1914

• 1. 1. -   Ujedinjenjem Južnog i Severnog protektorata nastaje Kolonija i Protektorat Nigerija (pod britanskom vlašću do 1960).
• 1. 1. - Na Floridi je uspostavljen prvi linijski let na svijetu između St. Petersburga i Tampe.
• 5. 1. - Henry Ford objavio da uvodi osmočasovno radno vreme i minimalnu nadnicu od pet dolara za kvalifikovane radnike.
• 6. 1. - Osnovana finansijska kompanija Merrill Lynch.
• 9. 1. (27. 12. 1913. po j.k.) - Otvoreno je Narodno pozorište u Skoplju (preteča Makedonskog narodnog teatra), prvi upravnik Branislav Nušić. Zgrada izgorela već u februaru.^[1]
• 11. 1. (29. 12. po j.k.) - Izbori u Crnoj Gori.
• 14. 1. - Afera Liman von Sanders: nemački car unapredio Otto Liman von Sandersa u nemačkog, a po ugovoru i osmanskog generala - postaje generalni inspektor osmanske vojske (Rusija je ranije protestovala zbog njegovog imenovanja na čelo osmanskog I korpusa).
• 17. 1. - U Rijeci porinut SMS Szent István, posljednji od austrougarskih bojnih brodova klase Tegetthoff (u službi 1915-18).
• 28. 1. - Počinje zasedanje crnogorske skupštine, do polovine maja će biti doneseno 14 zakona uključujući Zakon o naseljavanju novooslobođenih krajeva Crne Gore.

• 2. 2. - Making a Living je prvi film sa Chaplinom; pet dana kasnije sledi Kid Auto Races at Venice u kome je prvi put predstavio lik "Male skitnice".
• 12. 2. - Prikazan The Squaw Man, prvi film Cecila B. DeMilla i prvi dugometražni film snimljen u Hollywoodu.
• 12. 2. - Ruski car smenio premijera Vladimira Kokovcova, postavljen Ivan Goremikin (do 1916).
• 24. 2. - Promađarski pravoslavni vladika u Debrecenu poginuo od paketa-bombe koji su poslali rumunski nacionalisti.
• 28. 2. -   Grci proglasili kratkotrajnu Autonomnu Republiku Severni Epir (traje do oktobra).

• 6. 3. - Osnovana FK Vojvodina.
• 7. 3. - 3. 9. - Čitava vladavina Vilhelma od Vida u Kneževini Albaniji.
• 8. 3. - Prva proslava Dana žena u Srbiji.
• 8. 3. (23. 2. po j.k.) - Austrougarski bataljon zauzeo crnogorsku karaulu Sjenokos kod Metaljke, na crnogorskoj strani dva mrtva i tri ranjena^[2].
• 15. 3. - Kralj Nikola poslao pismo kralju Petru u kome predlaže vojno, finansijsko i diplomatsko udruživanje, na bazi ravnopravnosti dve države i dinastije (Petar prihvata pismom od 2. aprila)^[3].
• 16. 3. - Ministrova žena Henriette Caillaux ubila Gastona Calmetta, urednika "Le Figaroa", plašeći se objavljivanja delikatnog pisma.
• 16. 3. - Usled gloženja nemačkih i čeških poslanika raspušteno austrijsko Carevinsko vijeće (neće biti okupljano tri godine).
• 20. 3. - Incident u Curraghu: britanski oficiri u jednom kampu radije daju ostavku nego da intervenišu protiv Ulsterskih dobrovoljaca.

• 9. 4. - Incident u Tampiku između američkih i vojnika Victoriana Huerte dovešće do američke okupacije luke Veracruz do novembra.
• 15. 4. - U Venecueli pronađeno prvo značajno nalazište nafte (do 1929. zemlja će postati njen najveći izvoznik na svetu).
• 18. 4. - U Monaku završen prvi međunarodni kongres kriminalističke policije sa učesnicima iz 24 zemlje.
• 20. 4. - Masakr u Ludlowu: Nacionalna garda Kolorada i čuvari kompanije napali šatorsko naselje štrajkujućih rudara i njihovih porodica, poginulo 19-25 osoba.
• 24 - 25. 4. - Larne gun-running: u Irsku prokrijumčareno 25.000 pušaka i 3-5 miliona metaka za Alsterske dobrovoljce (lojaliste).
• 26. 4. - Umro zagrebački nadbiskup Juraj Posilović, slijediće mu Antun Bauer (do 1937).

