Војвода
За остала значења, види Војвода (разврставање).
 | |
| Цар / Царица | |
| Краљ / Краљица | |
| Принц, Кнез / Принцеза, Кнегиња | |
| Велики војвода / Велика војвоткиња | |
| Надвојвода / Надвојвоткиња | |
| Војвода / Војвоткиња | |
| Маркиз / Маркиза | |
| Маркгроф / Маркгрофица | |
| Гроф / Еарл / Грофица / Контеса | |
| Виконт / Виконтеса | |
| Барон (Барун) / Бароница / Баруница |
Војвода (ж. војвоткиња) је титула која може означавати војни чин и/или племство. Потјече од старославенске ријечи воевода (војни вођа) одакле се проширила у многе славенске језике, док у остатку Европе њен еквивалент потјече од латинске ријечи дуx (сх. дукс) за ратног поглавицу.
У римско доба израз дуx се користио за команданте барбарских помоћних трупа, због чега су га за вријеме Сеобе народа поглавице германских народа користиле ту титулу како би легитимирале свој боравак на простору Царства. У средњем вијеку, с развојем феудализма, титула војводе је уз војне почела примати и управне функције, односно бити везана за територију под називом војводство. С времеменом је у многим државама постала насљедна, односно највиша племићка титула испод краља. Често се користила за чланове краљевске породице, а да би се они разликовали од "обичних" војвода, уведене су титуле надвојвода и великих војвода.
У земљама њемачког говорног подручја се користи израз херцег (њем. херзог = "војсковођа"), односно дукс (лат. дуx), који се понекад преводи и као кнез.
У Хрватско-угарском краљевству херцег или војвода је био краљев замјеник, односно управитељ неког пограничног подручја. У Хрватској је по хијерархији херцег био одмах иза краља. Понегдје херцега су титулирали као вицереx. Част хрватских херцега имали су краљев брат или најстарији краљев син - пријестолонасљедник, члан краљевске династије Арпадовић, који је у име краља владао у Хрватској, од Драве (и Дунава) до Јадрана.[1]
Војни чин
[уреди | уреди извор]Војвода је био највиши чин у војсци Краљевине Србије и Краљевине Југославије до Другог светког рата. Уведен је Великим војним указом Краљевине Србије 23. октобра 1912. године.[2]. Теоретски чин војводе је одговарао чину фелдмаршала у другим војскама [3], а додељивао се само за ратне заслуге. У овај чин унапређени су генерали током Балканских и Првог светског рата. Војска Краљевине Србије и Краљевине Југославије имала је четири војводе: Радомира Путника, Степу Степановића, Живојина Мишића и Петра Бојовића. У Краљевини Југославији само је титула почасног војводе била додељена и то француском маршалу Франше д'Епереу за његове заслуге према Србији током Првог светског рата.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Крижан, Бранко (2010). „Ковница је била у Пакрацу”. Годишњак (Пакрац: Повијесно друштво Пакрац-Липик) 7. Архивирано из оригинала на датум 2016-08-12. Приступљено 2016-10-14.
- ↑ Политика 23. октобар 1912 стр.2[мртав линк]
- ↑ Српски војвода који је рођен у Алжиру - 1942.