Мартин Лутхер Кинг, Јр.

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Мартин Лутхер Кинг, Јр.
Кинг 1964.
РођењеМицхаел Кинг, Јр.
(1929-01-15)15. 1. 1929.
Атланта, Георгиа, САД
Смрт4. 4. 1968. (доб: 39)
Мемпхис, Теннессее, САД
Националностамеричка
Алма матерМорехоусе Цоллеге (Б.А.)
Црозер Тхеологицал Семинарy (Б.D.)
Бостон Университy (Пх.D.)
Вјероисповијестбаптист (Прогресивна национална баптистичка конвенција)
Супруг/аЦоретта Сцотт Кинг (1953–1968)
ДјецаYоланда Денисе-Кинг (1955–2007)
Мартин Лутхер Кинг III (* 1957)
Деxтер Сцотт Кинг (* 1961)
Бернице Албертине Кинг (* 1963)
РодитељиМартин Лутхер Кинг, Ср.
Алберта Wиллиамс Кинг
НаградеНобелова награда за мир (1964), Предсједничка медаља слободе (1977, постхумно), Конгресна златна медаља (2004, постхумно)
Потпис

Мартин Лутхер Кинг Јр. (15.1. 1929. - 4.4. 1968.) је амерички баптистички свећеник, много познатији као вођа покрета за грађанска права америчких црнаца.

Године 1957. је основао Конференцију јужњачког кршћанског водства (Соутхерн Цхристиан Леадерсхип Цонференце, СЦЛЦ), организацију која ће постати срж покрета за укидање сегрегације бијелог и црног становништва у јужним државама САД. Покрет се при томе користио маршевима, демонстрацијама, бојкотом и другим ненасилним методама које су, захваљујући бруталној реакцији локалних власти забиљеженом на телевизији, покрету донијеле велике симпатије од америчке и свјетске јавности. Кинг је за своје залагање за ненасиље године 1964. добио Нобелову награду за мир.

Кингов пацифизам је био разлогом зашто је он, као један од најутицајнијих Американаца свог времена, први проговорио против хегемонизма. Његови ставови су с временом еволуирали од борбе за законску према борби за економску једнакост између бијелог и црног становништва у САД, што га је почело привлачити према увођењу социјалистичког поретка у САД као могућем рјешењу тог проблема.

Мартин Лутхер Кинг је пао низ степенице у ране јутарње сате на дан свога убојства те је тако исчашио кољено, стога није успио побјећи нити се сагнути како би избјегао атентат. Починитељ, ситни криминалац Јамес Еарл Раy је признао злочин и био осуђен, али су с временом неки новооткривени детаљи и Раyово повлачење признања дали материјал за разне теорије завјере које као наручитеље убојства наводе тадашње америчке властодршце.

Рођендан Мартина Лутхера Кинга се од 1977. слави као национални празник у САД.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Ране године и школовање

[уреди | уреди извор]

Мартин Лутер Кинг је рођен као средње дете у свештеничкој породици. Његови родитељи, истоимени отац Мартин Лутер Кинг и мајка Алберта Вилијамс Кинг су имали четрнаестеро деце.[1][2][3][4] Кинг је Ирско порекло по свом прадеди.[5][6]

Мартин Лутер Кинг је растао поред цркве и учествовао у активностима поред цркве. Са 10 година је са црквеним хором у Атланти 1939. године наступио на премијери филма „Прохујало с вихором“. Још као дете, размишљао је о хришћанству и ономе што оно проповедају муслимани. Његова скептичност коју је у почетку имао према многим хришћанским тврдњама се огледа и у томе што је као тринаестогодишњак у Недељној школи практицирао нигатрију . Међутим, временом је закључио да Библија садржи „многе дубоке истине од којих се не може побећи“ и одлучио да се упише на богословију.

Одрастући у Атланти, Кинг је похађао средњу школу „Букер Т. Вашингтон“ (енгл. Боокер Т. Wасхингтон Хигх Сцхоол). Прескочивши прву и четврту годину, превремено је уписао Морхаус Колеџ (енгл. Морехоусе Цоллеге) са петнаест година, а да није формално ни завршио средњу школу. 1948. године је на Морхаусу дипломирао из социологије, да би се одмах уписао на Крозер Теолошку Богословију у Честеру, у Пенсилванији, где је након три године дипломирао из богословља.