• 10. 5. - Drugi krug parlamentarnih izbora u Francuskoj, uspeh levice.
• 17. 5. - Muslimanski ustanak u Albaniji protiv Esad Paše, koji je proteran u Italiju.
• 17. 5. - Krfski protokol: autonomija za Severni Epir unutar Albanije (nikada nije sproveden, ukinut 1921).
• 29. 5. - Putnički brod RMS Empress of Ireland potonuo nakon sudara sa norveškom ugljaricom u rijeci Saint Lawrence, 1.012 mrtvih.
• 30. 5. - Prvo putovanje broda RMS Aquitania.

• 3. 6. (21. 5. po j.k.) - Ostavka srpske vlade usled opstrukcije opozicije u parlamentu, izazvane Uredbom o prioritetu civilnih vlasti, nakon gloženja civilnih i vojnih vlasti u Makedoniji, naročito Skoplju^[4].
• 9. 6. (27. 5. po j.k.) - U Beogradu otkriven Spomenik Dositeju Obradoviću.
• 9. 6. - Prvi "trkački sastanak" na novom trkalištu u beogradskom Topčideru.
• 12 - 14. 6. - Poseta nemačkog cara Wilhelma nadvojvodi Franzu Ferdinandu u zamku Konopiště - kasnije je ovom događaju pripisivan preveliki značaj, kajzer izbegava dati odgovor da li bo podržao AU na Balkanu^[5].
• 15. 6. - Poseta ruske carske porodice rumunskoj kraljevskoj u Konstanci - udaljavanje Rumunije od Centralnih sila.
• 15. 6. - Anglo-nemački sporazum o Bagdadskoj železnici.
• 17. 6. - Zemaljska vlada Hrvatske i Slavonije dobila i četvrti odjel, narodnog gospodarstva.
• 23. 6. - Otvaranje proširenog Kilskog kanala u Nemačkoj; na tradicionalnoj Kilskoj nedelji učestvuje i jedan britanski eskadron, kajzer Wilhelm II posetio drednot HMS King George V.
• 23. 6. - Meksička revolucija: Bitka kod Zacatecasa je ključna pobeda Pancha Ville nad snagama predsednika Huerte.

   

• 24. 6. (11. 6. po j.k.) - U Srbiji raspuštena skupština, izbori zakazani za 1. (14.) avgust.
• 24. 6. - Kralj Petar I Karađorđević preneo vršenje vlasti na sina Aleksandra (koji time postaje regent).
• 24. 6. - U Rimu potpisan konkordat između Srbije i Vatikana.^[6]
• 28. 6. - Sarajevski atentat na austrougarskog prijestolonasljednika Franza Ferdinanda, u poseti gradu nakon vojnih manevara. Atentat je izvršio Gavrilo Princip, pripadnik Mlade Bosne.
• 29. 6. - Rušilačke demonstracije krajnje desnice protiv Srba u Zagrebu, Sarajevu i drugde, u Sarajevu i BiH uveče proglašeno opsadno stanje (prijeki sud, do 26. 7.), ali Srbe ne štite.

