Лаусанне
Лаусанне
| |||
---|---|---|---|
Панорама града | |||
|
|||
Координате: 46°31′Н 06°38′Е / 46.517°Н 6.633°Е | |||
Држава | Швицарска | ||
кантон | Вауд | ||
Власт | |||
- градоначелник | Даниел Брéлаз | ||
Површина | |||
- Укупна | 41 км² | ||
Висина | 495 м | ||
Становништво (2011.) | |||
- Град | 129 383 | ||
Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) | ||
Поштански број | 1000-1018 | ||
Службене странице www1.лаусанне.цх | |||
Карта | |||
Лаусанне (франкопровансалски: Лосена) је град у Швицарској у кантону Вауд, на обалама Женевског језера (француски: Лац Лéман). Лаусанне је главни град кантона Вауд и дистрикта Лаусанне. У граду се налази сједиште Међународног олимпијског одбора.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Подручје данашњег града је било насељено још у 4. миленију пне. На мјесту тог насеља, Римљани су саградили вицус, именом Лоусонна, 15. године, пне., који се налазио на мјесту данашње четврти Видy. Ово насеље се одржало, све до пада Римског Царства, када су се становници, због честих напада Германа, преселили на оближњи брежуљак, данас центар града.
Лаусанне је једна од етапа цесте Виа Францигена, којом су ходочасници ишли у Рим. Касније су градом владали савојски војводе и бискуп од Лаусанне. Град је потпао под Берн у раздобљу од 1536. до 1798., када су из града однијета многа културна богатства. У вријеме Наполеонских ратова, мијења свој статус. Од 1803. постаје пријестолница новооснованог кантона Вауд, уласком у Швицарску Федерацију. Од 1950-их, до 1970-их у град се досељује велики број талијанских имиграната. Иако је град био традиционално поприлично миран, у 1960-има и 1970-има се догодио низ демонстрација младих против полиције и високих цијена улазница за кино.
На референдуму 1992. године, грађани града су одбили угостити Зимске олимпијске игре, што је било врло чудно за град и којем се налази Међународни олимпијски одбор.
Географске крктеристике
[уреди | уреди извор]Најважније географско обиљежје града је Женевско језеро. Лаусанна је изграђен на јужним низинама швицарског платоа, са разликама у висини од 500 м између јужног обалног подручја и сјевера града.
Кроз центар града је некад текла ријека Флон, која је надкривена у 19. вијеку. Ријека се данас налази испод улице Централе. Низински дио бивше ријеке, такођер доприноси разликама у висини. Град има надимак "Европски Сан Францисцо", због стрмих градских улица.
Лаусанне се налази између винских регија Лавауx (источно) и ла Цôте (западно). Подручје утјецајне зоне града има око 250 000 становника.
Образовање
[уреди | уреди извор]У граду се налази неколико свјетски славних образовних установа, особито на подручју туризма.
- Школа хотелијерства у Лаусаннеи
- Швицарски федерални технолошки институт - Лаусанне
- Међународни институт за менаџмент (ИМД)
- Свеучилиште у Лаусаннеи (Университé де Лаусанне)
- Цонсерватоире де Лаусанне
Култура
[уреди | уреди извор]Богати глазбени живот града одржавају Орцхестре де Цхамбре де Лаусанне и Енсембле Воцал. Сваке године се одржава Фестивал града почетком српња. Такођер се одржавају и филмски фестивали, Бацхов фестивал ("Ле Фестивал ет Цонцоурс Бацх де Лаусанне") и Ноћ музеја ("Ла Нуит де Мусéес").
Лаусанне је дом балета Бéјарт.
Музеји
[уреди | уреди извор]- Мусéе Олyмпиqуе Лаусанне (Олимпијски музеј)
- Мусéе де л'Елyсéе (Елизејски музеј)
- Фондатион де л'Хермитаге (Заклада Хермитаге)
- Колекција л'Арт Брут
- мудац (Мусéе де десигн ет д'артс апплиqуéс цонтемпораинс)
- Мусéе Хисториqуе де Лаусанне Архивирано 2007-07-11 на Wаyбацк Мацхине-у (Повијесни музеј Лаусанне )
- Цабинет дес Мéдаиллес цантонал
- Еспаце Арлауд Архивирано 2006-12-14 на Wаyбацк Мацхине-у
- Еспаце дес Инвентионс (Знанствени центар за дјецу)
- Фондатион Цлауде Вердан (fr) - Мусéе де ла маин (Музеј Руке)
- Вивариум де Лаусанне
- Форум д'арцхитецтурес де Лаусанне
- Форум де л'Хôтел де Вилле (Форум градске вјећнице)
- Мусéе цантонал д'Арцхéологие ет д'Хистоире (Кантонални музеј археологије и повијести)
- Мусéе цантонал дес Беауx-Артс Архивирано 2006-08-27 на Wаyбацк Мацхине-у (Кантонални музеј лијепих умјетности)
- Мусéе цантонал де Гéологие (Кантонални геолошки музеј)
- Мусéе ет јардинс ботаниqуес цантонауx (Кантонални музеј и ботанички врт)
- Мусéе де Пуллy (Музеј Пуллy)
- Мусéе ромаин де Лаусанне-Видy (Римски музеј Лаусанне-Видyа)
- Мусéе де ла Вилла ромаине де Пуллy
- Мусéе цантонал де Зоологие (Кантонални зоолошки музеј)
- Росераие де ла Валлéе де ла Јеунессе (Ружичњак)
- Етаблиссемент хортицоле де ла Боурдоннетте - серрес де ла Вилле (Хортикултурална установа - опћински стакленици)
Спорт
[уреди | уреди извор]Спорт је врло популаран у Лаусаннеи, са воденим спортовима који су могући на оближњем језеру и планинским на оближњим планинама. Такођер је доста популаран и бициклизам. Годишње атлетско натјецање Атхлетиссима, обухваћа трчање кроз град, бициклизам, маратон и друге спортске дисциплине.