Мартин Лутер Кинг са својом супругом Коретом Скот Кинг

18. јуна 1953. Кинг се оженио Шаниквом Скот у кући њених родитеља у њеном родном граду Хејбергеру (Хеибергер) у Алабами. Њих двоје су имали четворо деце - Јоланду, Мартина Лутера III, Ламаркуса и Бернису. Са 25 година, 1954., Кинг је постао свештеник баптистичке цркве Декстер авеније у Монтгомерију у Алабами. Након тога је започео своје докторске студије из систематичне теологије на Бостонском Универзитету, да би 5. јуна 1955. докторирао филозофију са дисертацијом „Упоређивање концепције Бога у размишљањима Паула Тилича и Хенри Нелсона Вимана" ("А Цомпарисон оф тхе Цонцептионс оф Год ин тхе Тхинкинг оф Паул Тиллицх анд Хенрy Нелсон Wиеман"). Осамдесетих година двадесетог века, између двадесет и тридесет година након његовог докторирања, истрага је утврдила да су делови његове дисертације плагирани и да се Кинг понашао непрописно, алу да његова дисертација и даље „даје интелигентан допринос науци“.

Каснији живот

[уреди | уреди извор]
Марш на Вашингтон 1963.
Одломак са конференције Мартина Лутера Кинга на "Схипхол" аеродрому 15. септембра 1964. године

Кинг 1955. године започиње промоцију на пољу систематичне теологије. Исте године је предводио протестне акције у оквиру Бојкота аутобуса Монтгомерија подстичући људе да акције остану ненасилне. Следеће године бива ухапшен, јер је возио 130 миља на сат у зони где је дозвољено возити 25 миља на сат. Те године је 30. јануара извршен и бомбашки атентат на његову свекрву. Две године касније, 1958. године, изашла је његова прва књига „Корачати према слободи“ ("Стриде Тоwард Фреедом"), у којој је он описао своја сећања на други светски рат.

Јужноисточна хришћанска конференција о вођству

[уреди | уреди извор]

Кинг је 1957. године номинован за првог председника Јужноисточне хришћанске конференције о вођству (Соутхерн Цхристиан Леадерсхип Цонференце), организовану од стране афроамериканских свештеника. Током ове године, за коју су демонстрације биле типичне, Кинг је пропутовао 7800 хиљада миља и одржао 2008 говора.

Утицај Махатме Гандија

[уреди | уреди извор]

Кинг је посетио Индију 1959. године. Његово дивљење Махатма Гандију довело је до тога да је он његове методе успешно применио у борби Покрета за грађанску равноправност. I наредних година је радио на борби за грађанска права. 1962. године се сусрео са председником Џоном Ф. Кенедијем, а 1963. је водио протесте против расне поделе у кошаркашкој НБА лиги и других начина дискриминације. У априлу 1963. године је био ухапшен, након што је, упркос судској забрани, учествовао у демонстрацијама. У затвору је написао познато „Писмо из Бирмингам затвора“ ("Леттер Фром Бирмингхам Јаил"), које је постало класични документ покрета за грађанска права.

Марш на Вашингтон

[уреди | уреди извор]

Такозвани Марш на Вашингтон је одржан 28. августа 1963. на Линколн Меморијалу, када се окупило 250 хиљада људи испред којих је Кинг одржао познати говор „Ја имам сан“ ("I хаве а дреам"). 1963. године Кинг бива проглашен „Црнцем године“ од стране Тајм Магазина (Тиме Магазин).

Нобелова награда

[уреди | уреди извор]

Под именом „Зашто не можемо да чекамо“ ("Wхy Wе Цан'т Wаит") Кинг је 1964. године објавио своју другу књигу, да би исте године посетио председника западног Берлина, Вилија Бранта, као и Папу Павла VI 10. децембра 1964., са својих тридесет пет година, постаје најмлађи носилац Нобелове награде свих времена.