• 6. 7. - Nemačka daje podršku Austrougarskoj u odnosu prema Srbiji (tzv. blanko-ček).
• 10. 7. - Ruski poslanik Nikolaj Hartvig umro od infarkta u austrougarskom poslanstvu (Srbi veruju da je otrovan, velika sahrana četiri dana kasnije).^[7]
• 11. 7. - Babe Ruth debitovao u Major League bejzbolu.
• 12. 7. - Hionija Guseva pokušala da ubije Raspućina.
• 14. 7. - Zakon o vladi Irske prošao i kroz Gornji dom britanskog parlamenta, okruzima Alstera omogućeno da se izjasne hoće li učestvovati u samoupravi.
• 15. 7. - Meksički predsednik Victoriano Huerta dao ostavku.
• 17. 7. (4. 7. po j.k.) - U Sankt Peterburgu počinju štrajkovi i neredi s mnogo sukoba i vandalizma (naročito 20 - 23. 7.)^[8].
• 20 - 23. 7. - Francuski predsednik Poincaré i premijer Viviani u poseti Rusiji.
• 23. 7. - Austro-Ugarska uputila Srbiji ultimatum s ponižavajućim zahtevima, s rokom od 48 časova za odgovor (AU poslanik Giesl je sačekao tri dana s uručenjem, do odlaska francuskog predsednika Poenkarea iz Rusije).
• 23. 7. - Jaka oluja pogodila Budimpeštu.
• 25. 7. - Prekinuti diplomatski odnosi između Srbije i Austrougarske; naređena evakuacija Beograda, sedište vlade preneto u Niš.
• 25. 7. - Socijaldemokratska okupljanja u Nemačkoj protiv rata.
• 26. 7. - Počela opšta mobilizacija u Srbiji.
• 26. 7. - U BiH uvedena vojna uprava ("iznimne mjere"), počinju hapšenja Srba i drugih; u Dalmaciji zabranjena srpska, projugoslovenska i neka hrvatska udruženja.
• 26. 7. - Howth gun-running: doneseno 900 pušaka za Irske dobrovoljce; u dablinskoj ulici Bachelor's Walk došlo do incidenta u kome su britanski vojnici ubili trojicu civila.
• 28. 7. - Nakon odbijenog ultimatuma, Austro-Ugarska telegramom objavljuje rat Srbiji, što označava početak Prvog svjetskog rata. Prvi plotuni upućeni na Beograd - bombardovanje počelo sledeće noći, Austrijanci su pokušali preći pred ponoć.
• 28. 7. - Ujutru mobilizacija u Crnoj Gori.
• 31. 7. - Mobilizacija u Rusiji.
• 31. 7. - U Parizu ubijen socijalista i antimilitarista Jean Jaurès.

• 1. 8. - Njemačka objavljuje rat Rusiji, a Francuska naređuje mobilizaciju.
• 2. 8. - Nemačke snage ulaze u Luksemburg, u skladu sa Schlieffenovim planom; upućen ultimatum Belgiji koji će ova odbiti.
• 3. 8. - Njemačka objavljuje rat Francuskoj.
• 3. 8. - Italija objavljuje neutralnost, smatrajući savez Centralnih sila čisto defanzivnim (neutralnost traje do maja 1915.).
• 4. 8. - Nemačka vojska ulazi u neutralnu Belgiju; Velika Britanija objavljuje rat Njemačkoj zbog kršenja belgijske neutralnosti.
• 5. 8. - Crna Gora objavila rat Austrougarskoj.
• 6. 8. - Austrougarska objavila rat Rusiji, a Srbija Nemačkoj.
• 6. 8. - Nemački cepelin izbacio bombe na Lijež.
• 7. 8. - Crna Gora objavila rat Austrougarskoj.
• 8. 8. - Bitka na granicama - Bitka kod Mülhausena: u skladu sa Planom XVII Francuzi nakratko zauzeli Mulhouse (i opet 19.).
• 11. 8. - Crna Gora objavila rat Nemačkoj.