- Међународни олимпијски одбор Сједиште (службена страница)
- Фéдéратион Интернатионале дес Социéтéс д'Авирон (ФИСА) Међународно веслачко тијело (службена страница Архивирано 2022-02-12 на Wаyбацк Мацхине-у)
- Фéдéратион Интернатионале д'Есцриме (ФИЕ) Међународно тијело за прекршаје (службена страница)
- Лаусанне-Спорт ногометни клуб (службена страница)
- Лаусаннески хокејски клуб Клуб (ЛХЦ) (службена страница)
- Лаусанне-Моргес Баскет (ЛМБ) (службена страница Архивирано 2006-12-05 на Wаyбацк Мацхине-у)
- Лаусанне-Вилле / Приллy Баскет (службена страница Архивирано 2007-01-01 на Wаyбацк Мацхине-у)
- Лаусанне Индианс Басебалл (службена страница)
- Међународна бејзболска федерација (службена страница)
- Међународна пливачка федерација (службена страница)
- Међународна клизачка удруга (службена страница)
Пријевоз
[уреди | уреди извор]Јавни пријевоз
[уреди | уреди извор]Јавни пријевоз у граду се одвија аутобусима и метроом (којим управља ТЛ), националним и регионалним влаковима (ЦФФ, ЛЕБ ) и бродовима (ЦГН ). Већина јавног пријевоза се одвија тролејбусима.
Лаусанне ће бити први граду Швицарској који ће имати метро са гумама, а прва линија ће бити отворена 2008. године.
Цесте
[уреди | уреди извор]Лаусанна је спојена са аутопутем А1 на источној страни (веза са Женевом и Зüрицхом) и са ау��опутем А9 на сјеверној и источној страни (веза са Италијом).
Познати становници
[уреди | уреди извор]У Лаусаннеи су се родили:
- Умберто Агнелли, талијански подузетник
- Давид Беннент, глумац
- Митрополит Антоније Блум, православни митрополит и припадник француског покрета отпора
- Франçоис-Лоуис Давид Боцион, швицарски умјетник
- Јоханн Лудwиг Бурцкхардт, путник оријенталист
- Алејо Царпентиер, кубанско-француски писац
- Стéпхане Цхапуисат, ногометаш
- Бењамин Цонстант, мислилац, писац и француски политичар
- Алоисе Цорбаз, умјетник
- Јеан-Пасцал Деламураз, швицарски политичар
- Цхарлес Дутоит, диригент
- Егон вон Фурстенберг, модни дизајнер
- Еугèне Грассет, умјетник
- Бертранд Пиццард, психијатар и балонист
- Цхарлес Фердинанд Рамуз, швицарски писац
- Убол Ратана, тајландска принцеза
- Тхéопхиле Стеинлен, сликар Арт Ноувеауа
- Елизабетх Тхомпсон британска сликарица
- Бернард Тсцхуми, модерни архитект и писац
- Фéлиx Валлоттон, постимпресионистички сликар
Славни становници:
- Јеан Аноуилх, француски драматичар
- Маурице Бéјарт, кореограф
- Пиерре де Цоубертин, француски барун и оснивач ИОЦ-а
- Вицториа Еугениа де Баттенберг, краљица Шпањолске
- Петер Царл Фабергé, руски драгуљар
- Осwалд Хеер, швицарски знанственик
- Стéпхане Ламбиел, клизач
- Јамес Масон, енглески глумац
- Wалдемар Мордецаи Хаффкине, украјински бактериолог
- Аугусте Пиццард, швицарски физичар и истраживач
- Георгес Сименон, белгијски писац
- Карол Сзyманоwски, Полисх цомпосер
- Еугèне Виоллет-ле-Дуц, француски архитект
- Пиерре Вирет, швицарски реформацијски теолог
Галерија фотографија
[уреди | уреди извор]Фотографије Лаусанне, снимљене 2001. године:
-
Град
-
Град
-
Виногради у Лавауxу
-
Стари град
-
Палаис де Беаулиеу
-
Жељезничка станица
-
торањ Бел-Аир