Општина Димитровград

Општина Димитровград;
	; Зграда скупштине општине Димитровград
	; Грб
Основни подаци
Држава	Србија
Управни окру��	Пиротски
Седиште	Димитровград
Становништво
Становништво	8.043 (2022.)
Географске карактеристике
Површина	483 km2
	;
Остали подаци
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине	Владица Димитров (СНС)
Веб-сајт	www.dimitrovgrad.rs

Општина Димитровград је део Пиротског округа. Седиште општине је градско насеље Димитровград. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 8.043 становника^[1] Ова општина је једна од две општине у Србији, заједно с општином Босилеград где већинско становништво чине Бугари (према последњем попису становништва чине највећу етничку групу у општини).

Географија

Положај општине Димитровград у Пиротском округу

У постојећим записима као и у стручној литератури прихваћена је подела општине на пет мањих просторних целина: Горње Понишавље, Горњи Висок, Забрђе, Бурел и Дерекул.

Околину Димитровграда чини брдско-планински предео издужен у правцу југозапад-североисток. Крупни облици рељефа простиру се управно на правац пружања територије. Територију чини део Горњег Понишавља, од кога се у правцу североистока наставља Забрђе, Видлич и Горњи Висок. Југозападно од долине Нишаве доминира брдско-планинско земљиште познато као Бурел, Дерекул, и Барје, које је на истоку ограничено долином реке Лукавице, а на западу просечено клисуром Јерме. Источно и југоисточно димитровградски крај ограничен је територијом Бугарске, а на северу и северозападу су територије општина Пирот и Бабушница. У целини то је брдско-планински крај кроз који је усечен део долине Нишаве, који је узан и кратак са правцем пружања југоисток-северозапад. Сам град је у средишту атара од 17,17 km².

Насељена места

У општини постоји град

Димитровград

и 43 села

Становништво

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	23.063
1953.	22.082
1961.	18.418
1971.	16.365
1981.	15.158
1991.	13.488	13.334
2002.	11.748	11.893
2011.	10.118
2022.	8.043

Национална припадност

Састав становништва – општина Димитровград
	2022.	2011.	2002.
Укупно	8.043 (100,00%)	10.118 (100,00%)	11.748 (100,00%)
Бугари	3.669 (45,61%)	5.413 (53,50%)	5.836 (49,68%)
Срби	2.016 (25,06%)	2.819 (27,86%)	3.005 (25,58%)
Неизјашњени и непознато	2.022 (25,14%)	1.554 (15,36%)	2.181 (18,56%)
Остали	336 (4,17%)	332 (3,28%)	726 (6,18%)

Образовање

Основна школа „Христо Ботев“ у Димитровграду
Гимназија „Св. Кирило и Методије“
Виша пословна Школа Блаце, истурено одељење Димитровград

Култура

Народна библиотека „Детко Петров“
Позориште „Христо Ботев“
Градска галерија у Димитровграду
Културно-информативни центар „Цариброд“ бугарске националне мањине у Србији

Медији

Радио Телевизија Цариброд
Новинско издавачка кућа „Братство“
Интернет Портал ”ФАР"

Види још

Димитровград
Иредентистички концепт Западне покрајине
Бугари у Србији

Референце

^ „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003 подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.

Спољашње везе

[Попис2022-1] „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.

[2] Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003 подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.

[1]