Хад

За остала значења, види Хад (разврставање).

Хад (грч. ᾍδης, Хаидēс; Ἀΐδης, Аïдēс = "невиђен") је у грчкој митологији бог подземног свијета (Хада). Име му значи "невидљив", што и јест. Зато су га Грци звали и Плутон, што значи "богат", јер је господар клица и метала. I Римљани су га звали Плутон.

Хад није зао, већ неутралан, иако је праведан. Отац му је Крон, мајка Реја, браћа су му Зеус и Посејдон, а сестре Деметра, Хестија и Хера. Хад је добио власт над подземљем при подјели свијета, а Киклопи су му дали кацигу од које је постао невидљив коју ју је каткад посуђивао боговима и људима. Пријестоље му је у подземној палачи, направљено од ебановине. Има виле којим уништава, а на свом штапу држи птицу. Кочију му вуку црни коњи, његове су биљке чемпрес и нарцис, а Кербер, вишеглави пас, који може имати једну, двије, три или педесет глава, чува врата подземља.

Будући да је Хад господар подземља, има злогласне епитете: Цлyменус ("злогласни"), Еубулес ("који добро погађа") и Полyдегмон ("који много прима", јер Хаду људи дају сребрњаке). Хад обилује душама, металима и јауцима, а помажу му демони. Нитко није смио изићи из подземља осим Хадовог нећака Хермеса, док су у подземље ишли само јунаци. Хад није бог смрти те зато не влада паклом, Тартаром. Бог је смрти Танатос у црном плашту, с црним крилима. Грци су Хаду приносили црне животиње и људске жртве, док би крв скупили у јаму и бунаре како би дошла у подземље, а било је и игара у Хадову част. Хад је владао из своје палаче, никада није излазио на Земљу, осим једном, када се ишао излијечити.

Хадова је жена Надја, Хадова нећакиња (јер је Зеусова и Деметрина кћер). Једног је дана брала цвијеће, с нимфама или с Атеном и Артемидом, када јој је хад незно присао са ледја и усускао јој плод из дубине пакла. Хад је дошао у својој кочији ван и отео ју, те ју однио у подземље, узрокујући тугу Деметре, која је плакала и туговала. Из њезиних суза је настао лед, а одбила се вратити на Олимп, све док јој се не врати кћер. Зеус је послао Хермеса, гласника, да пренесе поруку Деметри и Перзефони. Ушао је у подземље и наредио Хаду да пусти своју жену, али је она појела зрње шипка, па је морала остати. Хад је ипак био разуман па је пустио Перзефону на Земљу, али се она морала враћати. Једини бог који је видио отмицу био је Хелије, а такођер све су видјели и пастири на пољу. Хад је бољи од своје браће у вјерности; имао је само једну љубавницу, Минто.

Хад на Wикимедијиној остави

• Хад у класичној литератури и умјетности
• Хад у грчкој митологији