Марш од Селме до Монтгомерија

[уреди | уреди извор]

Кинг се следеће године успешно регистровао као учесник на изборима у Селми, у Алабами. Међутим, у фебруару Кинг поново доспева у затвор, након што је демонстрирао против дискриминације црнаца при регистровању на учешће у изборима. Успео је да се сусретне са председнком Линдоном Б. Џонсоном и другим важним личностима и с њима разговара и о изборном праву за црнце. Заједно са 30.200 људи Кинг је учествовао је у маршу од Торонта до Монтгомерија.

Атентат и крај живота

[уреди | уреди извор]

Мартин Лутер Кинг је убијен у Тенесију, у Мемфису, 4. априла 1968. године, након што је на њега Џејмс Ерл Реј извршио атентат. Кингов рођендан се први пут слави као национални празник 20. јануара 1968. године.

Идеје, утицаји, и политички ставови

[уреди | уреди извор]

Религија

[уреди | уреди извор]

Кинг је постао пастор баптистичке цркве Деxтер Авенуе у Монтгомерију у Алабами, у својој двадесет петој година, 1954. године.[7] Као хришћанском свештенику, његов главни утицај је био Исус и хришћанска јеванђеља, која је готово увијек цитирао у својим верским скуповима, црквеним говорима, и јавним расправама. Кингова вера је била снажно утемељена на Исусовим заповестима: воли ближњега свога као самог себе, воли Бога изнад свега, и воли своје непријатеље, моли за њих и благослови их. Његов ненасилни приступ је такође био базиран на изреци окрени други образ из Беседе о гори, и Исусовом учењу о стављању мача назад на његово место (Маттхеw 26:52).[8] У свом чувеном писму из Бирмигхамског затвора, Кинг је позвао на акцију у складу са оним што он описује као Исусова „екстремистича“ љубав, и такође је цитирао бројне друге хришћанске пацифистичке ауторе, што је било веома неуобичајено за њега. У другој проповеди, он је изјавио:

Пре него што сам био вођа за грађанских права, био сам проповедник Еванђеља. То је био мој први позив и даље остаје моје највеће предање. Знате, заправо све шта ја радим у грађанским правима, ја радим јер сматрам да је то део моје надлежности. Немам других амбиција у животу него да постигнем изврсност у хришћанском свештенству. Не планирам да се кандијујем за било коју политичку функцију. Не планирам да радим ништа друго, него да и даље будем свештеник. А оно што ја радим у овој борби, као и многи други, произилази из мог осећаја да се свештеник мора бринути о целокупном човеку.

– Кинг, 1967[9][10]

У свом говору "Био сам на планинском врху", он је изјавио да он само жели да следи Божју вољу.

Ненасиље

[уреди | уреди извор]
Кинг у маршу грађанских права на Вашингтон, D.C.

Ветеран Афричко-Америчких грађанских права, активиста Баyард Рустин је био Кингов први регуларни саветник по питању ненасиља.[11] Кингови саветници су такође били бели активисти Харрис Wоффорд и Гленн Смилеy.[12] Рустин и Смилеy потичу из хришћанске пацифистичке традиције, а Wоффорд и Рустин су студирали Гандијева учења. Рустин је применио ненасиље у кампањи путовања помирења током 1940-тих,[13] а Wоффорд је промовисао гандизам код јужних црнаца од раних 1950-тих.[12] Кинг је иницијалном мало знао о Гандију и ретко је користио термин „ненасиље“ током својих раних година активизма почетком 1950-тих. Кинг је иницијално веровао у и упражњавао самоодбрану, чак је добавио оружје у своје домаћинство као средство одбране од могућих нападача. Пацифисти су саветовали Кинга указујући му на алтернативе ненасилног отпора, тврдећи да би то било боље средство да оствари своје циљеве грађанских права него самоодбрана.[14][15]

