Конавли

Шаблон:Српске области Конавле (Конавље или Конавли) су плодна равница у јужном делу јадранског приморја и једна од области које су Срби населили на Балканском полуострву. Простире се од некадашње Дубровачке републике до Бока которске, а у њој се налази један од многобројних Сокол градова на овим просторима. У исто време, Конавле су и општина у саставу Дубровачко-неретванске жупаније. До нове територијалне организације у Хрватској, Конавле су биле у саставу бивше велике општине Дубровник. Седиште општине је место Цавтат.

Током римске владавине овим просторима у непосредној близини Конавља налазио се град Епидаурус(у близини данашњег Цавтата) који је нестао током словенског насељавања Балкана. Римљани су, да би снабдели град водом, изградили велики систем водоводних канала који су ишли преко данашњег Конавоског поља. У близини села Водовађе и даље се могу видети остаци тог водовода. Претпоставља се да је цела област и добила име по тим каналима - Конавли(Конавље,Конавле).

Конавље је као саставни део Травуније од давнина ��ило у саставу српских држава Властимировића, Војислављевића, Немањића и Котроманића и делило је њихову судбину све до 1427. године када прелази у руке Дубровачке републике.

Јачање обласних феудалаца у средњевековној Босни довела је до поделе Конавља 1419. године између Сандаља Хранића и Петра I Павловића. Северни део од села Обода до тврђаве Сокол припао је Павловићима, а јужни Хранићу. Дубровчани су ускоро закључили савез са Сандаљем из којег је произашла куповина Конавља. Иако је имао само јужни део Хранић је републици продао цело Конавље, за дупло већу своту новца без обзира на то што је Радислав Павловић полагао право на северни део Конавља. Тако је на крају након дугих свађа и нагађања Конавље припојено Дубровачкој републици и постало њен највећи извор хране.

Конавље се простире од села Обода, на око 1.5 km од Цавтата до уске клисурице која затвара плодно поље на југу и повезује га са Суторинем. Цело поље се пружа паралелно са јадранском обалом од које га дели Доња Гора, док га од залеђа Балкана дели кршевита Горња Гора. Током средњег века Конавље је чинио и приморски појас између Доње Горе и мора.

Доња Гора одваја Конављанско поље од јадранског мора. Простире се паралелно са линијом обале у дужини од 33 km. Највиши врх је Илијино Брдо са својих 561 m нмв., док је цео предео брдовит и прекривен зеленилом.

Североисточни крај Конавља и његову границу према унутрашњости чини кршевити планински масив Горња Гора. Њен највиши врх је Снијежница (1234 m нмв.) са које се пружа поглед на:

• Боку которску
• Мљет
• Ластово
• Дубровник
• Цавтат

Изнад села Љута, подно Снијежнице, из голе стене извире обилни поток Љута. У њега се на његовом путу ка северозападу улива већи број поточића, међу којима су Дуги Поток и Копачица. Нешто јужније од села Обода Љута понире у крашком терену. Она поново избија у пећини Јазови из које се улива у Јадранско море.

По попису из 2001. године, општина Конавле је имала 8.250 становника.

По ободима поља односно на обронцима Горње и Доње Горе налази се већи број села, која су се у старо време могла похвалити изузетном народном ношњом. Током зиме и пролећа потоци са Гора набујају и слију се у долину која тада подсећа на велико језеро. Због тих поплава у на самом Конавском пољу нема насеља и путева, већ су она измештена на обронке Гора. Плодно земљиште поља привукло је већи број становника у овај крај, због чега се Конавље сматра једном од најнасељенијих области на јадранском приморју.

Највеће насеље у Конављу је Груда у чијој се непосредној близини (на око 3 km) налази туристички аеродром дубровачке ривијере. Из Груде се креће на успон на највиши врх Конавља и Горње Груде Снијежницу (1234 m нмв.)