1886

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија:	1850-е  1860-е  1870-е  – 1880-е –  1890-е  1900-е  1910-е
Године:	1883 1884 1885 – 1886 – 1887 1888 1889

1886. по календарима

Грегоријански	1886. (MDCCCLXXXVI)
Аб урбе цондита	2639.
Исламски	1303–1304.
Ирански	1264–1265.
Хебрејски	5646–5647.
Бизантски	7394–7395.
Коптски	1602–1603.
Хинду календари
• Викрам Самват	1941–1942.
• Схака Самват	1808–1809.
• Кали Yуга	4987–4988.
Кинески
• Континуално	4522–4523.
• 60 година	Yанг Ватра Пас (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11886.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1886 (MDCCCLXXXVI) била је редовна година која почиње у петак по грегоријанском, одн. редовна година која почиње у сриједу по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују годишње календаре).

• 1. 1. - Горња Бурма прикључена ранијим британским поседима у Бурми.
• 5. 1. - Објављена Р.L. Стевенсонова приповетка Странге Цасе оф Др Јекyлл анд Мр Хyде.
• 6. 1. - Након што је султан Саид Али бин Саид Омар потчинио остале султанате на острву Велики Комор (Нгазидја), прихвата француски протекторат (Велики Комор, Ањоуан и Мохéли су се осамосталили 1975).
• 7. 1. - Генерал Георгес Ернест Боулангер, звани "Генерал Реванш" постаје француски министар рата (до маја 1887): уводи реформе у војску, његов реваншизам изазива напетост са Немачком.
• 8. 1. - Краљ Милан посетио радикалског првака Перу Тодоровића у затвору - краљ, осрамоћен поразом у Српско-бугарском рату, има намеру да створи коалицију радикала и напредњака.
• 8. 1. - У Питтсбургху основан Wестингхоусе Елецтриц.
• 13. 1. - У Србији амнестирани затворени радикали (не и они у егзилу).
• 16. 1. - Немачки парламент осудио Пруске депортације, протеривање Пољака и Јевреја, али пруска влада то игнорира.
• 18. 1. - Основана Хокејашка асоцијација у Енглеској, што означава почетак хокеја на трави.
• 29. 1. - Карл Бенз поднио пријаву патента за Бенз Патент-Моторwаген, први аутомобил с погоном на унутрашње сагорјевање.

• 3. 2.? - Црногорски књаз Никола стигао у посету Петрограду.
• 6 - 9. 2. - Антикинески нереди у Сеаттлеу.
• 14. 2. - Први воз натоварен поморанџама кренуо из Лос Ангелеса на исток САД - јужну Калифорнију зову "Наранџаста империја" (или Империја поморанџи)^[1].
• 18. 2. - Скуп радикала у Нишу, одбијен савез са напредњацима (који је заговарао Пера Тодоровић), тражи се промена устава.

• март - Отворена пруга Ниш - Лесковац.
• 3. 3. (19. 2. по ј.к.) - Букурештанским миром и формално окончан Српско-бугарски рат од прошле године.
• 8. 3. - Готтлиеб Даимлер и Wилхелм Маyбацх монтирали мотор на кочију.
• март - Винцент ван Гогх се доселио у Париз (до 1888) - упознаје се с импресионизмом, уноси више боја у радове.
• 16. 3. - У Немачкој донесен закон о градњи Килског канала између Северног и Балтичког мора (отворен 1895, проширен 1914).
• 17. 3. - У судници у Царроллтон, Миссиссиппи убијено 20 црнаца.
• 20. 3. - Wиллиам Станлеy, Јр. приказао први комплетан систем преноса наизменичне струје високог напона, производиће га Георге Wестингхоусе.
• 28. 3. - Самори Туре склопио мировни уговор са Французима, који добијају зону утицаја на левој обали Нигера.
• 29. 3. - Wилхелм Стеинитз постаје први признати светски шаховски шампион, победивши Јоханнеса Зукерторта.
• март - Први напад Арапа на Јевреје у Палестини, на насеље Петах Тиква.