• 12. 8. - Prva austrougarska ofanziva na Srbiju: napada 5. Austrougarska armija.
• 12. 8. - Bitka kod Haelena ("Bitka srebrnih kaciga") je taktička belgijska pobeda nad nemačkom konjicom (čije je vreme prošlo...).
• 13. 8. - Francuska i Velika Britanija objavile rat Austrougarskoj.
• 13. 8. - Putnički brod "Baron Gautsch" naleteo na minu kod Brijuna i potonuo uz 147 izgubljenih života.
• 15. 8. - Prvi brod prošao kroz Panamski kanal.
• 15 - 20. 8. - Cerska bitka u kojoj je Srbija odbacila austro-ugarsku ofenzivu i postigla prvu veliku pobjedu sila Antante u ratu.
• 16. 8. - Opsada Liježa okončana nemačkim zauzećem (Erich Ludendorff).
• 16. 8. - Jadransko bojište: Bitka kod Bara, saveznici potopili zaštićenu krstaricu SMS Zenta.
• 16. 8. - Álvaro Obregón, saveznik Venustiana Carranze, ušao u grad Meksiko.
• 17. 8. - Po naređenju gen. Kasimira von Lutgendorfa streljano 120 civila u Šapcu^[9].
• 19. 8. - Austrougari zauzeli Pljevlja (samo do 26. 8.).
• 20. 8. - Nemci zauzeli Brisel.
• 20. 8. - Lorenska bitka: Francuzi poraženi kod Moranža.
• 20. 8. - Bitka kod Gumbinnena: Rusi odbili Nemce u istočnoj Pruskoj.
• 21. 8. - Totalno pomračenje Sunca, totalitet prelazi dan. Pribaltikom, Belorusijom i Ukrajinom.
• 22. 8. - Francuska vojska ima 27.000 poginulih^[10] (Ardeni i Charleroi, Virton, Rossignol).
• 23. 8. - Bitka kod Monsa: Britanske ekspedicione snage usporile nemačko napredovanje prema Francuskoj. Sledi petonedeljno Veliko povlačenje.

• 23. 8. - Paul von Hindenburg i Erich Ludendorff stigli u istočnu Prusku.
• 23. 8. - Japan objavio rat Nemačkoj.
• 24. 8. - Austrougari izbačeni iz Šapca; Stepa Stepanović će postati drugi srpski vojvoda.
• 24. 8. - Obrazovana crnogorska Vrhovna komanda, na čelu srbijanski gen. Božidar Janković.
• 25. 8. - Bitka kod Kraśnika, austrougarska pobeda nad Rusima u Galiciji.
• 25. 8. - Nemci u Leuvenu zapalili biblioteku sa 300.000 knjiga.
• 26. 8. - Nemačka kolonija Togoland se predala Britancima i Francuzima.
• 26. 8. - Bitka kod Le Cateaua je uspešno britansko-francusko povlačenje.
• 28. 8. - Bitka u Helgolandskom zalivu je prva pomorska bitka I svetskog rata i britanska pobeda.
• 29. 8. - Bitka kod St. Quentina: Francuzi zaustavljaju nemačko napredovanje.
• 29. 8. - Novozelanđani okupirali Nemačku Samou.
• 30. 8. - Bitka kod Tannenberga - nemačka Osma armija (Hindenburg), razbila Drugu rusku armiju (Aleksandar Samsonov) i zaustavila prodor u Istočnu Prusku.
• 30. 8. - Nemačka Prva armija von Klucka skreće na istok ispred Pariza.
• 31. 8. - Ruska prestonica Sankt Peterburg promenila ime u Petrograd.