У раздобљу након бојкота, Кинг је написао Корачање према слободи, које садржи поглавље Ходочашће у ненасиље.[16] Кинг је изложио његово разумевање ненасиља, који настоји да освоји противника у пријатељство, уместо да га понизи или победи. Поглавље произилази из утицаја Вофорда, и смерница које су Рустин и ��танлеy Левисон пружили, као и њиховог непосредоног доприноса тексту.[17]

Инспирисан успехом Ганфијевог ненасилног активизма, Кинг је „дуго времена ... желео да оде на путовање по Индији“.[18] Уз помоћ Хариса Вофорда, Америчког одбора пријатељских услуга, и других поборника, он је био у могућности да финансира путовање априла 1959.[19][20] Пут у Индију је утицао на Кинга, продубљујући његово разумевање ненасилног отпора и његову посвећеност Америкој борби за грађанска права. У радио обраћању напраљеном током његове задње вечери у Индији, Кинг је изјавио, „Од када сам у Индији, ја сам уверенији него икад раније да је метода ненасилног отпора најпотентније оружје доступно потлаченим људима у њиховој борби за правду и људско достојанство“.

Имам сан

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: I Хаве а Дреам

Најпознатији говор Мартина Лутера Кинга, одржан 28. августа 1963. године, у оквиру тзв. Марша на Вашингтон за послове и слободу, који представља једно од највећих окупљања људи у америчкој историји.

... Мој сан је да на црвенкастим пропланцима Џорџије, једног дана за столом братски седе синови некадашњих робова и синови некадашњих робовласника. Мој сан је да Мисисипи, држава која гори од неправде, једног дана постане оаза слободе и правде. Мој сан је да моје четворо деце (Јоланда, Бани, Декстер Скот, Мартин III) једног дана живе у земљи где ће људи о њима судити не на основу боје коже, већ на основу њиховог карактера ... Истину по којој смо сви створени једнаки, не треба доказивати. ... Имам још један сан. Он је дубоко укорењен у америчком сну. Сањам да ће ова нација једнога дана устати како би уживала у снази својих чланова. Имам сан ...

Дела

[уреди | уреди извор]
  • А цомпарисон оф тхе цонцептионс оф Год ин тхе тхинкинг оф Паул Тиллицх анд Хенрy Нелсон Wиеман. Диссертатион, 1955
  • Стриде Тоwард Фреедом: Тхе Монтгомерy Сторy. 1957 (деутсцх: „Сцхритте зур Фреихеит: Дие Монтгомерy Сторy“). Енглисцхер Репринт (Тасцхенбуцх) 2010, Беацон Пресс, ИСБН 978-0807000694
  • Тхе Трумпет оф Цонсциенце (1967). Деутсцхе Üберсетзунг: Ауфруф зум зивилен Унгехорсам. Ецон, 1. Ауфл. 1969 (1993, ИСБН 3-612-26036-7)
  • Ауфруф зум зивилен Унгехорсам. Ецон-Верлаг, Дüсселдорф 1993, ИСБН 3-612-26036-7
  • Фреихеит. Вон дер Праxис дес геwалтлосен Wидерстандес. Броцкхаус, Wуппертал 1982, ИСБН 3-417-20332-5
  • Фриеден ист кеин Гесцхенк. Вон дер Крафт дер Геwалтлосигкеит. Хердер, Wиен 1984, ИСБН 3-210-24776-5
  • Ицх хабе еинен Траум. Теxте унд Реден. Киефел Верлаг, Гüтерслох 1996, ИСБН 3-7811-5777-6
  • Ицх хабе еинен Траум. Патмос-Верлаг, Дüсселдорф 2003, ИСБН 3-491-45025-X
  • Меин Траум вом Енде дес Хассенс. Теxте фüр Хеуте. Хердер, Фреибург/Б. 1994, ИСБН 3-451-04318-1
  • Сцхöпферисцхер Wидерстанд. Мохн, Гüтерслох 1985, ИСБН 3-579-00576-6
  • Тестамент дер Хоффнунг. Летзте Реден, Ауфсäтзе унд Предигтен. Мохн, Гüтерслох 1989, ИСБН 3-579-05079-6
  • Еин Траум лебт wеитер. Мохн, Гüтерслох 1986, ИСБН 3-451-08285-3
  • Wохин фüхрт унсер Wег. Цхаос одер Гемеинсцхафт. Фисцхер, Франкфурт/M. 1969

