Плерома
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Плерома (грч: πλήρωμα - пунина, пуноћа, испуњеност) је грчки појам који значи пуноћу божанског. Према гностику Валентину, плерома је јединствен божански праизвор из кога произлазе све еманације живота. Супротан је појму "кенома" који значи празнину, таму и хаос.[1] У неоплатонизму појам има значење савршености интелигибилног света или божанског бића, коме се супротставља ограниченост, а тиме и коначност чулног света. Реч плерома користи апостол Павле у својој посланици Колошанима (2.9).
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Филозофијски речник, Матица Хрватска, Загреб 1984.