Велики кинески канал

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ток Великог канала

Велики канал Кине (поједностављени кинески: 大运河; традиционални кинески: 大運河; пинyин: Дà Yùнхé), познат и као Велики канал Пекинг-Хангзхоу (поједностављени кинески: 京杭大运河; традиционални кинески: 京杭大運河; пинyин: Јīнг Хáнг Дà Yùнхé) је најстарији древни канал или умјетна ријека на свијету. Почиње у Пекингу, пролази кроз Тјенцин и провинције Хебеи, Шандонг, Ђангсу и Џеђјанг и иде до града Хангџоу. Најстарији дијелови канала датирају из 5. вијека пне., иако су различите дионице коначно спојене у једну цјелину под династијом Суи (581. – 618.).

Градња канала резултирала је из потребе једноставнијег (водом) и сигурнијег повезивања сјеверних и јужних дијелова Кине. Због конфигурације тла готово све велике пловне ријеке у Кини теку од запада према истоку, а везе окомите на њих (сјевер - југ) биле су само копнене, значајно теже и мање сигурне. То је била и једна од препрека снажније међусобне интеграције тих подручја, што је дијелом олакшано и градњом овог канала.

Укупна дужина Великог канала износи 1770 км. Највиши ниво је у брдима Шандонга, на врху од око 42 м. Бродови који су пловили кинеским каналима нису имали проблема достизати веће висине захваљујући томе што су уставе измишљене у Кини за вријеме 10. вијека (у доба династије Сонг).[1] Величина канала је импресионирала многе свјетске путнике у Кини, као што су јапански редовник Еннин (794. – 864.), ирански хисторичар Рашид ал-Дин (1247. – 1318.) и корејски службеник Цхое Бу (1454. – 1504.).[2][3]

Повремене поплаве оближње Жуте ријеке су стално пријетиле сигурности канала. За вријеме ратова бране на Жутој ријеци су понекад рушене како би се поплавама зауставиле непријатељске снаге, што је изазивало економске и хуманитарне катастрофе. Упркос томе, као и чињеници да је био занемариван и запуштен током дужих периода, Велики канал је од времена династије Суи остао један од мотора кинеског економског развоја.

  1. Неедхам, Волуме 4, Парт 3, 350–352
  2. Неедхам, Волуме 4, Парт 3, 308 & 313.
  3. Броок, 40–51.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • (en) Броок, Тимотхy (1998): Тхе Цонфусионс оф Плеасуре: Цоммерце анд Цултуре ин Минг Цхина. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 0-520-22154-0
  • (en) Неедхам, Јосепх (1986): Сциенце анд Цивилизатион ин Цхина: Волуме 4, Пхyсицс анд Пхyсицал Тецхнологy, Парт 3, Цивил Енгинееринг анд Наутицс. Таипеи: Цавес Боокс, Лтд. ИСБН 0-521-07060-0

Вањске везе

[уреди | уреди извор]