Вукосавље

Вукосавље је општина у Босни и Херцеговини која административно припада Републици Српској.

Вукосавље
Грб
Координате: 44°44′Н 18°08′Е / 44.733°Н 18.133°Е / 44.733; 18.133
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Град	Вукосавље
Власт
- Начелник	Борислав Ракиц
Површина
- Укупна	86.83км2
Временска зона	средњееуропско вријеме (УТЦ+1)
- Љето (ДСТ)	средњееуропско љетно вријеме (УТЦ+2)
Поштански број	74470
Позивни број	+387 53
Дан опстине	8. септембра
Службене странице вукосавље.гов.ба
Карта
Вукосавље

Налази се на северу Републике Српске, граничи се на југу са општином Модрича, на западу са општином Босански Брод и на истоку са општином Оџак која се налази у Федерацији Босне и Херцеговине. Сједиште општине је у насељу Вукосавље. Општина Вукосавље је настала од дијела територије бивше општине Оџак (насеља: Гнионица, Јошава, Калудер, Јошавица, Језеро и делови насеља Срнава, Ада, Поточани, Оџак и Врбовац), који је добио назив Вукосавље и нашао се после рата у саставу Српске. Општини су додата и три насеља из општине Модрича: Јакеш, Модрички Луг и Пећник. У општини се налази 13 насељених места и има површину од 86833521 ари, или 86,83 км.

• Гнионица
• Јакеш
• Јошавица
• Модрички Луг
• Срнава
• Пећник
• Поточани (дио)
• Ада (дио)

Према подацима пописа становништва 1991. године на простору данашње општине Вукосавље је живело 7.999 становника (2.933 из дијела општине Оџак и 5.066 из дијела општине Модрича), од тог броја Хрвата је било највише 3.440 или 43,01%, затим Бошњака је било само у 2 села из општине Модрича која су придодата општини Вукосавље: Модрички Луг и Јакеш, и то у укупном броју од 2.861 лица или 35,77%, Срба је било 1.332 или 16,65%, Југословена је било 178 или 2,23% док је неизјашњених, неопредељених, осталих и лица непознате народности било 188 или 2,35%. Велика већина предратног бошњачког становништва се вратила, док је број хрватских повратника много мањи. У општини живи 2.500-3.000 лица српске националности који су углавном расељени из Кантона 2 и Кантона 4.

Према подацима из Завода за статистику Републике Српске број становника општине Вукосавље на попису становништва износи 5.426.

Општина Вукосавље је Дејтонским мировним споразумом добила своје облике и границе. Наиме, од пријератног дијела општне Оџак, која је у току рата добила назив Вукосавље, подијељена је територија општине на два дијела. Један дио је додијељен Федерацији БиХ под називом Оџак,а други дио Републици Српској на којој и данас свој просперитет и сигурност обезбјеђује општина Вукосавље. Она обухвата насељена мјеста Гнионицу, Јошаву, Језеро, дијелове Срнаве и дијелове Аде, Поточана и Врбовца. Овој територији припојена су и насељена мјеста Јакеш, Пећник и Модрички Луг која су раније припадала општини Модрича.

У насељеном мјесту Јакеш се налазе остаци старог града Добора. Настанком општине Вукосавље, дио насељеног мјеста Јакеш на којем се налази стари град је припао Модричи, а локација на којој се налази позната је под именом Градина – Добор или Добор кула. Налази се на благој коси која доминира околним тереном, непосредно изнад лијеве обале ријеке Босне.

Приликом изградње нове цесте уз Босну 1975. године су археолошким истраживањем установљени трагови који указују да је још у праисторијском добу на овом простору постојало неко утврђење. Из античког доба на територији утврђења и на падини према ријеци Босни пронађено је неколико металних налаза, те комада опеке и цријепа. Истраживач овог утврђења Иво Бојановски сматра да су откривени дијелови утврђења из неке раније фазе средњовјековног града, на којима је касније саграђено данашње утврђење.

Добор се налазио на територији средњовјековне жупе Ненавиште. Границе Ненавишта се приближно поклапају с подручјем општина Градачца, Модриче, Орашје, Босански Шамац-Шамац и Оџак. У повељи бана Стјепана II Котроманића из 1329. године Ненавишту су припадали село Јакеш на лијевој и Модрича на десној обали ријеке Босне, тј. ужа територија на којој се налази утврђење Добор. У касном средњем вијеку жупа Ненавиште подијелила се на два мања котара са сједиштима у Градачцу и Добору. Први писани извори о Добору су из периода ратова које је водио угарски краљ Сигисмунд против Босне крајем 14. и почетком 15. вијека.

