Ида (планина)

Ида је слабо насељени планински масив, који се простире на површини од око 700 км² и налази се северно од дистикта Едремита. Постоји неколико мањих села, која су међусобно повезана стазама. Вода отиче углавном према југу и слива се у Едремитски залив, где је обала неравна, а позната је и као "Маслинска ривијера". Међутим, река Карамендерес (антички Скамандар) тече од друге стране планине Иде према западу. Данас је област од око 2,4 км² на Иди заштићена у оквиру Националног парка Каз Даğı, формираног 1993. године. Врхове планине шибају ветрови, па су због тога они углавном голи и са мало растиња, али њени обронци, који залазе у благу медитеранску климу и хладнију климу централне Анадолије, богати су бујном ендемском флором, која се развила након леденог доба. На нижим висанама клима је постала све топлија и сувља, а предео сиромашнији шумом. Сухи период траје од маја до октобра. Просек падавина је између 631 и 733 мм годишње. Средња годишња температура ваздуха износи око 15,7 степени Целзија, при чему дневне температуре иду све до 43,7 степени Целзија у Едремиту. Шуме у горњим деловима планинских обронака углавном се састоје од турских јела (Абиес нордманниана, подврста еqуи-тројани, коју неки ботаничари сматрају посебном врстом Абиес еqуи-тројани). У тој области живе јелени, дивљи вепрови и шакали. Некад је било и вукова, рисова, мрких медведа и леопарда, али их због превеликог излова више нема на планини Иди.

У античко доба планина Ида била је посвећена поштовању богиње Кибеле, која је стога у старом Риму била названа "Мајком идском" (Идаеа Матер).

Чини се да је и најстарија збирка пророчких Сибилских књига настала у време Кира у Гергису на планини Иди; та је збирка приписивана хелеспонтској Сибили и чувала се у Аполоновом храму у Гергису. Одатле је пренета у Еритру, где се прочула као зборник пророчанстава Еритрејске Сибиле. Према легенди, управо је ову збирку Кумејска Сибила из Куме однела у Рим и тамо је продала краљу Тарквинију Охолом.

Идеја је била нимфа, супруга речног бога Скамандра и мајка тројанског краља Теукра. Река Скамандар текла је од планине Иде преко долине испод Троје и уливала се у Хелеспонт северно од тог града.

На планини Иди Зевс је отео и лепог Ганимеда и пренео га на Олимп да служи као пехарник Олимским боговима.

Према миту, на Иди су једном приликом ловиле нимфе, кћерке речног бога Кебрена. Једна од њих, Енона, која је имала хтонски дар прорицања и исцељивања лековитим биљем, удала се за Париса, који је живео као пастир на планини Иди не знајући да је заправо син Пријама, тројанског краља. Наиме, краљ га је изложио на тој планини јер је одмах по Парисовом рођењу било проречено да ће он имати катастрофалан утицај на судбину Троје. Дечака је подојила медведица (једна од Артемидиних животиња), након чега га је пронашао и одгојио један пастир.

Кад је Ерида на свадби Пелеја и Тетиде бацила своју "јабуку раздора", на којој је писало "најлепшој", Зевс је три богиње које су се о њу стале отимати (Херу, Атену и Афродиту) послао на Иду, да Парис пресуди која је од њих заиста најлепша. Младић је јабуку досудио Афродити, која му је за узврат била понудила лепу Хелену, због чега су Хера и Атена заувек замрзеле Тројанце.^[2]

Анхиз, отац Енејин, који је такође био припадник тројанске краљевске породице, једном је приликом напасао овце на планини Иди, кад га је завела Афродита. Из те се везе родио Енеја, митски утемељитељ Рима и предак римске јулијевско-клаудијевске династије.

На планини Иди одиграли су се неки догађаји описани у Хомеровим еповима. На њеном врху окупили су се богови да гледају ток рата. Но, будући да је планина била посвећена богињи, Херине су моћи на том месту била тако појачане, да је она одвратила пажњу Зевсу својим завођењем и то довољно дуго да омогући Посејдону да се умеша на страни Ахејаца, како би ови одбили Хектора и његове Тројанце од својих бродова.

У једној епизоди тројанској рата, коју описује Псеудо-Аполодор у својој Библиотеци, Ахилеј је са неким Грцима опустошио тројанска поља и затим се упутио на Иду, где се налазио Енеја са својим стадима говеда. Енеја је побегао, а Ахилеј је побио пастире и Местора, једног од Пријамових синова, и отерао свете краве.^[3] У двадесетом певању Илијади Ахилеј успутно алудира на тај догађај кад се спрема на двобој с Енејом током опсаде Троје.

Након тројанског рата једини преживели син Пријамов, Хелен, побегао је на планину Иду, где га је пронашао и заробио Неоптолем, син Ахилејев. У Вергилијевој Енеиди звезда падалица пада изнад Иде као одговор на Анхизову молитву Јупитеру.

Према неким претпоставкама, у бронзано доба област око планинског масива Иде насељавао је народ који су Грци називали Теукрима. Могуће је да су пореклом били с Крита и да су са собом донели и име планине Иде, коју су назвали по Иди на Криту.

• Мартyн Риx, "Wилд Абоут Ида: тхе глориоус флора оф Каз Даги анд тхе Вале оф Троy", Цорнуцопиа 26, 2002.
• Çобан, Рамазан Волкан. İда Даğı'ндан Каз Даğıна; Yöре Анлатıларıнıн Карşıлаşтıрмалı Митолоји Тарафıндан İнцеленмеси, III. Улусал Каздаğларı Семпозyуму (Балıкесир, 2012)

• Çобан, Рамазан Волкан. İда Даğı'ндан Каз Даğıна; Yöре Анлатıларıнıн Карşıлаşтıрмалı Митолоји Тарафıндан İнцеленмеси, III. Улусал Каздаğларı Семпозyуму (Балıкесир, 2012)
• Ливе Сеарцх пружа 2-D или 3-D мапу ове области, темељену на фотографијама снимљеним из авиона.
• Каз Даğı: Тхе магиц моунтаин Архивирано 2011-09-30 на Wаyбацк Мацхине-у, чланак Рецепа Пекера Танıткана у часопису Дипломат, Анкара, мај 2006.
• Морпхологицал, Анатомицал анд Ецологицал студиес он тхе тwо Туркисх ендемиц специес цоллецтед фром Каз Даğı (Б1 Балıкесир) “Аллиум сибтхорпианум Сцхултес & Сцхултес фил. анд Аллиум реутерианум Боисс.” Архивирано 2008-11-19 на Wаyбацк Мацхине-у, чланак İсмета Уyсала у Туркисх Јоурнал оф Јоурнал оф Ботанy, 23 (1999), стр. 137–148.
• А Цонтрибутион то тхе Мосс Флора оф Wестерн Туркеy: Мосс Флора оф тхе Каз Моунтаин (Балıкесир, Туркеy) Архивирано 2008-11-19 на Wаyбацк Мацхине-у, чланак Аднана Ердага и Ахмета Yаyıнтаşа у Туркисх Јоурнал оф Ботанy, 23 (1999), стр. 117–125.
• İда'с ресеарцхинг ин Цомпаративе Мyтхологy^[мртав линк], истраживања о планини Иди у оквиру компаративне митологије.