• 1. 9. - Izumro golub selac.
• 3. 9. - Kardinal Giacomo della Chiesa izabran za papu Benedikta XV. (do 1922).
• 3. 9. - Vilhelm od Vida napustio Albaniju.
• 4 - 13. 9. - Bitka kod Grand Couronné: neuspešna nemačka ofanziva u Loreni.
• 5. 9. - Londonski pakt: Britanija, Francuska i Rusija se obavezuju da neće sklopiti separatni mir.
• 5. 9. - Nemačka podmornica U-21 potopila britansku izviđačku krstaricu HMS Pathfinder, oko 250 mrtvih - prvi put da podmornica potopi brod samohodnim torpedom.
• 5 - 12. 9. - Prva bitka na Marni, u kojoj su Nemci odbačeni dalje od Pariza.
• 6 - 4. 10. - Bitka na Drini, zaustavljena 2. AU ofanziva.
• 6 - 13. 9. - Sremska ofanziva srpske vojske (Leget, Čevrntija, kratak ulazak u Zemun 10. 9.).
• 6 - 14. 9. - Bitka na Mazurskim jezerima je nemačka pobeda na Istoku.
• 26. 8. - 11. 9. - Bitka kod Lemberga je ruska pobeda u Galiciji.
• 11. 9. - Australijanci zauzeli Bizmarkov arhipelag.
• 14. 9. - Erich von Falkenhayn je novi nemački načelnik generalštaba.
• 15. 9. - U Južnoj Africi izbija afrikanerska Maritzova pobuna protiv britanskih vlasti (sasvim ugušena do februara).
• 17. 9. - U Nišu sklopljen Sporazum Toptani-Pašić - Esad-paša se sledećeg meseca vraća u Albaniju.
• 17. 9. - 14. 10. - "Trka do mora": dve strane pokušavaju flankirati jedna drugu u severnoj Francuskoj i Belgiji.
• 19. 9. - Granate pogađaju Katedralu u Reimsu koja je zatim oštećena požarom.
• 19 - 22. 9. - Boj na Mačkovom kamenu (deo Bitke na Drini).
• 22. 9. - Akcija od 22. septembra 1914.: nemačka podmornica SM U-9 potopila tri stare britanske krstarice, 1.459 poginulih.
• 24. 9. - Počinje ruska Opsada Pšemisla, grad će biti zauzet sledećeg marta.
• 25. 9. - Užička i Sandžačka vojska na Palama.
• 26. 9. - Bitka kod Sandfonteina je nemačka pobeda u dan. Namibiji.
• 28. 9. - Zapadni front: Prva bitka na Eni završena "nerešeno".

• 3. 10. - Srpska i crnogorska vojska na Romaniji.
• 5. 10. - Francuz Joseph Frantz postigao prvu vazdušnu pobedu u ratovanju.
• 10. 10. - Opsada Antverpena okončana nemačkim zauzećem grada.
• 10. 10. - Ferdinand I je novi kralj Rumunije nakon smrti oca Karola (do 1927).
• 12. 10. - U Sarajevu počinje suđenje Principu i ostalim optuženicima za Sarajevski atentat.
• 13. 10. - Garrett Morgan patentirao gas masku.
• 13. 10. - Nemci zauzeli Lille.
• 19. 10. - 22. 11. - Prva bitka kod Ypresa, kulminacija "Trke do mora" i saveznički uspeh uz velike gubitke; kraj starog Britanskog ekspedicionog korpusa, sastavljenog od iskusnih vojnika.
• 21. 10. - Sandžačka vojska pobeđena na Glasincu - povlačenje svih na desnu obalu Drine do 24. oktobra.
• 22. 10. - Nastanak mita o Langemarku (Kindermord): prema nemačkoj propagandi, veliki broj mladih neiskusnih vojnika izginuo pevajući himnu.
• 27. 10. - Grčka armija zauzela Severni Epir uz odobrenje Saveznika.
• 28. 10. - Presude za Sarajevski atentat: Princip na 20 godina zbog maloletstva, pet smrtnih kazni (tri izvršene), 10 na robiju, devet oslobođenih.
• 28. 10. - Bitka kod Penanga na Malaji: nemački SMS Emden potopio po jedan francuski i ruski ratni brod.
• 29. 10. - Otomanski imperij stupa u rat na strani Centralnih sila - granatirane ruske crnomorske luke, Rusija, Francuska i Velika Britanija objavljuju joj rat između 1. i 5. novembra.
• 29. 9. - 31. 10. - Bitka na Visli (Varšavsko-Ivangorodska operacija) je ruska pobeda

• 1. 11. - Bitka kod Coronela je nemačka pomorska pobeda kod Čilea.
• 5. 11. - Britanci anektirali Kipar nakon ulaska Turske u rat.
• 6. 11. - Treća austrougarska ofanziva na Srbiju.
• 7. 11. - Okončana Opsada Tsingtaoa (dan. Qingdao), japansko-britansko zauzeće baze Nemačkog istočnoazijskog eskadrona u Kini. Austrougarska zaštićena krstarica SMS Kaiserin Elisabeth je samopotopljena 2. 11., kao i još šest plovila tokom opsade.
• 7. 11. - Srbija objavila rat Turskoj.
• 9. 11. - Australijska krstarica Sydney potopila nemačku Emden.