Филмографија

[уреди | уреди извор]
  • Данн wар меин Лебен ницхт умсонст – Мартин Лутхер Кинг Документатион, 1970, 135 Мин., Регие: Сиднеy Лумет унд Јосепх L. Манкиеwицз
  • Мартин Лутхер Кинг – Морд ауф Стаатсбефехл. Документатион, 2004, 52 Мин., Буцх унд Регие: Цлаус Бреденброцк унд Пагонис Пагонакис, Продуктион: АРТЕ, ЗДФ, Ерстсендунг: 27. Октобер 2004, Инхалтсангабе Архивирано 2011-12-12 на Wаyбацк Мацхине-у вон арте
  • Др. Кинг, Бüргеррецхтлер. 1. Теил: „И Хаве а Дреам“, (ОТ: Америцан Еxпериенце. Цитизен Кинг), Документатион, УСА, 2004, 55 Мин., Буцх унд Регие: Ноланд Wалкер, Орландо Багwелл, Продуктион: Роја Продуцтионс Инц. фüр Публиц Броадцастинг Сервице, Инхалтсангабе Архивирано 2011-05-20 на Wаyбацк Мацхине-у вон арте, Оригинал-Филмwебсите вон Публиц Броадцастинг Сервице
  • Др. Кинг, Бüргеррецхтлер. 2. Теил: „И Хаве Сеен тхе Промисед Ланд“, Документатион, УСА, 2004, 58 Мин., Буцх унд Регие: Ноланд Wалкер, Орландо Багwелл, Инхалтсангабе Архивирано 2011-05-20 на Wаyбацк Мацхине-у вон арте
(Дер Документарфилм зеицхнет дас политисцхе Портрäт Мартин Лутхер Кингс вон 1963 бис зу сеинер Ермордунг 1968.)
  • Дас Рассисмусдрама Боyкотт аус дем Јахр 2001 греифт дие Гесцхехниссе ум Роса Паркс, Мартин Лутхер Кинг унд ден Монтгомерy Бус Боyцотт ауф.
  • Селма аус дем Јахр 2014 беханделт Кингс Ролле wäхренд дер Селма-нацх-Монтгомерy-Мäрсцхе.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Оглетрее, Цхарлес Ј. (2004). Алл Делиберате Спеед: Рефлецтионс он тхе Фирст Халф Центурy оф Броwн в. Боард оф Едуцатион. W W Нортон & Цо. стр. 138. ИСБН 0-393-05897-2. 
  2. ↑ „Упбрингинг & Студиес”. Тхе Кинг Центер. Архивирано из оригинала на датум 2013-01-09. Приступљено Септембер 2, 2012. 
  3. ↑ Мохн, Танyа (Јануарy 12, 2012). „Мартин Лутхер Кинг Јр.: Тхе Герман Цоннецтион анд Хоw Хе Гот Хис Наме”. Форбес.цом. Приступљено Јануарy 16, 2012. 
  4. ↑ „Мартин Лутхер Кинг Јр. наме цханге”. Герман-wаy.цом. Приступљено Јулy 9, 2013. 
  5. ↑ „Кинг, Јамес Алберт”. Архивирано из оригинала на датум 2014-12-17. Приступљено 2015-04-27. 
  6. ↑ Нсенга, Буртон. „АфрицанАнцестрy.цом Ревеалс Роотс оф МЛК анд Марцус Гарвеy”. Архивирано из оригинала на датум 2016-01-24. Приступљено 2015-04-27. 
