Net als toen

Net als toen
Песма Евровизије 1957.
Држава	Холандија
Извођач(и)	Кори Брокен
Језик	холандски
Музика	Гус Јансен
Текст	Вили ван Хемерт
Финале	1. место (31)
Хронологија
◄ Refrain (1956)
Dors, mon amour (1958) ►

Net als toen (срп. Као некада) је љубавна песма холандске певачице Кори Брокен и победник такмичења за Песму Евровизије 1957. године одржаном у Франкфурту. Песма је на холандском језику, а аутори су композитор Гус Јенсен, текстописац Вили ван Хемерт, а продуцент Долф ван дер Линден.

Песма говори о супрузи која пита свог мужа да ли се сећа њихових ранијих дана као заљубљеног пара. Она жели да се њихова романса врати, што се изражава у рефрену, док у строфама описује како је та романса избледела из њиховог брака. Песма буди носталгију, са стиховима који подсећају на прошла времена^[1] и мелодијом коју предводи виолина.

Net als toen је добила више од трећине укупног броја гласова како на холандском Националном фестивалу песама 1957. године, који представља избор песм�� представника Холандије на Песми Евровизије, али такође и на Песми Евровизије. Рецензије истичу релативно висок резултат на Песми Евровизије и хвале извођење уз пратњу виолина, али су такође указале на проблем трајања песме.

Кори Брокен је снимила песму на три језика, а песма је такође обрађена од стране других учесника Песме Евровизије. Сингл из 1957. године, у издању некадашње белгијске издавачке куће Ronnex Records, остварио је успех на музичким топ-листама у Холандији и Белгији. Песма се такође нашла на око двадесет музичких компилација, укључујући неколико других комерцијално успешних албума.

Песма, са текстом на холандском језику који је написао Вили ван Хемерт и музиком коју је компоновао Гус Јансен, представља љубавну баладу, кроз чију изведбу доминира виолина.^[1] Описана је као шансона са носталгичним текстом и као лаган баладни комад са ефектним соло делом виолине.^[2]

Под насловом Net als toen, у преводу срп. Као некада,^[1] рефрен песме истиче како супруга подсећа свог мужа на његово раније лепо и галантно понашање, заједно са његовим некадашњим романтичним гестовима, попут тога да је тражио пољубац од ње, доносио јој руже, заруменео се приликом гледања у њу, као и давање комплимената њеној лепоти и шарму. Сада га моли да то учини још једном. Строфе песме преносе контрастне описе менталног и физичког старења као садашњих препрека; у првом делу песме супруга примећује како се њен муж пита да ли је још увек жива и још уве�� та жена, док примећује да је он поспан и уморан, док у каснијем делу песме говори како се променио, добио на тежини, појавили су му седи праменови, док понекад бива детињаст.^[3][4]