• 11. 11. - 6. 12. - Bitka kod Łódźa: Nemci pokušali zauzeti Varšavu.
• 15. 11. - Kavkaska kampanja: rusko-turski teatar otvoren neuspešnom ruskom Berhmanovom ofanzivom.
• 16. 11. - 15. 12. - Kolubarska bitka, odlučna srpska pobeda.
• 18. 11. - Đački bataljon, 1300 kaplara, kreće na front iz Skoplja.
• 21. 11. - Britanci zauzeli Basru od Osmanskog carstva.
• 19. 10. - 22. 11. - Prva Bitka za Ypres je saveznička pobeda u Flandriji.
• 24. 11. - Benito Mussolini izbačen iz Italijanske socijalističke partije zbog zalaganja za rat; već je formirao Revolucionarni fascio za internacionalnu akciju.
• 26. 11. - Eksplozija kordita na HMS Bulwarku odnela 750 života.

• 1. 12. - Osnovan Maserati.
• 1 - 13. 12. - Bitka kod Limanove: zaustavljena ruska ofanziva u pravcu Krakova.
• 2. 12. - Austrougari ušli u Beograd.
• 2. 12. - Karl Liebknecht (SPD) je jedini poslanik u nemačkom Rajhstagu koji glasa protiv produžetka Ratnih kredita.
• 3 - 15. 12. - Kolubarska bitka: srpska kontraofanziva, u kojoj su austro-ugarske snage ponovno odbačene iz Srbije i oslobođen Beograd. Živojin Mišić postaje treći srpski vojvoda.
• 6. 12. - Pancho Villa i Emiliano Zapata su ušli u grad Meksiko, Carranza je pobegao u Veracruz.
• decembar - U Srbiji nakon ratnih dejstava počinju epidemije, naročito tifus.
• 11. 11. - 5. 12. - Bitka kod Łódźa se završila strateški povoljnije za nemačku stranu.
• 7. decembar/prosinac - U Nišu na zasedanju Narodne skupštine usvojena Niška deklaracija o ujedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaca.
• 8. 12. - Bitka kod Falklandskih otoka je britanska pomorska pobeda.
• 8. 12. - Premijera mjuzikla Watch Your Step u Njujorku, bračni par Vernon i Irene Castle popularisali fokstrot.
• 15. 12. - Eksplozija gasa u japanskom rudniku odnosi 687 života.
• 16. 12. - Napad na Scarborough, Hartlepool i Whitby: nemačka mornarica bombardovala mesta na engleskoj obali, 137 mrtvih.
• 18. 12. - Bitka kod Naulile je nemačka pobeda na granici Nemačke Jugozapadne Afrike i Portugalske Zapadne Afrike (tj. Namibije i Angole).
• 19. 12. -   Ustanovljen Sultanat Egipat, britanski protektorat (traje do 1922).
• 20. 12. - Francuska podmornicaa Curie se zapetljala pri ulasku u luku Pula nakon čega je potopljena - kasnije će biti izvučena i služiti kao austrougarska podmornica SM U-14.
• 22. 12. - 17. 1. - Bitka kod Sarikamiša je neuspešna turska ofanziva na Kavkaskom ratištu.
• 24. 12. - Nemački avion bacio jednu bombu na Dover - prvi napad iz vazduha u istoriji Velike Britanije.
• 24. 12. - Spontano Božićno primirje na više mesta Zapadnog fronta.

• Gandi se vratio u Indiju i dobio počasni naziv Mahātmā ("Velika duša").

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1914.