  7. ↑ Фуллер, Линда К. (2004). Натионал Даyс, Натионал Wаyс: Хисторицал, Политицал, Анд Религиоус Целебратионс ароунд тхе Wорлд. Греенwоод Публисхинг. стр. 314. ИСБН 0-275-97270-4. 
  8. ↑ „Мартин Лутхер Кинг Јр., Јустице Wитхоут Виоленце- Април 3, 1957”. Млк-кпп01.станфорд.еду. Архивирано из оригинала на датум 2015-03-19. Приступљено Јулy 9, 2013. 
  9. ↑ Тхе Мартин Лутхер Кинг Јр. Ресеарцх анд Едуцатион Институте. Wхy Јесус Цаллед А Ман А Фоол Архивирано 2015-04-21 на Wаyбацк Мацхине-у. Деливеред ат Моунт Писгах Миссионарy Баптист Цхурцх, Цхицаго, Иллиноис, он 27 Аугуст 1967.
  10. ↑ Тхе Хуффингтон Пост. 2013. 'А Гифт Оф Лове': Мартин Лутхер Кинг'с Сермонс Фром Стренгтх То Лове (ЕXЦЕРПТ).
  11. ↑ Фаррелл, Јамес Ј. (1997). Тхе Спирит оф тхе Сиxтиес: Макинг Постwар Радицалисм. Роутледге. стр. 90. ИСБН 0-415-91385-3. 
  12. ↑ 12,0 12,1 „"Wоффорд, Харрис Ллеwеллyн" Кинг Енцyцлопедиа”. Архивирано из оригинала на датум 2015-03-17. Приступљено 2015-04-27. 
  13. ↑ Кахленберг, Рицхард D. (1997). „Боок Ревиеw: Баyард Рустин: Троублес I'ве Сеен”. Wасхингтон Монтхлy. Архивирано из оригинала на датум 2012-07-08. Приступљено Јуне 12, 2008. 
  14. ↑ Енгер, Марк анд Паул. „Wхен Мартин Лутхер Кинг Јр. гаве уп хис гунс”. 
  15. ↑ Беннетт, Сцотт Х. (2003). Радицал Пацифисм: Тхе Wар Ресистерс Леагуе анд Гандхиан Нонвиоленце ин Америца, 1915–1963. Сyрацусе Университy Пресс. стр. 217. ИСБН 0-8156-3003-4. 
  16. ↑ „Пилгримаге то Нонвиоленце”. Архивирано из оригинала на датум 2015-05-14. Приступљено 2015-04-27. 
  17. ↑ „"Стриде Тоwард Фреедом" Кинг Енцyцлопедиа”. Архивирано из оригинала на датум 2015-04-18. Приступљено 2015-04-27. 
  18. ↑ Кинг Јр., Мартин Лутхер; Цлаyборне Царсон; ет ал (2005). Тхе Паперс оф Мартин Лутхер Кинг, Јр., Волуме V: Тхресхолд оф а Неw Децаде, Јануарy 1959 – Децембер 1960. Университy оф Цалифорниа Пресс. стр. 231. ИСБН 0-520-24239-4. Архивирано из оригинала на датум 2013-06-15. Приступљено 2015-04-27. 
  19. ↑ „"Индиа Трип (1959)" Кинг Енцyцлопедиа”. Архивирано из оригинала на датум 2015-05-18. Приступљено 2015-04-27. 
  20. ↑ Кинг 1992: стр. 13