Простор општине Вукосавље припада јужним обронцима Панонске низије, односно Босанске Посавине, сјеверозападно. Источни дио простора већим дијелом је равничарски. Изграђују га алувијалне наслаге шљунка, пијеска и глине. Дио западног побрђа (Брезици – Кудузе – коса Ђ. Баре) представљен је терасом са највишом апсолутном висином од 150 м, са благим косинама према равничарском дијелу. Терасни седименти западног побрђа садрже различите лито чланове, пијесак, шљунак, глину и слично, дебљине од 0 – 5 м. Крајњи западни дио (Добор – Брдо) чини побрђе чије су највише апсолутне висине 200 м, а испресијецано је већим попречним и ерозивним долинама. Највиши врх на планини – гори Вучијак је Бандера висине 362 м у селу Јошава.

Општина Вукосавље располаже значајном хидрографском мрежом, која се још увијек недовољно и неефикасно користи.

Пресјецају је ријека Босна, најзначајнији водени потенцијал, који би, реализацијом Пројекта изградње Мини хидроелектране „Цијевна 7“, могао бити најзначајнији привредни субјект не само у погледу запошљавања, него и велики извор општинских прихода по основу водних нахнада и истовремено прилика за развој туризма. Користећи уређење водотока као купалишта, бављење спортским риболовом и другим туристичким садржајима, те могућност промјене начина организовања пољопривредне производње увођењем система наводњавања, затим бујични потоци Јакешница и Гнионица из којег произилазе хидротехнички објекат Гнионички канал и Стара Гнионица, те пуно извора, и поточића.

Подручје општине Вукосавље карактерише умјерено-континентална клима. Карактеристике су хладне зиме, топла љета, јасно изражена прелазна годишња доба и редовна појава снијега у зимском периоду.

Основи показатељи о клими овог подручја: - Средња годишња температура је 10,9 ⁰Ц, - Просјечна температура у току вегетационог периода је 17,5 ⁰Ц, - Релативна влажност ваздуха је око 79% на годишњем нивоу, а у току вегетационог периода је 75%, - Средња сума падавина је око 1069 мм у току године, а око 579 мм у току вегетационог периода, - Потенцијална транспирација је око 600 мм, - Средње годишње сијање сунца сведено на идеални хоризонт је око 2200 часова, - Дужина вегетационог периода је 195 дана. Средње вриједности температуре, распоред падавина и релативна влажност ваздуха указују да је ово подручје умјерено-континенталне климе која погодује развоју пољопривредних култура и шумске вегетације. Однос падавина и потенцијалне транспирације је такођер повољан, с обзиром да је преко 50 % падавина у току вегетационог периода. Ваздушна струјања су изражена ван вегетационог периода са ријетким олујним вјетровима који озбиљније могу угрозити шумску вегетацију. Снијег почиње у новембру и задржава се до априла. Највише сњежних падавина има у јануару, фебруару и децембру. Средња висина снијега износи 20 – 40 цм.

Подручје Вукосавља и Посавине карактерише велико богатство и разноврсност биљног и животињског свијета. У биљном покривачу подручја Посавине заступљена су три вегетациона типа: шумски, травни и агрокултурни. Највише се гаје житарице, крмно биље, поврће и воће. Врсте дрвећа које се налазе на овом подручју су: врба, топола, храст, буква, бреза, граб. Најчешће животињске врсте су: зец, лисица, јелен, срна, дивља свиња.

Организовано школство је започело 1922. године када је 20 ђака из Јакеша и Пећника по први пут кренуло у школу. У периоду од 1931-33. године гради се већа школа, стан за учитеља и наткривени бунар.

Након другог свјетског рата четверогодишња основна школа наставља са радом. Како је број ђака растао, осјетила се потреба за проширењем школе. То проширење се могло остварити изградњом нове школе 1971. године. Четверогодишња школа се проширила у осмогогодишњу 1975. године.

Основна школа је још једном била проширивана 1980. године изградњом више учионица и по први пут надкривеном спортском салом.

На подручју наше општине данас постоји централна основна школа „Алекса Шантић“ и три подручне школе које се налазе у Јошави, Гнионици и Модричком Лугу, у којима наставу похађа 304 ученика. Ученице ОШ „Алекса Шантић“ 2017. године су на Републичком такмичењу у малом фудбалу освојиле друго мјесто што је веома значајан успјех за нашу школу и локалну заједницу.

У Вукосављу постоји и Средњошколски центар „Никола Тесла“ који тренутно има 129 уписаних ученика и који су распоређени у 5 смјерова, и то:

• Економски техничар
• Трговачки техничар
• Козметички техничар
• Аутомеханичар
• Фризер

За школску 2018/19 планиран је додатан уписа ученика у СШЦ“Никола Тесла“ са новим занимањима и смјеровима.

Највећи привредни потенцијал општине Вукосавље представља пословна зона површине 27.5 хектара а која ће обухватати простор око прве силазне петље коридора 5Ц кроз Републику Српску.