• 2. 1. - Noor Inayat Khan, agentkinja SOE u okupiranoj Francuskoj († 1944)
• 28. 1. - Dušan Busančić, hornista, osnivač studija horne u Srbiji († 2007)
• 31. 1. - Varnava Nastić, episkop SPC († 1964)
• 31. 1. - Jersey Joe Walcott, bokser († 1994)
• 1. 2. - Avdo Humo, narodni heroj i političar († 1983)
• 3. 2. - George Nissen, pronalazač moderne trampoline († 2010)
• 4. 2. - Vladimir Dedijer, istoričar, publicista, političar, akademik († 1990)
• 5. 2. - William S. Burroughs, američki pisac i slikar († 1997)
• 9. 2. - Janko Lisjak, narodni heroj († 1943)
• 12. 2. - Lazar Koliševski, narodni heroj i političar († 2000)
• 24. 2. - Ignacije Gavran, franjevac, prevoditelj itd († 2009)
• 6. 3. - Vjekoslav Luburić Maks, ustaša († 1969)
• 25. 3. - Norman Borlaug, američki agronom, otac "Zelene revolucije" i dobitnik Nobelove nagrade za mir († 2009.)
• 26. 3. - William Westmoreland, američki general († 2005)
• 29. 3. - Herta Haas, supruga Josipa Broza († 2010)
• 31. 3. - Octavio Paz, književnik-nobelovac († 1998)

• 2. 4. - Alec Guiness, engleski glumac († 2000.)
• 4. 4. - Marguerite Duras, francuska spisateljica († 1996.)
• 13. 5. - Joe Louis, bokser († 1981)
• maj - Tenzing Norgay, šerpa i alpinista († 1986)
• 23. 5. - Niko Martinović, književnik, akademik († 1975)
• 25. 5. - Slobodan Princip Seljo, narodni heroj († 1942)
• 13. 6. - Vuko Pavićević, filozof i književnik († 1978)
• 15. 6. - Jurij Andropov, sovjetski političar († 1984)
• 21. 6. - Pavle Mijović, istoričar umetnosti († 1996)
• 28. 6. - Dušan Petrović Šane, narodni heroj i političar († 1977)

• 2. 7.. - Jurij Vladimirovič Andropov, sovjetski obavještajac, političar i državnik († 1984.)
• 7. 7. - Milutin Morača, narodni heroj, general-pukovnik JNA († 2003)
• 31. 7. - Louis de Funès, glumac († 1983)
• 9. 8. - Tove Jansson, finska slikarka, spisteljica, strip umetnica, ilustratorka
• 26. 8. - Julio Cortázar, književnik († 1984)
• 2. 9. - Veljko Vlahović, političar, državnik, publicista († 1975)
• 7. 9. - James Van Allen, fizičar († 2006)
• 11. 9. - Gojko Stojčević, patrijarh srpski Pavle († 2009)
• 14. 9. - Tihomir Janić, sudija Vrhovnog suda Srbije i Jugoslavije († 2008)
• 16. 9. - Allen Funt, TV voditelj († 1999)
• 18. 9. - Jack Cardiff, kinematograf († 2009)
• 26. 9. - Jack LaLanne, fitnes ekspert († 2011)

• 1. 10. - Daniel J. Boorstin, pisac, istoričar († 2004)
• 6. 10. - Thor Heyerdahl, norveški pomorski istraživač († 2002.)
• 7. 10. - Mihailo Lalić, književnik i akademik († 1992)
• 14. 10. - József Ács (slikar) († 1990)
• 15. 10. - Mohammed Zahir Shah, poslednji kralj Afganistana († 2007)
• 16. 10. - Jovan Gligorijević, operski pevač († 1979)
• 17. 10. - Jerry Siegel, strip-crtač († 1996)
• 26. 10. - Jackie Coogan, glumac († 1984)
• 28. 10. - Jonas Salk, virolog († 1995)
• 9. 11. - Hedy Lamarr (Hedwig Kiesler), glumica († 2000)
• 15. 11. - Petar Drapšin, general, narodni heroj († 1945)
• 25. 11. - Joe DiMaggio, igrač bejzbola († 1999)
• 2. 12. - Bratislav Bata Miladinović, rukovodilac Dečije i omladinske dramske grupe Radio Beograda († 1997)
• 9. 12. - Ljubica Sokić - Cuca, srpska slikarka († 2009)
• 10. 12. - Dorothy Lamour (Mary Slaton), glumica († 1996)
• 21. 12.. - Ivan Generalić, hrvatski slikar naive († 1992.)
• 21. 12. - Gunnar Lundén-Welden, švedski kompozitor
• 24. 12. - Herbert Reinecker, njemački pisac († 2007.)
• 26. 12. - Richard Widmark, američki glumac († 2008.)

