Пређи на садржај

Западнобачки управни округ

С Википедије, слободне енциклопедије
Западнобачки управни округ
Положај
Држава Србија
РегионВојводина
Историјске областиЗападна Бачка
Админ. центарСомбор
Површина2.420 km2
Становништво2022.
 — број ст.154.491
 — густина ст.63,84 ст./km2
Позивни број+381 (0)25
Општине и градови4
Апатин
Кула
Оџаци
Град Сомбор
Број насеља37
(5 градских и 32 сеоска)
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима
Западнобачки округ у Војводини

Западнобачки округ се налази у северном делу Републике Србије. Према подацима са последњег пописа 2022. године у округу је живело 154.491 становника[1] Седиште округа је град Сомбор.

Градови и општине

[уреди | уреди извор]

Округ обухвата следеће градове и општине:

  1. Град Сомбор место Сомбор
  2. Општина Апатин место Апатин
  3. Општина Оџаци место Оџаци
  4. Општина Кула место Кула

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према попису из 2002. године, на простору округа живело је 213.242 становника, од чега у општини Сомбор 97.263 становника, у општини Кула 48.306 становника, у општини Апатин 32.793 становника и у општини Оџаци 35.474 становника. Становништво целог округа представља 2,85% становништва Србије, и 10,59% становништва Војводине.

По густини насељености округ спада у ред средње насељених у Војводини са 88 становника по километру квадратном, што је испод просека Војводине, који износи 94 становника по km², али изнад просека Србије, који износи 85 становника по km².

Етничке групе

[уреди | уреди извор]

Према националној структури становништва у округу већину чине Срби (62,91%), а затим следе Мађари (10,19%), Хрвати (6,05%), Црногорци (4,29%), Југословени (3,21%), Русини (2,58%), Буњевци (1,31%), Украјинци, Пољаци, Немци, Албанци, Турци, Чеси, Словаци итд.

Сомбор је град богате културне традиције. На административном подручју Града Сомбора налазе се следећи споменици културе:

  • Иконостаси Велике и Мале православне цркве и Српска православна црква у Стапару су заштићени споменици, докази дуге историје овог града,
  • Зграда Жупаније с почетка XIX века,
  • Римокатоличка црква и Фрањевачки самостан из XVIII века.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Општина Сомбор данас располаже са 100.000 хектара пољопривредног земљишта, од чега је око 97.000 хектара обрадивих површина. Поред ратарске, велики значај има и сточарска производња.

Још интензивнији развој остварује се у индустрији. Индустрија у потпуности покрива прераду сировина из пољопривреде.

Начелник ЗБУО

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]