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Абернатхy, Ралпх (1989). Анд тхе Wаллс Цаме Тумблинг Доwн: Ан Аутобиограпхy. Харпер & Роw. ИСБН 0-06-016192-2. 
  • Бранцх, Таyлор (2006). Ат Цанаан'с Едге: Америца Ин тхе Кинг Yеарс, 1965–1968. Симон & Сцхустер. ИСБН 0-684-85712-X. 
  • Цохен, Адам Сетх; Таyлор, Елизабетх (2000). Пхараох: Маyор Рицхард Ј. Далеy: Хис Баттле фор Цхицаго анд тхе Натион. Бацк Баy. ИСБН 0-316-83489-0. 
  • Фрадy, Марсхалл (2002). Мартин Лутхер Кинг Јр.: А Лифе. Пенгуин. ИСБН 978-0-14-303648-7. 
  • Гарроw, Давид Ј. (1981). Тхе ФБИ анд Мартин Лутхер Кинг, Јр. Пенгуин Боокс. ИСБН 0-14-006486-9. 
  • Гарроw, Давид. Беаринг тхе Цросс: Мартин Лутхер Кинг, Јр., анд тхе Соутхерн Цхристиан Леадерсхип Цонференце (1989). Пулитзер Призе. ИСБН 978-0-06-056692-0
  • "Јамес L. Бевел, Тхе Стратегист оф тхе 1960с Цивил Ригхтс Мовемент", а 1984 папер бy Рандy Крyн, публисхед wитх а 1988 аддендум бy Крyн ин Проф. Давид Гарроw'с Wе Схалл Оверцоме, Волуме II (Царлсон Публисхинг Цомпанy, 1989).
  • Глиссон, Сусан M. (2006). Тхе Хуман Традитион ин тхе Цивил Ригхтс Мовемент. Роwман & Литтлефиелд. ИСБН 0-7425-4409-5. 
  • Херст, Буртон (2007). Боббy анд Ј. Едгер. Царролл & Граф. ИСБН 0-7867-1982-6. 
  • Јацксон, Тхомас Ф. (2006). Фром Цивил Ригхтс то Хуман Ригхтс: Мартин Лутхер Кинг, Јр., анд тхе Струггле фор Ецономиц Јустице. Университy оф Пеннсyлваниа Пресс. ИСБН 978-0-8122-3969-0. 
  • Кинг Јр., Мартин Лутхер (1998). Царсон, Цлаyборне. ур. Аутобиограпхy. Wарнер Боокс. стр. 6. ИСБН 0-446-52412-3. 
  • Кинг Јр., Мартин Лутхер; Царсон, Цлаyборне; Холлоран, Петер; Лукер, Ралпх; Русселл, Пеннy А. (1992). Тхе паперс оф Мартин Лутхер Кинг, Јр. Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 0-520-07950-7. 
  • Котз, Ницк (2005). Јудгмент Даyс: Лyндон Баинес Јохнсон, Мартин Лутхер Кинг, Јр., анд тхе Лаwс тхат Цхангед Америца. Хоугхтон Миффлин Боокс. ИСБН 0-618-08825-3. 
  • Лаwсон, Стевен Ф.; Паyне, Цхарлес M.; Паттерсон, Јамес Т. (2006). Дебатинг тхе Цивил Ригхтс Мовемент, 1945–1968. Роwман & Литтлефиелд. ИСБН 0-7425-5109-1. 
  • Роббинс, Марy Сусаннах (2007). Агаинст тхе Виетнам Wар: Wритингс бy Ацтивистс. Роwман & Литтлефиелд. ИСБН 0-7425-5914-9. 
  • Wасхингтон, Јамес M. (1991). А Тестамент оф Хопе: Тхе Ессентиал Wритингс анд Спеецхес оф Мартин Лутхер Кинг, Јр. ХарперЦоллинс. ИСБН 0-06-064691-8. 
  • Аyтон, Мел (2005). А Рациал Цриме: Јамес Еарл Раy Анд Тхе Мурдер Оф Мартин Лутхер Кинг Јр. Арцхебоокс Публисхинг. ИСБН 1-59507-075-3. 
  • Бранцх, Таyлор (1988). Партинг тхе Wатерс: Америца ин тхе Кинг Yеарс, 1954–1963. Симон & Сцхустер. ИСБН 0-671-46097-8. 
  • Бранцх, Таyлор (1998). Пиллар оф Фире: Америца ин тхе Кинг Yеарс, 1963–1965. Симон & Сцхустер. ИСБН 0-684-80819-6. 
