Листа шкотских владара

Краљ Шкота или краљ Шкотске је био владар Краљевине Шкотске.

Имена раних краљева су прилагођени облици њихових латинизираних имена. Рани краљеви су користили средњовјековне галске верзије тих имена, док се данас у Шкотској користе англицизиране верзије.

У почетку су шкотски владари носили титулу краља Пикта, а круна се није насљеђивала по принципу примогенитуре, него је прелазила с једне на другу линију потомака Кеннетха I.

• 843-858 Кеннетх I МацАлпин
• 858-862 Доналд I
• 862-877 Цонстантине I (II)
• 877-878 Áед
• 878-889 Гириц
• 889-900 Доналд II
• 900-943 Цонстантине II (III)
• 943-954 Малцолм I
• 954-962 Индулф
• 962-967 Дуб
• 967-971 Цуилéн
• 973-977 Амлаíб
• 977-995 Кеннетх II
• 995-997 Цонстантине III (IV)
• 997-1005 Кеннетх III
• 1005-1034 Малцолм II

Дунцан I је био син Бетхóц, кћерке Малцолма II.

• 1034-1040 Дунцан I
• 1040-1057 Мацбетх
• 1057-1058 Лулацх
• 1058–1093 Малцолм III Цанморе
• 1093–1094 Доналд III
• 1094 Дунцан II
• 1094–1097 Доналд III
• 1097–1107 Едгар
• 1107–1124 Алеxандер I
• 1124–1153 Давид I
• 1053–1165 Малцолм IV
• 1165–1214 Wиллиам I Лав
• 1214–1249 Алеxандер II
• 1249–1286 Алеxандер III

Алеxандер III је умро наџивјевши сву своју дјецу, два сина и једну кћерку. Његови синови нису имали дјеце, али кћерка, норвешка краљица Маргарета, оставила је иза себе истоимену кћерку, коју су Алеxандер III и шкотски племићи признали за насљедницу.

• 1286–1290 Маргарета

Након утапања краљице Маргарете, која је круну наслиједила од дједа када је имала три године и "владала" до своје смрти у седмој години живота а да при том никада није крочила на шкотско тло, услиједио је двије године дуг интеррегнум. Није више било потомака краља Вилима I и није било јасно ко је законити насљедник круне. Тринаест особа је полагало право на круну. Едwард I, је као арбитар одлучио да круна припада Ивану де Баллиол.

• 1292–1296 Јохн Баллиол

Енглески краљ Едwард I је убрзо присилио краља Јохна на абдикацију. Десет година је шкотско пријестоље било празно, а Шкотском су управљали Енглези. Роберт Бруце, унук једног од претендената који су полагали право на круну након Маргаретине смрти, започео је побуну против Енглеза и успио постати краљ.

• 1306–1329 Роберт I
• 1329–1371 Давид II

Први краљ из династије Стеwарт био је син Маргарете, кћерке Роберта I, која је у поодмаклој трудноћи пала с коња, родила недоношче, будућег Роберта II, и затим умрла. Роберт II је био осам година старији од властитог ујака, Давида II, којег је наслиједио. Након Роберта III услиједио је низ од седам монарха који су круну наслиједили као маољетници, те умјесто којих су заправо владале њихове мајке и моћни племићи.

• 1371–1390 Роберт II
• 1390–1406 Роберт III
• 1406–1437 Јамес I
• 1437–1460 Јамес II
• 1460–1488 Јамес III
• 1488–1513 Јамес IV
• 1513–1542 Јамес V
• 1542–1567 Марy I

Марy I је била удата за Хенрyа Стуарта, који (упркос истом презимену) није био патрилинеарни потомак Роберта II. Стога су њихови потомци припадали новој династији. Јамес VI је наслиједио енглеску и ирску круну од Елизабете I и почео себе називати краљем Велике Британије, али енглески и шкотски парламенти одбили су његову идеју о сједињењу краљевина. Wиллиам II је припадао династији Орање-Нассау, али како је био син Марy Хенрy Стуарт и савладар Марy II Стуарт, обично се у листама појављује међу Стуартима.

• 1567–1625 Јамес VI
• 1625-1649 Цхарлес I

Након погубљења Цхарлеса I услиједио је трећи шкотски интеррегнум који је трајао од 1649. до 1660. године. Када је Цхарлес II постао краљ, парламент је одлучио да је његова де иуре владавина започела у тренутку смрти Цхарлеса I.

• 1660-1685 Цхарлес II
• 1685-1689 Јамес VII
• 1689-1694 Марy II
• 1689-1702 Wиллиам II
• 1702-1707 Анне

Краљица Ана, посљедњи владар из династије Стуарт, је успјела је остварити оно о чему је први Стуарт, Јамес VI, сањао: 1. маја 1707. године Шкотска и Краљевина Енглеска су се ујединили и постали Краљевина Велика Британија. Анне је тако постала краљица Велике Британије.