Конкордат
Конкордат је једна врста медјународних уговора које закљуције Света столица са другим сувереним државама. Углавном се решавају питања везана за полозај католичких верника у односној држави.
Конкордати садржавају одредбе које се односе на питања вјеронаука у школама, образовног система, ослобађања Цркве од појединих обвеза које терете остале физичке и правне особе, односно финанцирања црквених активности од стране државе. Државе у појединим конкордатима пак имају право бити конзултиране по питању именовања бискупа.
Најпознатији конкордати у хисторији су:
- Конкордат из Wормса (1122) између папе Каликста II и римско-њемачког цара Хеинрицха V
- Конкордат из Бологне (1516) између француског краља Францоиса I и папе Ле�� X
- Конкордат 1753 са Шпанијом
- Конкордат 1801 између папе Пиа VII и Наполéона.
- Конкордат у Фонтаинеблеауу (1813) између папе Пиа VII и Наполéона.
- Конкордат 1851 са Шпанијом
- Конкордат 1855 између папе Пиа IX и аустријског цара Фрање Јосипа
- Конкордат 1925 између Свете столице и Републике Пољске
- Латерански уговор (1929) између Италије и папе Пиа XI чиме је формално дефиниран Ватикан
- Реицхсконкордат (1933) између Света столица и Трећег Реицха
- Конкордат 1940 с португалском владом под Салазаром
- Конкордат 1953 са Шпанијом
Овај тип формалног уговора се више не користи од стране Ватикана, а посљедњи од њих, онај са Шпаниом, је истекао 1980. Сада се користи друкчији модел регулирања односа Католичке цркве и суверених држава, темељен на Декларацији о вјерској слободи донесеног ој стране Другог ватиканског концила Дигнитатис Хуманае.