Лидија

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
За остала значења, види Лидија (разврставање).
Лидија (Λυδία, Лyдиа)
Бизантске трговине у Сарду
Локација западна Анадолија
Држава постојала: 15-14. вијек пне. (као Арзаwа)
1200-546. пне.
Језик лидијски
Хисторијски главни градови Сард
Знаменити владари Гиг, Крез
Перзијска сатрапија Лидија
Римска провинција Лидија
Лидија међу осталим областима

Лидија (антгрч. Λυδία [Лyдíа], лат. Лyдиа) је хисторијска регија у западној Анадолији (данашња Турска), источно од древне Јоније и протезала се преко модерних провинција Измир и Маниса. Главни град је био град Сард. У доба највећег успона током владавине Креза Лидијска Монархија протезала се преко цијеле западне Анадолије. У каснијем периоду Лидија је била једна од перзијских сатрапија, те римских провинција. Лидијски главни град био је Сард.

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Лидија је настала као пост-хетитско краљевство, после пропасти краљевине Хетита у 12. вијеку пне. Изворно име јој је било Мионија (лат. Маеониа). Хомер је спомиње у својој Илијади[1] , где становнике Лидије зове Меонијанцима (грч. Μείονες). Хомер приликом описа главног града, град не назива Сардис, већ Хајд[2]. Претпоставља се да је Хајд била област гдје се Сард налазио[3]. Меонци се задњи пут спомињу од стране Плинија Старијег који наводи да су живјели покрај ријеке Хермус у граду Меонији[4].

Касније је Херодот написао да је краљевина добила име по свом првом краљу Лидосу (грч. Λυδός), који је био син Атиса и Цибеле. Овај мит иде у прилог грчком имену Лидоји (грч. Λυδοί), док хебрејски извори наводе име Лидим (?) (хебр. לודים [Лûḏîм]), које се односи Лиђане, библијске ратнике [5]. Лидијски ратници су били познати као добри стријелци, а имали су и велику коњицу. Сматра се како су се најстарије кованице појавиле у Лидији око 660. пне., које су према Херодоту ковали од злата и сребра[6]. Становници древне Лидије говорили су лидијским језиком, који је припадао скупини анадолијских језика, односно индоевропској језичној породици.

Средином 6. вијека пне. Лидијом је владао краљ Крез који је био познат по големом богатству, па и данас постоји узречица „Богат као Крез“[7]. Крез је финанцирао градњу Артемидиног храма у Ефезу који спада у седам свјетских чуда[8]. Године 546. пне. перзијски владар Кир Велики осваја Лидију која постаје перзијска провинција (сатрапија). Према предаји, Кир Велики је дао поштедјети Креза који је постао савјетником на перзијском двору у Пасаргаду. У вријеме перзијске владавине, Лидију су често нападали Грци који су једном продрли до Сарда и похарали град, што је био означило почетак Грчко-перзијских ратова у којима су Дарије Велики и Ксерксо I. водили кажњеничке експедиције против Еретрије, односно Атене. Раздобље перзијске доминације прекида Александар Македонски који прикључује Лидију свом царству, а након његове смрти она наставља бити дијелом хеленистичких монархија. Средином 1. вијека пне. Римско Царство осваја Анадолију чиме Јонија и Лидија долазе под управу Рима. У вријеме цара Диоклецијана Лидија добива статус римске провинције. Касније је била под управом Бизанта, све док је у 15. вијеку нису освојили Турци, па териториј Јоније постаје дијелом Османског царства, односно модерне Турске.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ >Илијада ии. 865; в. 43, xи. 431)
  2. ↑ Илијада xx. 385
  3. ↑ Страбон, xиии.626
  4. ↑ Хисторија природе в:30
  5. ↑ Јеремија 46.9
  6. ↑ Британница енциклопедија: Лyдианс wере саид то бе тхе оригинаторс оф голд анд силвер цоинс
  7. ↑ „Богат као Крез“
  8. ↑ „Крез, Ливиус.орг”. Архивирано из оригинала на датум 2011-06-29. Приступљено 2013-06-12. 

Литература

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Lidija&oldid=42198818”