• Žikica Jovanović Španac, narodni heroj († 1942)
• Sergej Kraigher, predsednik Predsedništva SFRJ († 2001)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1914.

• 12. 3. - George Westinghouse, inženjer i preduzetnik (* 1846)
• 17. 3. - Antun Gustav Matoš, hrvatski pisac i novinar (* 1873.)
• 19. 3. - Giuseppe Mercalli, vulkanolog (* 1850)
• 7. 4. - Đorđe Popović-Daničar, srpski književnik i publicista (* 1832)
• 18. 4. - Dragutin Franasović, srpski general i ministar (* 1842)
• 26. 4. - Juraj Posilović, zagrebački nadbiskup (* 1834)
• 26. 4. - Eduard Suess, geolog (* 1831)
• 15. 5. - Jovan Skerlić, srpski književni kritičar (*1877)
• 18. 5. - Oskar Vojnić, svjetski putnik (* 1864)
• 8. 6. - Tadija Smičiklas, povjesničar i političar (* 1843)
• 21. 6. - Bertha von Suttner, pacifistkinja, nobelovka (* 1843)
• 28. 6. - Sarajevski atentat:
  • Franz Ferdinand, austrijski nadvojvoda (* 1863) i njegova supruga
  • Sofija (* 1868)

• 10. 7. - Nikolaj Hartvig, ruski poslanik u Beogradu (* 1857)
• 31. 7. - Jean Jaurès (ubijen), socijalista i pacifista (* 1859)
• 5. 8. - Stanislav Sondermajer, srpski borac (* 1897)
• 20. 8. - Pio X., papa (* 1835)
• 1. 9. - Vladislav F. Ribnikar, pokretač "Politike" (* 1871)
• 24. 9. - Dimitrije T. Leko, arhitekta (* 1863)
• 26. 9. - August Macke, slikar (* 1887)
• 28. 9. - Stevan Stojanović Mokranjac, srpski kompozitor (* 1856)
• 10. 10. - Carol I, kralj Rumuna (* 1839)
• 12. 10. - Ferdo Ćus, kipar (* 1891)
• 26. 10. - Fran Galović, književnik (* 1887)
• 20. 11. - Dimitrije Tucović, srpski političar i publicista (* 1881)
• 25. 11. - Davorin Jenko, kompozitor i dirigent (* 1835)
• 8. 12. - Maximilian von Spee, nemački admiral (* 1861)
• 15. 12. - Ema Boić, hrvatska glumica (* 1883)
• 16. 12. - Ivan Zajc, hrvatski skladatelj i dirigent (* 1832.)
• 27. 12. - Pero Budmani, jezikoslovac i leksikograf (* 1835)

• Fizika: Max von Laue (otkriće difrakcije X-zraka na kristalima)
• Kemija: Theodore William Richards (precizno određenje atomske težine velikog broja hemijskih elemenata)
• Fiziologija i medicina: Robert Bárány (rad na fiziologiji i patologiji vestibularnog aparata)
• Književnost: nije dodeljena
• Mir: nije dodeljena

• Proklamacije zaraćenih strana u svetlu jugoslovenske ideje, Jugoslavija 1918-1988, tematska zbirka dokumenata.
• Ratni ciljevi Srbije, Niška deklaracija, ibid.

Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar