. је основан Тувански демократски покрет. Утемељитељ му је био Каадyр-оол Бицхелдеи, филолог на Кизилском свеучилишту. Странка је имала за главни циљ стварање радних мјеста и станоградњу, двију ствари чега је било најмање у Туви, као и побољшање статуса туванског језика и културе. Касније, тијеком године, услиједио је вал напада усмјерен против бројне руске заједнице у Туви; исход је био 88 мртвих. Морало се позвати руске постројбе. Бројни Руси су онда иселили из ове републике.

Тува је била потписником споразума којим је створена Руска Федерација. Споразум је потписан 31. ожујка 1992. Нови устав туванске републике је састављен 22. листопада 1993..

Овим чином је створена скупштина од 32 члана (Високи Хурал) и Велики Хурал, који је одговоран за иноземне послове, скрбећи се за то да се туванским законима даје предност и било које промјене у уставу.

Уставе такођер допушта могућност референдума, ако Тува узме у обзир бити независном. Овај устав је прошао са 62,2% Туванаца на референдуму од 12. просинца 1993.. У исто вријеме, Тува је мало промијенила службено име - од облика Тува (Тува) у Тyва (Тыва).

НР Кина никад није признала руска захтијевања; земљовиди израђени у Тајвану су често укључивали Туву (скупа са Вањском Монголијом) као дијел Кине. Ово захтијевање, као и тајвански захтјев за цијелом континенталном Кином је било увелике игнорирано од почетка 1990-их.

На челу туванске владе је предсједник Владе, којег се изабире на рок од четири године. У 2005. години, предсједник Владе је Схериг-оол Оорзхак, који је био већ прије поновно изабран 17. ожујка 2002. године.

Туванско законодавно тијело Велики Хурал, има 162 заступничка мјеста, а сваки заступник се бира на раздобље од четири године.

Устав републике Туве је прихваћен 23. листопада 1993. године.

Ауто-цесте и цестовна мрежа:

Жељезничка мрежа и чворишта:

Ријечни и језерски пријевоз:

Зрачне везе, зрачне луке:

Тува има развијено рударство (угљен, кобалт, злато и др.). Прехрамбена, дрвна и металопрерађивачка индустрија такођер су добро развијене. Главнина индустријске производње окупљена је у главноме граду Кизилу и у Ак-Довураку.

Туванци су познати по пјевању из врата .

Хуреш, туванско хрвање, је врло омиљен шпорт. Натјецања се одржавају на годишњем фестивалу Наадyму код Тос-Булака.

Тувинци су већином будисти, у комбинацији с раширеним шаманизмом. Постоје проблеми с вјерским слободама за кршћане и муслимане, према скупинама за људска права.

Тувинци имају надпросјечну зараженост сифилисом. Према "Мосцоw Тимес"-у, 2,5% становништва је заражено овом болешћу. За ово се окривљава туванско шаманистичко вјеровање, према којем је жена плоднија ако је имала велик број сполних партнера прије брака.

Најважније високообразовне установе у Туви су Туванско државно свеучилиште и Тувански институт за хуманитарно истраживање. Оба се налазе у главном граду Кизилу.

Према попису становника из 2002. године, Туванаца (ном.мн. Туванци), који су туркијски народ, има 235.313, односно 77% становништва. Остатак, махом у град��ким подручјима чине становници који се сматрају етничким Русима, а има их 61.442 или 20.1%. Све скупа, 101 различита народносна скупина живи у Туви, од којих само још двије надилазе бројност од тисућу, Комији, којих је 1.404, те Хакаси) којих је 1.219.

Службени језици у Републици Туви су тувански и руски.

• Попис познатих Туванаца

• Број становника: 305.510 (2002)
  • градско: 157.299 (51.5%)
  • селско: 148.211 (48.5%)
  • мушких: 144.961 (47,4%)
  • жена: 160.549 (52.6%)
• Број жена на тисућу мушкараца: 1.108
• Просјечна доб: 25,5 година
  • градска: 26,4 година
  • селска: 24,5 година
  • мушких: 25,2 година
  • жена: 27,6 година
• Број домаћинстава: 82.882 (299.510 људи)
  • градских: 47.073 (152.542 човјека)
  • селских: 35.809 (146.968 људи)
• Просјечна очекивана доб: нема података

• 1920-их и 1930-их, у Туви су издане поштанске марке. Бројни филателисти, укључујући славног физичара Рицхарда Феyнмана, су били задивљени далеком, тајном обавијеном земљом Тувом захваљујући овим поштанским маркама. Марке су издане углавном тијеком кратког раздобља туванске неовисности.
• Тува се појављује у награђеном документарцу Џингис Блуес (енглески: Генгхис Блуес).
• Сергеј Шојгу, руски министар за изванредна стања, је Туванац
• Према недавној студији Иље Захарова, равнатеља московског Вавиловљева института за опћу генетику, Туванци су генетски најближе у свези с америчким Индијанцима као што су Ескими, Навахи и Апачи, више него икоја која друга етничка скупина.

• Туванци
• Туванска народна република
• Туванска глазба
• Кхоомеи (Туванско вратно пјевање)

• Службене странице - на рускоме Архивирано 2014-02-12 на Wаyбацк Мацхине-у
• Тува Дисцуссион Гроуп на Yахоо! Гроупс Архивирано 2005-02-09 на Wаyбацк Мацхине-у
• Тувански пријатељи Архивирано 2005-11-01 на Wаyбацк Мацхине-у (на енглеском)
• Туванске поштанске марке из 1920-их и 1930-ихАрхивирано 2012-04-28 на Wаyбацк Мацхине-у (на енглеском)
• Џингис Блуес, службена страница о документарцу (на енглеском)
• Анимиране презентације Туве (на енглеском)
• Туванске поштанске марке Архивирано 2005-08-29 на Wаyбацк Мацхине-у (на енглеском, јапанском, есперанту и рускоме)