Општина Вукосавље убраја се у ред изразито неразвијених општина у Републици Српској, што је основна препрека за развој предузетништва у овој општини. На подручју општине је регистровано 11 предузећа –Д.О.О., 30 самосталних предузетника, 1 општа задруга (земљорадничка) и једно јавно предузеће, код којих је запослено 135 радника. Број регистрованих предузећа и предузетника у општини Вукосавље према облику организовања, власништву и дјелатности којом се баве су сљедеће:

Предузећа - једно јавно предузеће за обављање комуналне дјелатности - 11 друштава са ограниченом одговорношћу D.О.О. од чега:

• једно предузеће за грађевинарство и пројектовање,
• једно предузеће за грађевинарство, нискоградњу и превоз,
• два предузећа за друмски превоз,
• једно предузеће за производњу пластичне столарије,
• једно предузеће за производњу обуће,
• једно предузеће за рециклажу и (прераду) разврставање материјала,
• једно предузеће за одржавање и поправку моторних возила,
• једно предузеће за трговину,
• предузеће на мало алкохолним пићима,
• једно предузеће за трговину на мало у специјализованим продавницама,
• једно предузеће,
• фарма говеда.

Ловачко удружење у Вукосављу под именом „Фазан“ је формирано 1994. године и броји око 150 чланова. Структура чланства је мултиетничка. Руководство Удружења ради и дјелује волонтерски.

Удружење се финансира искључиво од чланарине. Такођер посједује покретну и непокретну имовину у коју спадају основна средства, з��мљиште, ловно-технички и ловно-привредни објекти који су распрострањени на ловишту „Вукосавље“. Стање ловних објеката је сљедеће: - 134објекта су ловно узгојни објекти - хранилишта за длакаву дивљач, хранилишта за пернату дивљач, солила, појилишта и прихватилишта за фазане, - 59 објеката су ловно технички објекти – ловачке колибе, ловачке куће, домови, затворене чеке и осматрачнице.

Ловачко удружење има намјеру да у наредном периоду изгради и ловачку кућу за коју посједује техничку документацију. Структура површина ловишта „Вукосавље“ је сљедећа: - Укупна површина ловишта износи 11.794 ха, - Ловна површина износи 11.134 ха, - Неловна површина износи 660 ха.

Спортско риболовно друштво „Смуђ“ Вукосавље егзистира од 2008. године од када постаје члан Спортског риболовног савеза Републике Српске. Приход друштава се остварује углавном наплатом чланарине.

Кроз пројекат ,, Посавина рај за лов и риболов „ изграђена је рибарска кућа на језеру “ Фазануша”. Скупштина општине Вукосавље је 2005. године донијела Одлуку о утврђивању рибарског подручја којом се риболовне воде на подручју општине Вукосавље могу користити само за спортско- туристички риболов.

Рибарско подручје општине Вукосавље чине:

1. Риболовна вода ријеке Босне, на подручју општине Вукосавље која се протеже низводно од административне границе са општином Модрича и административне границе са општином Оџак ( дио Модричког Луга и Аде ) у дужини од 5,6 км,
2. Риболовне воде-мање рјечице притоке Босне : Јакешница и Гионица,
3. Вјештачка језера у Модричком Лугу,
4. Вјештачка језера“ Жутани“ у Језеру и
5. Вјештачко језеро ,,Фазануша“.

На подручју општине Вукосавље постоје четири фудбалска терена, и то у : Јакешу, Модричком Лугу, Гнионици и Пећнику.

Фискултурна сала постоји само у заједничким просторијама ОШ „Алекса Шантић“ и СШЦ „Никола Тесла“ Вукосавље. Полигон са комбинованим игралиштем постоји у МЗ Јакеш, и у МЗ Пећник. Дјечија игралишта су изграђена у МЗ Модрички Луг, Јакеш, Вукосавље.

ФК „Слога“ Јакеш- фудбалски клуб који је основан 1947. године. Највећи успјех остварен је прошле године пласманом у Регионалну лигу Центар (трећи ранг такмичења у РС, четврти у БИХ). Клуб има регистрован јуниорски састав који се такмичи у општинској лиги Модрича, а око 35 дјеце до 10 година узраста  тренира у млађим категоријама клуба.

ФК „Слога“ Јакеш је ораганизатор међународног дјечијег турнира у фудбалу који окупља више од 300 дјеце свих узрасних категорија.

Здравствена установа специјалистички центар „Кућа здравља“ амбуланта Вукосавље је здравствена установа која на подручју општине Вукосавље има 7 стално запослених медицинских радника. Наша здравствена установа нуди тимове породичне медицине, комплетне лабораторијске претраге, као и услуге интернисте, неуролога, кардиолога, васкуларног хирурга, два гинеколога, уролога. У скорије вријеме планирано је да понуду здравствене установе проширимо и да нашим пацијентима омогућимо услуге признатог доктора хирурга и доктора оториноларингологије.

У склопу „Куће здравља“ Вукосавље налази се и апотека.

• Општина Вукосавље - званична страна