Формоз
| Формоз Формосус | |
|---|---|
 | |
| Папинство почело | 19. рујна 891. |
| Папинство завршило | 4. травња 896. |
| Претходник | Стјепан V. |
| Насљедник | Бонифације VI. |
| Рођен | цца. 816. Остиа |
Формоз (Формосус) је био папа од 19. рујна 891. до 4. травња 896. године, познат по томе што су његови посмртни остаци били откопани, а он сам извргнут постхумном суђењу на Синоду трупла.
Био је родом из Остије, а године 864. је проглашен бискупом Портуса. Водио је дипломатске мисије у Бугарску 866. те у Француску 869. и 872. На једној од њих је француског краља Цхарлеса Ћелавог наговорио да буде окруњен за цара од стране папе 875.
Кандидатом за папу је постао 872. али је дошао у немилост за вријеме папинства Ивана VIII. Тада је протјеран под пријетњом екскомуникације. Рехабилитиран је под папом Марином I 883. који га је поновно именовао бискупом Портуса. Након владавине Хадријана III и Стјепана V за папу је изабран 891.
У априлу 892. су присташе Гуyа II од Сполета дошле у Рим и присилиле Формоза да га окруни за римског цара. Године 896. је Формоз успио наговорити Арнулфа Карантанског да маршира на Италију коју је великим дијелом освојио, што је Формозу омогућило да га именује царем. Формоз је због тога дошао у сукоб са присташама царем Гуидом од Сполета, односно његовом удовицом Агелтруде и сином Ламбертом. Убрзо након тога умро. Наслиједио га је Бонифације VI.
Међутим, и Бонифације је ускоро умро, а папом је постао Стјепан VI, који је откопао Формозов леш и организирао Синод трупла. На њему је Формоз осуђен на дамнатио мемориае, али је пресуда поништена након Стјепанове смрти. Сличан процес је покушао покренути Сергије III, али без успјеха.
