Кариотип
Кариотип (од грчке ријечи карyон = сјеме или језгра) је број и вањски изглед кромосома у језгри еукариотске станице. Појам такођер обухваћа цијели скуп кромосома у врсти или у организму јединке,[1][2][3] односно комплетну гарнитуру кромосома неке врсте.[4]
Кариотипи описују број кромосома и како изгледају под микроскопом. Позорност се даје њиховој дужини, положају у центромери, како се повезују, разлике у сполним кромосомима и свим осталим физичким особинама.[5] Припрема и проучавање кариотипа дио је цитогенетике.
Појам људског кариотипа уведен је и систематизиран 1960. године, исте године кад је на конференцији у Денверу стандардизирана номенклатура у подручју цитогенетике. Кариотип човјека је кромосомски комплемент једне особе. Кариотип не ваља мијешати с појмом кариограм, који је кромосомска слика једне станице односно станичне линије. Кариотип и кариограм не морају се увијек подударати, за разлику од мозаичних кариотипова који увијек одговарају један другому. Два или више кариограма чине кариотип.[6]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Цонцисе Оxфорд Дицтионарy
- ↑ Wхите 1973: стр. 28
- ↑ Стеббинс, Г.L. (1950). „Цхаптер XII: Тхе Карyотyпе”. Вариатион анд еволутион ин плантс. Цолумбиа Университy Пресс.
- ↑ Репозиториј Факултета кемијског инжењерства и технологије у Загребу Архивирано 25 Марцх 2017[непоклапање датума] на Wаyбацк Мацхине-у Језгра и организација насљедне твари, слајд 14 (приступљено 24. ожујка 2017.)
- ↑ Кинг, Р.C.; Стансфиелд, W.D.; Муллиган, П.К. (2006). А дицтионарy оф генетицс (7тх изд.). Оxфорд Университy Пресс. стр. 242.
- ↑ Завод за Биологију и медицинску генетику, Медицински факултет Ријека. Архивирано из оригинала на датум 29. свибња 2015.. Приступљено 18. студенога 2014.