• 5. 4. (24. 3. по ј.к.) - Топханенски акт: Порта признаје бугарског кнеза за гувернера Источне Румелије, што је де факто признање Бугарског уједињења, у замену за округ Крџали и тзв. Тамрашку републику.
• 6. 4. - Ранији Гранвилле на западу Канаде је инкорпориран као Ванцоувер.
• 6. 4. - Британско-немачка декларација о демаркацији сфера утицаја на западном Пацифику^[2].
• 8. 4. - Либерални премијер Wиллиам Еwарт Гладстоне представио први предлог закона за самоуправу Ирске - одбијен 8. јуна са 341 према 311 гласова, дошло до расцепа у либералној странци.
• април - Завршен пиједестал за Кип слободе у Њујорку.
• 18. 4. (Цвети) - Радикали �� либерали у Србији пред изборе направили споразум - тражиће промену устава и боље односе са Руским царством.
• 21. и 26. 4. - Острва Ањоуан и Мохéли под француским протекторатом.
• 25. 4. - Данас су оба Ускрса, што је у случају западног рачунања најкаснији могући датум (следећи пут 1943).
• 26. 4. - Немачки парламент усвојио закон с циљем насељавања Немаца у претежно пољској Познањској провинцији; Пруска комисија за насељавање ће до 1918. купити осам одсто земље у Познанији и Западној Пруској.

• 1. 5. - У САД почиње генерални штрајк који ће кулминирати крвопролићем 4. маја и афером Хаyмаркет у Чикагу - траже се "три осмице" (по осам сати рада, одмора и слободног времена). На Првом конгресу Друге интернационале 1889. одлучено да се на овај дан демонстрира у знак сећања на чикашке раднике.
• 4. 5. - Немири на Хаyмаркету: бачен динамит на полицију, седам мртвих полицајаца и најмање четири цивила.
• 7. 5. - Краљ Цхулалонгкорн потписао уговор са Французима којим је признат сијамски суверенитет над Лаосом, ови крајем године постављају конзула у Луанг Прабангу.
• 8. 5. - Јохн Пембертон измислио напитак касније познат као Цоца-Цола, у почетку се продаје као медицинско средство.

• 8. 5. (26. 4. по ј.к.) - Избори у Србији, влада добија малу већину уз помоћ полицијског притиска.
• 15. 5. - Споразум Француске и Португала о разграничењу Португалске Гвинеје и Кабинде.
• 17. 5. - Алфонсо XIII рођењем постао краљ Шпаније (до 1931), мајка Марија Кристина је регент до 1902.
• 17. 5. - Санта Цлара Цоунтy в. Соутхерн Пацифиц Раилроад Цо.: Врховни суд САД пресудио да корпорације имају уставна права као и појединци.
• 20. 5. - Основана Шкотска асоцијација за самоуправу, блиска либералима, малог утицаја.
• 21. 5. - Румунија уводи протекционистичку царинску стопу, долази до царинског рата са Аустроугарском (до 1892).
• 22. 5. - Амéлие д'Орлéанс, кћерка претендента Пхилиппа д'Орлéанса, грофа од Париза, удала се у Паризу за португалског престолонаследника Царлоса - републиканци су констернирани раскошним пријемом 14-тог и публицитетом догађаја.
• 25. 5. - 3. 6. - Угандски мученици: краљ Мwанга II наредио убиство тридесетак католика и англиканаца.

• 2. 6. - Гровер Цлевеланд постаје једини амерички председник који се оженио у Белој кући, са Францес Фолсом.
• 8. 6. - Швајцарац Јулиус Магги пронашао Магги-Wüрзе, врсту соса.
• 10. 6. - Велика ерупција вулкана Тараwера на Новом Зеланду, 150 мртвих, уништена природна знаменитост Пинк анд Wхите Террацес.
• 13. 6. - Тајанствена смрт Лудwига II Баварског, дан након што је принуђен на абдикацију у корист стрица Луитполда. Наслеђује га млађи и душевно оболели брат Отто (до 1913), Луитполд остаје регент (до 1912). Незавршени Дворац Неусцхwанстеин је отворен за јавност касније током лета.
• 13. 6. - Ванцоувер уништен пожаром свега пар месеци након што је инкорпориран.
• 22. 6. - У Француској донесен Закон о прогонству чланова породица које су владале у Француској.
• 28. 6. - Из Монтреала креће први путнички воз на Канадској пацифичкој железници, шест дана касније стиже на другу обалу, у Ванцоувер.
• 29. 6. - На Зрињевцу одржана прва бициклистичка утрка у Загребу.

• 3. 7. - Бенз Патент-Моторwаген представљен јавности.
• 3. 7. - Оттмар Мергентхалер представио Неw-Yорк Трибуне-у машину за линотипију.
• 9. 7. - Цхарлес Мартин Халл пријавио патент за много јефтинији процес добијања алуминијума; у исто време је и Паул Хéроулт дошао до открића, → Халл–Хéроултов процес.
• 10. 7. - Британска влада дала повељу Краљевској нигерској компанији - данашња Нигерија је углавном проистекла из територија компаније.
• 10. 7. - Прво путовање иновативног немачког нафтног танкера Глüцкауф.
• 23. 7. - Стеве Бродие наводно скочио са Бруклинског моста и преживео.
• 25 - 26. 7. - "Јегуљини нереди" у амстердамској четврти Јордаан: покушај спречавања игре са јегуљама доводи до нереда са 26 жртава.
• 27. 7. - Парламентарни избори у УК: победа конзервативаца лорда Салисбурyја (премијер до 1892), јер су либерали подељени око ирске самоуправе.

• 4. 8. - Ратификован нови колумбијски устав: Сједињене Колумбијске Државе постају Република Колумбија.
• 10. 8. - Први воз стигао у Крагујевац, након завршетка пруге од Лапова.
• 13. 8. - Инцидент у Нагасакију - кинески морнари праве неред у јапанском граду.
• август - У Београду основано Друштво Светог Саве ради одржавања и заштите српског народа у Османском царству.
• 17. 8. (календар?) - Први погреб на београдском Новом гробљу; на ташмајданском Старом гробљу се још може сахрањивати у породичне гробнице.
• 19. 8. - Град Индианола, Теxас уништен ураганом и пожаром.
• 21. 8. (9. 8. по ј.к.) - Преврат у Бугарској, 1. рунда: бугарски кнез Александар I Батенберг протеран из земље, али враћа се 17. (29.) августа након контраудара.
• 28. 8. - Васил Радославов је нови председник бугарске владе (до 1887), наклоњен је Аустроугарској.
• 31. 8. - Разоран земљотрес погађа Цхарлестон, Соутх Царолина, потрес се осећа на целом истоку САД.

• 4. 9. - Лидер Апача Геронимо се коначно предао америчким властима.
• 7. 9. (26. 8. по ј.к.) - Бугарски кнез Александар I Батенберг ипак абдицира, како би умирио односе са Русијом.
• 9. 9. - Бернска конвенција о заштити књижевних и умјетничких дјела.
• септембар - Отворена пруга Лесковац - Врање.
• 18. 9. - Либерал Јосé Мануел Балмацеда постаје председник Чилеа (до 1891).

• 4. 10. - У време златне грознице основан Јоханесбург у Јужној Африци.
• 7. 10. - Укинуто ропство на шпанској Куби.
• 8. 10. - Шимун Милиновић именован за барског надбискупа (до 1910).
• 12. 10. - Конзервативац Мигуел Áнгел Јуáрез Целман је нови председник Аргентине (до 1890).
• октобар - Побуна паштунске конфедерације Гилзаи у Афганистану.
• 28. 10. - Посвећен Кип слободе, спонтано славље доводи до прве тицкер тапе параде.
• 31. 10. - У Португалу код града Порта отворен железни Мост Дом Луíса I, с луком распона 172 м.
• јесен - Никола Тесла остављен на цедилу од стране инвеститора, пропада фирма Тесла Елецтриц Лигхт & Мануфацтуринг, следећа зима је време "главобоља и суза", када обавља електричарске послове и чак копа ровове.

• 1. 11. - Англо-немачки споразум о разграничењу немачке Тангањике (данас Танзаније) и британске Кеније^[3].
• 2. 11. - Карлу Бензу одобрен патент за његово возило (који службено носи датум 2. 1.)
• 3. 11.? - Донет Закон о јавним берзама Краљевине Србије.
• 6. 11. - Русија раскинула дипломатске односе са Бугарском (до 1896). Током месеца, Аустроугарска упозорава Русију да би окупација Бугарск�� довела до рата - практично крај Тројецарског савеза^[4].
• 11. 11. - Хеинрицх Хертз потврђује постојање електромагнетних таласа.
• 13. 11. (1. 11. по ј.к.) - Ступио на снагу Закон о оснивању Краљевско-српске академије наука, претече САНУ (ранијим Ученим друштвом су преовладавали опозициони либерали).
• 15. 11. - Роберт Босцх основао фирму Wеркстäтте фüр Феинмецханик унд Електротецхник у Стуттгарту (од 1937. Роберт Босцх ГмбХ).
• новембар - Почиње оштра зима у северној Америци, с великим последицама за сточарство.
• 27. 11. - Емил Хартwицх смртно рањен у двобоју (умире 1. 12.) од стране Арманда Лéон вон Арденнеа, с чијом супругом Елисабетх вон Арденне је био у вези; Тхеодор Фонтане ће из овога написати роман Еффи Бриест.
• 30. 11. - Прва ревија у Фолиес Бергèре-у.

• 8. 12. - САД: одвајањем од Витезова рада основана Америчка федерација рада, на челу Самуел Гомперс.
• 11. 12. - Арсенал Ф.C. одиграо прву утакмицу.
• 17. 12. - Тхомас Стевенс обишао свет на бициклу.
• 27. 12. - Алберт Тхyс, службеник белгијског краља Леополда II, основао Цомпагние ду Цонго поур ле Цоммерце ет л'Индустрие.
• 28. 12. - Јосепхине Цоцхране добила патент за судомашину.

• Завршена Загребачка гркокатоличка конкатедрала.
• Србија склопила привремену конзулску конвенцију са Турском, на основу које ће отварати конзулате у тој држави.
• Први рудник жељеза у Варешу, у Шашком долу (прва висока пећ 1891.).
• Цивилни адлатус у БиХ Федор Николић напушта положај, Каллаy уводи политику бошњаштва.
• Почиње градња казнионице у Зеници.
• Становници села Гyургyова-Рáдаyфалва (Ђурђево) расељени у Иваново и новоосновани Сзéкелyкеве (Скореновац).
• Рунолист стављен под заштиту у Аустроугарској.
• Основана Адис Абеба.
• Наука и техника
  • Готтлиеб Даимлер направио први аутомобил.
  • Откривен Халл–Хéроултов процес јефтиног добијања алуминијума.
  • Еуген Голдстеин нашао анодне зраке.
  • Цлеменс Wинклер открио германијум (Мендељејев га је предвидео као екасилицијум).
  • Хенри Моиссан изоловао чист флуор.
  • Паул-Éмиле Лецоq де Боисбаудран открио диспрозијум.
  • Рицхард вон Краффт-Ебинг објавио дело Псyцхопатхиа Сеxуалис: еине Клинисцх-Форенсисцхе Студие, популаризовани термини садизам и мазохизам.
  • Поудре Б је први практични бездимни барут, користи се у мецима 8 мм Лебел за пушку Лебел модèле 1886.
  • Фриедрицх Ниетзсцхе издао "Иза добра и зла".

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1886.

• 11. 1. - Цхестер Цонклин, глумац († 1971)
• 14. 1. - Грга Будислав Ангјелиновић, политичар, публицист († 1946)
• 17. 1. - Јое Массериа, гангстер († 1931)
• 25. 1. - Wилхелм Фуртwäнглер, диригент, композитор († 1954)
• 27. 1. - Франк Нитти, гангстер († 1943)

• фебр. - Богдан Жерајић, национални револуционар († 1910)
• 20. 2. - Бéла Кун, мађарски комунистички револуционар († 1938-9)
• 21. 2. - Вале Воук, хрватски ботаничар словенског поријекла († 1962.)

• 1. 3. - Оскар Кокосцхка, аустријски уметник († 1980)
• 5. 3. - Паул Радмиловиц, британски пливач († 1968)
• 11. 3. - Едwард Рyдз-Śмигły, маршал Пољске († 1941)
• 17. 3. - Оскар Херман, хрватски сликар († 1974)
• 18. 3. - Лотхар вон Арнаулд де ла Периèре, немачки подморнички ас († 1941)
• 24. 3. - Габријел Јуркић, хрватски и БиХ сликар († 1974.)
• 24. 3. - Едwард Wестон, фотограф († 1958)
• 27. 3. - Сергеј Киров, шеф партије у Лењинграду († 1934)
• 27. 3. - Лудwиг Миес ван дер Рохе, архитекта († 1969)

• 6. 4. - Васељенски патријарх Атинагора († 1972)
• 16. 4. - Ернст Тхäлманн, немачки комунистички политичар († 1944)

