Разговор:Јерменија — разлика између измена

Исправка, нисам спазио да одељак о култури има ПОДодељке, или већ како. У сваком случају не би било до згорег споменути укратко развој књижевности, почев од извесног монаха, преко Себеоса и др. писаца који су имали додира са Византијом до данашњице. По још који пут, ако предлагач нема ништа против да се дода још штогод...--Епаминонда (разговор) 03:56, 14. август 2011. (CEST)[одговори]

Унео сам мање корекције што се привреде тиче, тако да је сада што се мене тиче све како треба...--Иван Матејић (разговор) 09:42, 14. август 2011. (CEST)[одговори]

Епи хвала на примедбама, и наравно да немам ништа против да додаш нешто у одељак о култури уколико сматраш да је то вредно пажње. Искрено, ја нисам баш превише пажње посветио делу о култури и уметности јер не познајем довољно тај регион у том смислу, па сам се бојао да не направим неке крупније грешке.
Иване хвала!!! --Никола (разговор) 15:59, 14. август 2011. (CEST)[одговори]

 Коментар: Можда би требало у уводном поред организација за које је наведено да је Јерменија чланица, у загради навести годину учлањења, а затим сортирати према дужини чланства.

 Коментар: Део Клима, реченица: На Јерменској висоравни просечна температура ваздуха износи око 0 °C, а просечна летња прелази 25 °C. Да ли је тачан податак? Ако је рецимо у јануару температура од -10 до -5 °C, а лети како стоји у реченици прелази 25 °C, онда би просечна годишња требала бити изнад нуле, рецимо од 5 - 10 °C. Можда грешим?!

 Коментар: Део Клима, ... у марзу Лори ..., појаснити да ли се ради о граду, области, ... испитати да ли марзу иде малим словом, како је написано. --SmirnofLeary (разговор) 00:28, 15. август 2011. (CEST)[одговори]

 Коментар: У чланку недостаје одељак о флори и фауни. Погледати чланак о Србији, у коме су наведена два одељка: Биљни и животињски свет (кратак одељак) и испод Национални паркови (само списак). --SmirnofLeary (разговор) 00:38, 15. август 2011. (CEST)[одговори]

1. Мислим да је непотребно наводити и године чланства јер то је описано у одговарајућем чланку у тексту, а у уводу је то постављено чисто да се читалац упозна у кратким цртама.

2. Податак о клими исправљен, у питању била грешка!

3. Марз је име за административну јединицу у Јерменији (у ранку наших округа, али сам се одлучио да користим изворно име). Дакле иде малим словом. Детаљније објашњење стоји у делу "Административна подела Јерменије".

4. Додаћу и чланак о флори и фауни, мада нема ту неких спектакуларних података, а што се тиче нац. паркова имају описани у посебном чланку "Географија Јерменије", али набројат ћу их.--Никола (разговор) 14:11, 15. август 2011. (CEST)[одговори]

 Коментар: Свака част за брзу реакцију и за брзо написан одељак о биљном и животињском свету. Још увек нисам стигао до одељка о Административној подели, па да не замериш. Даље, одељак Демографија, реченица: ... али највећи део њих је србификован ... Израз „србификован“ ми помало штрчи. Да ли се тако каже? Посрбљен, србизиран, или како већ, ваљало би проверити који је израз најчешће у употреби.

 Коментар: Одељак Демографија, пасус религија: Ако се не варам подаци у пасусу се не слажу. У конфесионалном погледу 99% јерменске популације су хришћани. Од тога 95% су припадници Јерменске апостолске цркве, а постоји и мања заједница јерменске католичке цркве с укупно око 280.000 верника у 36 парохија чији припадници се називају Франки и углавном се живе на северу земље. Ако Јерменија има око 3.200.000 становника, 280.000 верника је око 9% укупне популације, тј. око 10% популације коју чине хришћани. С обзиром на то, противречан је део реченице Од тога 95% су припадници Јерменске апостолске цркве. --SmirnofLeary (разговор) 19:40, 15. август 2011. (CEST)[одговори]

 Коментар: Пасус Војска, стоји реченица: У случају потреба, војска је у стању да мобилише све војно способне мушкарце старости од 15 до 59 година. Да ли то значи да је код њих обавезно служење војног рока? Требало би то навести.

1. Видећу са лингвистима у вези са овим термином "србификован"!

2. Проблем у статистичким подацима Јерменије (бар сам ја тако закључио) што они као своје становнике наводе и оне из Карабаха, а посебно се то односи на цркву, јер то и јесте једна црква. А нигде не пише колико тачно их живи тамо или у самој земљи, па то ствара забуне.

3. Војни рок је обавезан, али никако да нађем податак од када до када и колико траје. Зато нисам то написао. А у ванредним ситуацијама већина држава спроводи масовне мобилизације војно способних особа. У сваком случају убацио сам у спољашње везе и сајт њиховог министарства унутрашњих послова, па кога то занима може детаљније да проучи! --Никола (разговор) 20:41, 15. август 2011. (CEST)[одговори]

 Коментар: Одељак економија, фотографија манастира у делу у ком се налази не прати текст. Ако не грешим, ваљало би је спустити испод у пасус о туризму, где стоји реченица: Туристима су привлачне и бројне ваздушне бање ... те бројни средњевековни манастири широм земље.

 Коментар: У делу о спорту, пошто се помиње шах, не би било лоше поменути Каспарова који је рођен у Азербејџану, али је пореклом Јермен. Такође, ако има места, може се споменути и тенисер Андре Агаси. Још је изостало, а вредело би поменути у чланку зарад ваздухопловаца на википедији Артјом Микојана, ако се нађе места и за њега . --SmirnofLeary (разговор) 00:34, 16. август 2011. (CEST)[одговори]

Ја сам мислио да је Агаси Иранског порекла? За Каспарова видим да му је отац био Јевреј а мајка Јерменка, тако да би њега могао ставити. А Артура Микојана стварно не знам, где да ставим, у део о науци, војсци или где већ?--Никола (разговор) 14:09, 16. август 2011. (CEST)[одговори]

За Агасија на ен. вики стоји: ... is a retired Iranian-American[1][2] professional tennis player ..., али и даље у тексту стоји: ... His father is of Iranian (Armenian and Assyrian) and Syrian origin ... Е сад, на овој и овој страни га Јермени присвајају као своју знамениту личност. Микојан је био конструктор, генерал, и министар ваздухопловне индустрије, могао би у војску где се помињу ваздухопловне снаге, или посебно ако је нешто названо по њему, а сигурно јесте, фабрика, институт, школа ... Треба проверити. --SmirnofLeary (разговор) 15:46, 16. август 2011. (CEST)[одговори]

Свака част на уложеном труду. Чланак заиста заслужује епитет сјајног и свакако има мој глас на предстојећем гласању. Све похвале. --SmirnofLeary (разговор) 00:42, 16. август 2011. (CEST)[одговори]

Унео бих још једну измену, уместо ове слике ставио бих овај дијаграм:

Ако се сви слажу са предлогом, можемо начинити измену?--Иван Матејић (разговор) 13:07, 15. август 2011. (CEST)[одговори]

Овај дијаграм стварно лепо изгледа, стога сам га и убацио уместо старог класичног, плус што је овај на српском.--Никола (разговор) 14:04, 15. август 2011. (CEST)[одговори]

Иако је визуелно лепште, непреферирам сакривање референци. Википедија се базира на референцама и она је заправо скуп истих. Те сходно томе, мислим да треба приказати све референце без сакривања на рачун естетике. MikyM|Write me 22:54, 17. август 2011. (CEST)[одговори]

Недостају целом делу Биљни и животињски свет, који сади доста података у бројкама. Те бројке би морале бити референциране. --Јагода испеци па реци 13:26, 18. август 2011. (CEST)[одговори]

тако је Јерменија постала прва хришћанска држава на свету (чак 10 година пре него што је император Галерије гарантовао слободу хришћанима у Риму, и 36 година пре крштења Константина Великог).

Ово је референцирано Цијином књигом чињеница. Не налазим нигде тамо ишта слично. Осим тога, зар је Ција Фактбук поред толиких историјских књига о Јерменији у старом и средњем веку једини извор за тако нешто? Може ли се наћи неки уверљивији и квалитетнији извор? Поготову, што, како сам већ рекла, нигде не видим тамо одредницу Религија, тако да не знам где да тражим ово што је овде тиме референцирано. Ако пак, постоји, онда треба ставити директанлинк ка том тексту, а не ка насловној страници, ако није могуће, онда навести у дефиницији линка како доћи до тог податка. Ова референца, како је написана, апсолутно је недовољно добро описана. БТЊ, Галерије није гарантовао слободу хришћанима, него слободу вероисповести. С обзиром да је хришћанство било најрашуиреније међу најсуиромашнијим слојевима, дакле робовима, мислим да је битно нагласити да се ради о каквој се врсти слободе ради. --Јагода испеци па реци 13:36, 18. август 2011. (CEST)[одговори]

Такође би део о историји требало мало боље референцирати. --Јагода испеци па реци 13:37, 18. август 2011. (CEST)[одговори]

Побогу па не могу ја или било ко за сваки могући навод у тексту писати посебну референцу. На шта би то личило, свака друга реч па референца и на крају хиљаду и кусур референци. Што се историје тиче за сваку област постоји одговарајућа литература која је наведена у оквиру једне или више референци. Постављање оволико шаблона за тражи се референца апсолутно није у реду са твоје стране! Што се тиче референце о хришћанству, имаш је под бројем 1 у уводном делу текста. И нема потребе да наводим у чланку о Јерменији одлуке једног римског императора.--Никола (разговор) 15:11, 18. август 2011. (CEST)[одговори]

Izvini, ali šta ti imaš protiv referenciranja članka? I ko ti je tražio da navodiš odluke rimskog imperatora? Traženo ti je da referenciraš tvrdnje iznete u članku, i to uradi. Ako hoćeš da ti članak bude sjajan, onda ga napiši da liči na sjajan. Ja sam ovde da pomognem, a ne da ti stavljam nogu. Ili bi voleo da ništa ne kažem sad, nego da čekam glasanje? --Јагода испеци па реци 16:06, 18. август 2011. (CEST)[одговори]

Наравно да немам ништа против примедби, али сматрам да је непотребно у оквиру једне реченице наводити референце на 5 различитих места и да баш сваки податак референцирам. За сваку област о којој је написано убацих референцу која се конкретно на њу односи и у којој су уписани сви подаци. Успут референцирао сам већину захтева које си посатвила!--Никола (разговор) 16:09, 18. август 2011. (CEST)[одговори]

Zašto je referenca br. 1 tj. tekst u njoj na engleskom? To treba prevesti na srpski. --Јагода испеци па реци 16:09, 18. август 2011. (CEST)[одговори]

Мени су рекли да све референце морају бити написано у изворном облику и зато сам је и оставио тако.--Никола (разговор) 16:11, 18. август 2011. (CEST)[одговори]

To je tačno, kad navodiš bibliografski podatak. Ali ako navodiš neki tekst, red je da ga prevedeš. Možeš ostaviti i original, a i ne moraš. Čemu tekst na engleskom jeziku? Niko nije dužan da zna strani jezik da bi čitao ovaj ili bilokoji drugi članak na njikipediji. --Јагода испеци па реци 16:15, 18. август 2011. (CEST)[одговори]

Моје честитке свима који су радили на чланку, заиста сте велики посао урадили! Било би лепо да се преведе барем она геополитичка мапа Кавказа (на руском, векторска). Њу би било релативно лако превести а и корисна је и за друге чланке. -- Обрадовић Горан (разговор) 13:45, 18. август 2011. (CEST)[одговори]

настојаћу и то да средим, још само кад би ми неко рекао и како то да урадим хихи --Никола (разговор) 15:13, 18. август 2011. (CEST)[одговори]

Ја бих само додао у делу музика, не знам како иде тачно текст: ...Сирушо која је претстављала Јерменију у Србији... СА ПЕСМОМ QELE QELE. Мислим да је то била једна од најпопуларнијих песама године! Гласаћу за, одличан је чланак! Болен (р) 16:09, 18. август 2011. (CEST)[одговори]

Хвала Болен!--Никола (разговор) 16:12, 18. август 2011. (CEST)[одговори]

И питао сам Горана како се преводе мапе, јер то и мени треба... Болен (р) 16:16, 18. август 2011. (CEST)[одговори]

Mape možete prevesti u Fotošopu, ako ga imate... Ima i neki Ink program koji je besplatan (za razliku od Fotošopa), ali ja ne znam da radim u njemu. Koristim Fotošop. --Јагода испеци па реци 16:18, 18. август 2011. (CEST)[одговори]

Уф, не у Фотошопу, Фотошоп (колико знам) не ради са векторском графиком. Иста фирма (Адоб) има програм Илустратор, који је намењен за рад са векторском графиком. Али он није бесплатан а и не знам колико је једноставно радити у њему. Постоје два згодна начина за превод векторских мапа:

1. Скинеш Инкскејп (бесплатан и једноставан за рад). Скинеш свг фајл и отвориш га у Инкскејпу. Кликнеш на иконицу за рад са текстом и преименујеш једну по једну лабелу.

2. Искористиш Николин алат на тулсерверу који служи за превод свг цртежа. Он ти испише руска имена, ти поред њих упишеш српска, и он ти испљуне мапу на српском. Ово обично добро уради, само је понекад потребно после мало померити понеки натпис.

О векторским мапама (зашто су добре и како их превести) можете да прочитате овде. Поздрав. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:57, 18. август 2011. (CEST)[одговори]

E, ovo Nikolino je izgleda najbolje (baš je ko stvoreno za lenjivce poput mene), mada meni sasvimlepo ide u fotošopu... --Јагода испеци па реци 17:09, 18. август 2011. (CEST)[одговори]

Превео сам ову мапу [1] али увек ми подручја Абхазије, Осетије и Н.Карабаха приказује као црне мрље? Не контам у чему је ствар?--Никола (разговор) 18:07, 18. август 2011. (CEST)[одговори]

Окачи ту покварену преведену мапу па ћемо видети да средимо проблем. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:08, 19. август 2011. (CEST)[одговори]

Средио сам је сада је како треба--Никола (разговор) 20:41, 19. август 2011. (CEST)[одговори]

Требало би да се референцирају бројке у делу флора и фауна, нацинални паркови итд. Ајде, референцирајте, да не стављам сад шаблоне.--Јагода испеци па реци 12:33, 20. август 2011. (CEST)[одговори]

Е стварно давиш! Поставио сам сајт који се односи на живи свет те земље и тамо све лепо пише. Шта сада треба да убацим тристопедесет референци за сваку бројку. Мислим оно стварно...--Никола (разговор) 19:15, 20. август 2011. (CEST)[одговори]