Пазин
Пазин | |
---|---|
Координате: 45°14′Н 13°56′Е / 45.24°Н 13.94°Е | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Истарска |
Управа | |
• Градоначелник | Ренато Крулчић |
Становништво | |
• Укупно | 9,227 |
Временска зона | УТЦ+1 (ЦЕТ) |
• Љети (ДСТ) | УТЦ+2 (ЦЕСТ) |
Поштански број | 52000 |
Пазин (тал. Писино) је град у Хрватској, смјештен у средишту Истре. Представља административно средиште Истарске жупаније.
Географија
[уреди | уреди извор]Географски положај:
45.24° сјеверне географске ширине
13.93° источне географске дужине
Град Пазин је смјештен у средишту истарског полуотока, на заравни коју окружују околна брда формирајући котлину. Стари дио града је смјештен над стрмим литицама испод којих се налази понор рјечице Пазинчице творећи тако геолошки феномен познат као Пазинска јама. Из старог дијела град се проширио на запад, односно у залеђе Пазинске јаме. Рјечица Пазинчица у свом току ствара и познати водопад Заречки кров чије језерце у љетним мјесецима привлачи младе Пазињане који ту проналазе мјесто за освјежење. Због земљописног положаја Пазин карактеризира континентална клима с врућим љетима. Захваљујући свом положају у средишњој Истри, у Пазину су зиме хладне с повременом маглом, а захваљујући котлини у којој се смјестио има велике врућине љети. Пазин је захваљујући свом положају у средишту Истре цестовно повезан са свим градовима у Истри, а управо кроз њега пролази и Истарски ипсилон који га преко тунела Учка повезује са Ријеком и остатком Хрватске. Осим цестовне повезаности, кроз Пазин пролази и жељезничка пруга која га директно повезује с Пулом, док га с остатком Хрватске повезује само преко Словенских жељезница.
Становништво
[уреди | уреди извор]Управа
[уреди | уреди извор]Хисторија
[уреди | уреди извор]Град Пазин се први пут спомиње 983. као тзв. Пазинска тврђава (цаструм Писиниум). Од 12. вијека је Пазин средиште Пазинске грофовије, над којом су 1374. преузели власт Хабсбурговци. 1822. је Аустрија Пазин учинила управним средиштем Истарског округа.
У другој половици 19. вијека Пазин постаје једно од средишта хрватског културног препорода, те се оснивају Читаоница, Хрватска гимназија и Народни дом. Све те институције су укинуте када је након првог свјетског рата Пазин 1918. окупирала, а потом анектирала Италија.
За вријеме другог свјетског рата, након што је Италија капитулирала, Пазин су у септембру 1943. заузели истарски партизани. У том граду је Покрајински НОО за Истру донио одлуку којом се Истра прикључује Хрватској и Југославији. Та је одлука године 1947. потврђена Паришким мировним уговором.
Након што је Хрватска 1991. године постала независна, Пазин, иако је по економској снази заостајао за Пулом, је одређен за сједиште Истарске жупаније дијелом из хисторијских разлога, а дијелом и зато јер је представљао једину истарску опћину у којој је на првим изборима 1990. године власт освојила хрватска националистичка странка ХДС, режиму Фрање Туђмана ближа од СДП и ИДС.
Господарство
[уреди | уреди извор]Славни људи
[уреди | уреди извор]- Винко Јеловац, хрватски кошаркаш и тренер, родом из околице Пазина
- Антун Мотика, хрватски сликар, похађао Гимназију у Пазину
- Луиги Даллапиццола, складатељ и пијанист
- Јурај Добрила, бискуп и просвјетитељ, рођен у Велом Јежењу
- Владимир Гортан, хрватски политички дјелатник и борац за слободу
- Драго Опашић Биллy, спелеолог, пјесник и анархист
- Јаков Волчић, свећеник
- Леонард Калац (Жбрлини), књижевник, фрањевац.
- Радојка Шверко, хрватска пјевачка дива
Споменици и знаменитости
[уреди | уреди извор]- Каштел
- Пазинска јама
Образовање
[уреди | уреди извор]- ОШ Владимира Назора
- Гимназија и струковна школа Јурја Добриле
- Католички колегиј - класична гимназија
- Пучко отворено училиште
Гимназија и струковна школа Јурја Добриле правна је слиједница Царско-краљевске велике државне гимназије у Пазину, прве хрватске средње школе у Истри, утемељене 1899. године. Школа броји укупно 750 ученика разврстаних у 26 разредних одјела и то: 12 гимназијских (опћа гимназија) и 14 одјела струковних школа (техничари за електронику, управни референти, електромеханичари и трговци). У Школи је стално запослено укупно 75 дјелатника. Школа има традиционално врло развијену културну и јавну дјелатност. Ученици Школе редовито судјелују на натјецањима у оквиру Покрета Знаност младима и у Хрватским школским сусретима ЛИДРАНО. На натјецањима су до сада постигли врло запажене резултате. У Школи се од 1996. године остварује кровни пројект Наш пут према квалитетној школи темељен на поставкама Теорије избора, аутора др. Wиллиама Глассера, америчког, свјетски познатог психијатра. Квалитетна школа подразумијева стварање сасвим другачијег угођаја у школама од традиционалног – угођаја у којем је тежиште на квалитетном раду, у којем се дисциплина остварује без присиле, а ученици самостално и сами вреднују свој рад. Од 1997. године реализира се у школи пројект под називом Сусрети школа. Успостављена је сурадња и одржавају се сусрети с ученицима, наставницима и родитељима Гесцхwистер Сцхолл Гyмнасиум из Марла (Њемачка), Приватне гимназије из Братиславе (Сукромне слованске гyмназиум), а од ожујка 2004. са Лицео цлассицо Мицхелангиоло из Фиренце. Од 2001. године у Школи се реализира пројект На наш начин у оквиру којег ученици Школе на један дан преузимају улогу својих професора, али и равнатеља, педагога, тајника, све до кућних мајстора и чистачица. На средишњој свечаности обиљежавања Свјетског дана учитеља, одржаној 5. листопада 2002. године у Загребу, министар просвјете и шпорта Републике Хрватске др. Владимир Стругар уручио је Школи Признање за 2002. годину - за успјешан, квалитетан и креативан рад, Школа је од 29. листопада 2001. укључена у међународни програм Еко-школе који се у Школи реализира под геслом Еко - моја Школа. У оквиру програма Еко–школе посебна се позорност придаје штедњи и рационалном кориштењу електричне енергије. На свечаној сједници Покрета пријатеља природе Лијепа наша одржаној 2. травња 2003. године у Загребу Школи је додијељена Зелена застава те је стекла статус међународне Еко - школе. Свечаност подизања Зелене заставе одржана је 30. свибња 2003. у оквиру програма прославе Дана града Пазина. Школа је укључена у УНЕСЦО-ов пројект СЕМЕП, у програм ГЛОБЕ, те у пројект Школа демокрације.
Култура
[уреди | уреди извор]- Истракон - фестивал фантастике и знанствене фантастике
- Дани Јулеса Верна- књижевно, културолошки фестивал