• 17. 5. - Алфонсо XIII, краљ Шпаније († 1941)
• 26. 5. - Ал Јолсон, амерички забављач († 1950)

• 1. 6. - Владимир Бецић, хрватски сликар († 1954.)
• 3. 6. - Коста Новаковић, српски социјалиста и публициста († 1938?)
• 6. 6. - Едвард Русјан, словенски конструктор авиона и пилот († 1911)
• 7. 6. - Хенри Цоандă, пионир аеродинамике († 1972)
• 8. 6. - Абдурезак Хивзи Бјелавац, књижевник († 1972)
• 8. 6. - Вера Николић Подринска, сликарица († 1972)
• 29. 6. - Роберт Сцхуман, немачко-француски политичар († 1963)
• 30. 6. - Јован Бијелић, српски сликар († 1964)

• 1. 7. - Вељко Чубриловић, припадник Младе Босне († 1915)
• 3. 7. - Гиованни Баттиста Цапрони, конструктор авиона († 1957)
• 3. 7. - Раyмонд А. Спруанце, амерички адмирал († 1969)
• 5. 7. - Зденка Пеxидр-Срића, хрватска сликарица († 1972.)
• 12. 7. - Пуниша Рачић, српски политичар, атентатор († 1944)
• 23. 7. - Wалтер Х. Сцхотткy, физичар, изумитељ († 1976)
• 31. 7. - Фред Qуимбy, продуцент цртаних филмова († 1965)

• 3. 8. - Аугуст Меyсзнер, полицијски генерал, ратни злочинац († 1947)
• 23. 8. - Емилијан Пиперковић, епископ тимочки († 1970)

• 8. 9. - Сиегфриед Сассоон, војник, песник († 1967)
• 9. 9. - Мирко Королија, књижевник, политичар († 1934)
• 10. 9. - Х.D., америчка песникиња
• 14. 9. - Јан Масарyк, чехословачки политичар († 1948.)

• 16. 10. - Давид Бен-Гурион, први премијер Израела († 1973)
• 24. 10. - Серго Орџоникидзе, совјетски политичар († 1937)

• 17. 11. - Јанко Полић Камов, хрватски књижевник († 1910)
• 30. 11. - Ђуро Ђаковић, секретар ЦК КПЈ († 1929)

• 1. 12. - Зху Де, маршал НР Кине († 1976)
• 3. 12. - Велимир Живојиновић Масука, песник († 1974)
• 8. 12. - Диего Ривера, мексички сликар († 1957)
• 12. 12. - Мирко Јелусицх, аустријски писац († 1969)
• 18. 12. - Тy Цобб, играч бејзбола († 1961)
• 24. 12. - Богољуб Јевтић, председник владе КЈ († 1960)
• 24. 12. - Мицхаел Цуртиз, филмски режисер († 1962)

• Милан Илић - Чича Шумадијски, народни херој († 1942)
• Мухамед Мехмедбашић, припадник Младе Босне († 1943)
• Сибе Миличић, књижевник († 1945)
• Јово Мијатовић, травар са Романије († 1986)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1886.

• 28. 1. - Јован Суботић, српски политичар, књижевник (* 1817)
• 9. 2. - Wинфиелд Сцотт Ханцоцк, амерички генерал (* 1824)
• 9. 5. - Фацундо Бацарди, оснивач дестилерије рума (* 1814)
• 15. 5. - Емилy Дицкинсон, песникиња (* 1830)
• 17. 5. - Јохн Деере, произвођач пољопривредне механизације (* 1804)
• 23. 5. - Леополд фон Ранке, немачки историчар (* 1795)
• 13. 6. - Краљ Лудwиг II Баварски (* 1845)

• 31. 7. - Франз Лисзт, аустријски складатељ мађарског поријекла (* 1811.)
• 9. 8. - Ђорђе Рајковић, књижевник (* 1825)
• 16. 8. - Тихомиљ Николић, српски генерал (* 1832)
• 24. 10. - Фриедрицх Фердинанд вон Беуст, немачки и аустријски политичар (* 1809)
• октоб., крајем - Адолф Лüдеритз, немачки трговац и колонијалиста (* 1834)
• 18. 11. - Цхестер А. Артхур, бивши председник САД (* 1829)
• 2. 12. - Данило Стефановић, бивши председник српске владе (* 1815)

• Светозар Машин, грађевински инжењер, први муж Драге Луњевица-Машин (* 1851)