Угро-фински језици
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| угро-фински | |
|---|---|
| Географска дистрибуција: |
источна и сјеверна Европа, сјеверна Азија - |
| Генетска класификација: |
|
| Подјеле: | коментар
|
| ИСО 639-2: | фиу |
| ИСО 639-5: | фиу |
Угро–фински језици у 20. стољећу | |
Угро-фински језици или фино-угарски језици су грана уралских језика која се састоји од финске (данас фино-пермске) и угарске подскупине. Обухваћа 29 језика који се говоре у еуропском дијелу Русије и дјеловима Еуропе.
Сродност мађарског и финског први пут је предложена при крају 17. стољећа а за то откриће се могу приписати три кандидата: њемачки учењак Мартин Фогел (1634–1675), шведски учењак Георг Стиернхиелм (1598–1672) и шведски дворјанин Бенгт Скyтте (1614–1683).
Класификација
[уреди | уреди извор]Појам Угро-финских народа
[уреди | уреди извор]Слиједећи горе наведену језичну категорију, у етнолошким студијама је се створио појам Угро–финских народа:
Један дио етнолошке заједнице је оспорило постојање те категорије.[1]
Вањске повезнице
[уреди | уреди извор]- Финно-Угриц Пеоплес. Фенно-Угриа (фенноугриа.ее)
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ (en) „Тхе дyинг фисх сwимс ин wатер. Руссиа финдс оутсиде суппорт фор итс етхниц миноритиес тхреатенинг”. Тхе Ецономист. 20. 12. 2005. Приступљено 27. 9. 2023.
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Цоллиндер, Бјöрн (1977). Фенно-Угриц Воцабуларy: Ан Етyмолог. Хамбург: Буске Верлаг. ИСБН 978-3-87118-187-0.
- Марцантонио, Ангела (2002). Тхе Уралиц Лангуаге Фамилy. Фацтс, Мyтхс анд Статистицс. Хобокен (НЈ): Wилеy-Блацкwелл. стр. 360. ИСБН 9780631231707.