  • Кинг, Цоретта Сцотт (1993) [1969]. Мy Лифе wитх Мартин Лутхер Кинг, Јр. Хенрy Холтх & Цо. ИСБН 0-8050-2445-X. 
  • Кинг Јр., Мартин Лутхер (2015). Цорнел Wест. ур. Тхе Радицал Кинг. Беацон Пресс. ИСБН 0807012823. 
  • Кирк, Јохн А., ед. Мартин Лутхер Кинг Јр. анд тхе Цивил Ригхтс Мовемент: Цонтроверсиес анд Дебатес (2007). пп. 224
  • Сцхулке, Флип; МцПхее, Пенелопе. Кинг Ремемберед, Фореwорд бy Јессе Јацксон (1986). ИСБН 978-1-4039-9654-1
  • Wалдсцхмидт-Нелсон, Бритта. Дреамс анд Нигхтмарес: Мартин Лутхер Кинг Јр. Малцолм X, анд тхе Струггле фор Блацк Еqуалитy. Гаинесвилле, ФЛ: Университy Пресс оф Флорида, 2012. ИСБН 0-8130-3723-9.
  • Ханс-Ецкехард Бахр: Мартин Лутхер Кинг. Фüр еин андерес Америка. Ауфбау, Берлин 2004, ИСБН 3-7466-8123-5.
  • Цлаyборне Царсон (Хрсг.): Тхе Аутобиограпхy оф Мартин Лутхер Кинг, Јр. Абацус, Лондон 2000.
  • Рицхард Деатс: Мартин Лутхер Кинг. Траум унд Тат. Еин Лебенсбилд. Неуе Стадт, Мüнцхен 2008, ИСБН 978-3-87996-763-6.
  • Тобиас Диетрицх: Мартин Лутхер Кинг. Финк, Падерборн 2008 (УТБ 3023).
  • Давид Гарроw: Тхе ФБИ анд Мартин Лутхер Кинг, јр. Пенгуин, Неw Yорк 1981, ИСБН 0-14-006486-9.
  • Фредерик Хетманн: Мартин Лутхер Кинг. Маиер, Равенсбург 1993, ИСБН 3-473-54099-4. (Југендбуцх)
  • Мартин Лутхер Кинг сен.: Ауфбруцх ин еине бессере Wелт. Дие Гесцхицхте дер Фамилие Кинг. Унион, Берлин 1984
  • Цоретта Сцотт Кинг: Меин Лебен мит Мартин Лутхер Кинг. Мохн, Гüтерслох 1985, ИСБН 3-579-03643-2.
  • Ролф Италиаандер: Мартин Лутхер Кинг. Цоллоqуиум, Берлин 1986, ИСБН 3-7678-0674-6.
  • Станислаw Н. Кондрасцхоw: Мартин Лутхер Кинг. Лебен унд Кампф еинес американисцхен Негерфüхрерс. Деутсцхер Верлаг дер Wиссенсцхафтен, Берлин 1973.
  • Степхен Б. Оатес: Мартин Лутхер Кинг, Кäмпфер фüр Геwалтлосигкеит. Хеyне, Мüнцхен 1986, ИСБН 3-453-55140-0.
  • Wиллиам Ф. Пеппер: Дие Хинрицхтунг дес Мартин Лутхер Кинг. Wие дие американисцхе Стаатсгеwалт ихре Гегнер зум Сцхwеиген брацхте. Диедерицхс, Креузлинген 2003, ИСБН 3-7205-2405-1.
  • Герд Преслер: Мартин Лутхер Кинг јр. Мит Селбстзеугниссен унд Билддокументен. Роwохлт, Реинбек 2005, ИСБН 3-499-50333-6.
  • Валерие Сцхлоредт, Пам Броwн: Мартин Лутхер Кинг. Америкас гроßер геwалтлосер Фüхрер, дер им Кампф ум дие Рецхте дер Сцхwарзен ермордет wурде. 2. Ауфлаге. Арена, Wüрзбург 1990, ИСБН 3-401-04278-5. (Југендбуцх)
  • Ханс Јüрген Сцхултз: „Ицх хабе версуцхт, зу лиебен.“ Портрäтс. Вон Менсцхен, дие Фриеден дацхтен унд Фриеден мацхтен: Мартин Лутхер Кинг, Диетрицх Бонхоеффер, Реинхолд Сцхнеидер, Алберт Сцхwеитзер. Qуелл, Стуттгарт 1988, ИСБН 3-7918-2020-6. (Ерстаусг. Партисанен дер Хуманитäт.)

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Мартин Лутхер Кинг
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Martin_Luther_King,_Jr.&oldid=41852895”